среда, 03. авг 2022, 20:00
Повезаност: Бејкон – Веласкез
Данас гледамо епизоду која је посвећена паралелама између шпанског сликара Дијега Веласкеза (1599–1660) и енглеског сликара Френсиса Бејкона (1909-1992). Преко временске провалије од три века, ову двојицу уметника повезује један папа овековечен на славном Веласкезовом портрету из 1650; папа Иноћентије Десети.
"Желим да сликам плач", рекао је Бејкон, који је у периоду од 1949. до 1971. насликао 45 портрета који имају заједнички наслов "Према Веласкезовом портрету папе Иноћентија Десетог".
На славном платну шпанског мајстора, папа Иноћентије Десети приказан је у пурпурном огртачу, напрегнутог погледа, усредсређен и опасан. Бејкон ће рећи у једном тренутку да је то једно од "највећих сликарских остварења на свету". Бејкон креће у авантуру стварања нових верзија портрета на којима доминира неми урлик који са папиног лица као ледени дах креће ка посматрачу.
На Веласкезовом оригиналу, међутим, Иноћентије Десеи не плаче и не урла; он је миран и сабран. Откуд су се, током три века који раздвајају ове слике, створиле те сузе и тај урлик? Какви су то љиљани пред папом на једном од портрета? И каква је то направа пред његовим устима, налик згужваној конзерви? И, на крају, каква је то колонада стубова иза њега? Све има своје значење. И своју повезаност.
Коментари