"Зајача"- од ивице опстанка до напретка

Од античког доба Зајача код Лознице је рударско место, а антимон и олово овде се производе од 1890. године.

Металуршки комплекс "Зајача" од некадашњег предузећа на ивици опстанка, после власничке трансформације од 2006. године ради у саставу шабачког концерна "Фармаком МБ" и бележи стални напредак.

Успешном приватизацијом отворена су нова радна места, а само у току ове године производња је увећана за 30 одсто. Капацитети топионице нису у потпуности искоришћени, а у плану је и поновно оживљавање рудника антимона и олова.

"Производња сировог олова од 2005. године повећана је четири пута, прошле године износила је 12.000 тона, а ове очекујемо 16.000 тона сировог олова", каже генерални директор "Зајаче" Војин Рашић.

До краја године биће прерађено 35.000 тона секундарних сировина, углавном истрошених оловних акумулатора, али и шљаке са старе депоније.

Нова опрема и технологија, у складу је са прописима и еколошким стандардима Европске уније. Радници кажу да од плате у рудницима и топионици "Зајача", која је од двадесет до тридесет хиљада динара, може да се живи.

"Рад је тежак и напоран", каже Душко Илић који у "Зајачи" ради већ 26 година. Двадесет година провео је у руднику, тренутно је у топионици, али жељно ишчекује поновно покретање рудника.

У "Зајачи" планирају да до 2017. године задрже ниво производње од 35.000 тона сировог олова, а инвестиције ће усмерити на осавремењавање технологије, повећање степена заштите животне и радне средине.

"Предузеће запошљава око триста педесет радника, што је дупло више него када је приватизовано. Још нисмо сасвим задовољни", каже директор предузећа, јер ће се тек поновним отварањем рудника створити могућност за нова запошљавања.