РТС Полетарац: Програмска шема - петак, 13. мар 2026
Свезналков речник: 10-10
Играна серија “Свезналков речник” на ведар и допадљив начин објашњава неке од најпознатијих пословица српског језика.
Штрумпфови: Аустралијска штрумпфо прича; Трапави каратиста
Идилично мало село смештено је дубоко у шуми. Његови житељи су мала плава бића – Штрумпфови.
Приче о великим математичарима: Еварист Галоа
Еварист Галоа је један од најзначајнијих математичара Француске у деветнаестом веку.
Између игре и математике: Круг
Полуиграна серија Између игре и математике бави се обрадом основних појмова из математике прилагођених најмлађем узрасту основне школе.
Зујалица: ц.11 ем.12
Емисија магазинског типа, која се састоји од разноврсних прилога сниманих на терену. Идеје за прилоге дају деца - водитељи емисије.
Екологија материјала: Циркуларна економија, други део
У неким својим сегментима, економија је одувек била циркуларна: стари папир и гвожђе су увек служили за производњу новог папира и новог гвожђа. Последњих година, и други материјали узазе у тај чувени круг: производња, потрошња, поновна производња.
Културна баштина Србије: Српска слава нематеријална баштина човечанства
Крсна слава је религиозно-друштвена категорија искључиво везана за српски народ, те је као таква увршћена и на светску листу нематеријалне баштине човечанства под заштитом УНЕСКА.
Наука 50: Геније
Филозоф Артур Шопанхауер подучава: "Геније остварује циљ који нико други не може да види"? Због чега 17. столеће називају "веком генија"? Где завршава натпросечан дар, а почиње геније? Колико генијалност дугује одгајању, а колико наслеђивању? У којој су мери генији слични савантима? Хоће ли у будућности геније настајати употребом електромагнетике, генетике и фармакологије?
Животна раскрсница: Пушење
"Животна раскрсница" је серија која се бави проблемима младих. Младима није лако да испуне све што се од њих очекује. На путу ка постављеним циљевима наилазе на многе препреке.
Београдско благо: Југословенска Кинотека
Српски национални филмски архив својим радом потврђује нашу посвећеност седмој уметности, исказану још давне 1896, када су Београђани свега пола године после Париза, захваљујући сарадницима браће Лимијер, у кафани Златан крст гледали прве филмове.
Дворци Војводине: Ленка Дунђерски
Казивање о најбогатијој српској породици XIX века у Војводини. У другој половини 19. века, породица Дунђерски је поседовала 40.000 хектара ораница у Бачкој и Банату, две фабрике пива, фабрику тепиха, девет транспортних бродова и чак пет двораца. Лазар Дунђерски је купио дворце Безереди у Челареву, Стратимировићи у Кулпину, Соколац у Новом Бечеју, Камендин, а дворац Дамаскин у Хајдучици изградио је за своју најстарију кћи Олгу.
Коментари