Руски кредит доказ значаја српске инфраструктуре

Понуда Руса да у кредиту који нам дају за опоравак привреде, 200 милиона долара оде за подршку буџету, а 800 милиона за развојне пројекте јесте још једна еврпска и светска потврда о квалитету наших саобраћајно-инфраструктурних пројеката, рекао је министар за инфраструкутуру Милутин Мркоњић.

Средства руског кредита требало би да буду доступна пре 1. јануара 2010. године, очекују у том министарству.

Мркоњић је подсетио да су Светска банка и Европска инвестициона банка обезбедиле кредите за изградњу Коридора 10, деонице између Београда и Новог Сада, од Београда до Врања, као и према Нишу и Димитровграду.

Од 800 милиона долара из руског кредита биће финансирани пројекти који сада нису покривени.

"У путном Коридору 10 то је деоница код Београда, од Орловаче до Бубањ Потока и на северу, деоница од Хоргоша до Новог Сада", најавио је Мркоњић.

Према процени министра, за те две деонице биће издвојено 200 до 250 милиона долара.

Мркоњић је рекао да ће за још један веома важан пројекат - аутопут од Београда преко Чачка до Бара бити издвојено око 100 милиона долара за реализацију у 2010. години, а радови на деоници од Београда до Уба ће почети у марту.

И железница добија свој део

У склопу железничке инфраструктуре главни пројекат биће изградња станице Прокоп у Београду, открива министар.

"Цео београдски железнички чвор, укључујући станицу, до сада је, и ту се у медијима јављају често погрешне информације, коштао негде око 900 милиона. Дакле, уложено је толико. Треба уложити још око 200 милиона долара да се цео чвор заврши, а у том чвору, Прокоп са 100 милиона, носи највећи део посла", објаснио је министар.

Мркоњић је навео да ће приоритет бити и деоница на магистралној прузи од Ниша до Димитровграда, јер је то једина деоница на железничком Коридору 10 кроз Србију која није електрифицирана, за шта ће бити издвојено 100 милиона долара.

Министар за инфраструкуту је рекао да су руски представници, такође, показали заинтересованост за завршетак пруге од Ваљева до Лознице, у шта треба уложити још око 100-150 милиона долара, с обзиром да је изграђено 40 одсто капацитета.

За изградњу београдског метроа још нема пројекта, али су у току израде студија. Руси су заинтересовани да граде метро по систему "кључ у руке", али то мора да сачека завршетак неопходне пројектне документације, закључио је Мркоњић.