РТС Наука: Програмска шема - понедељак, 20. окт 2025
Београдске оазе: Тандем скок (R)
Београд са својом околином „крије“ многобројне природне лепоте на само пар километара удаљености од градске вреве.
РТС ЛАБ: Еволуција нема назад (R)
РТС Лаб се враћа у прошлост, и то милионима година уназад!
Научни портал, 151. еп. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Филозофија и... Медији и усамљеност (R)
Живот у времену медија доноси предности али и проблеме. Огроман број информација са којима се појединац суочава свакодневно преко медија, било да је реч о телевизијама или друштвеним мрежама, ствара често осећај анксиозности, страха, упитаности за будућност.
Водич кроз будућност: Како вештачка интелигенција обликује наш свет (R)
Већ је ушла у практично све поре нашег живота. Ипак, како заправу функционише и где нас води вештачка интелигенција?
Старо српско писано наслеђе: На светом месту (R)
У оквиру серије „Старо српско писано наслеђе“представљамо емисију која се бави следећим питањима: Како настају света места? Како се у неке иконе утка чудотворност? Који је смисао боготражитељских путовања у данашњем свету? Да ли можемо да се пренесемо у време када су пре мајстора неимара и живописаца на света места стизали светитељи, легенде и култови? Шта нам открива хиеротопија-научна дисциплина? Како тумачимо ходочашће кроз две научне дисциплине -историју и антропологију? Антрополози,историчари и етнолози, одговарајући на ова питања, покушали су да проникну у суштину и дубље значење ритуала, обреда и веровања.
Декодирање науке: Карпманом драмски троугао (R)
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Београдске оазе: Тандем скок (R)
Београд са својом околином „крије“ многобројне природне лепоте на само пар километара удаљености од градске вреве.
РТС ЛАБ: Еволуција нема назад (R)
РТС Лаб се враћа у прошлост, и то милионима година уназад!
Научни портал, 151. еп. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Филозофија и... Медији и усамљеност (R)
Живот у времену медија доноси предности али и проблеме. Огроман број информација са којима се појединац суочава свакодневно преко медија, било да је реч о телевизијама или друштвеним мрежама, ствара често осећај анксиозности, страха, упитаности за будућност.
Водич кроз будућност: Како вештачка интелигенција обликује наш свет (R)
Већ је ушла у практично све поре нашег живота. Ипак, како заправу функционише и где нас води вештачка интелигенција?
Старо српско писано наслеђе: На светом месту (R)
У оквиру серије „Старо српско писано наслеђе“представљамо емисију која се бави следећим питањима: Како настају света места? Како се у неке иконе утка чудотворност? Који је смисао боготражитељских путовања у данашњем свету? Да ли можемо да се пренесемо у време када су пре мајстора неимара и живописаца на света места стизали светитељи, легенде и култови? Шта нам открива хиеротопија-научна дисциплина? Како тумачимо ходочашће кроз две научне дисциплине -историју и антропологију? Антрополози,историчари и етнолози, одговарајући на ова питања, покушали су да проникну у суштину и дубље значење ритуала, обреда и веровања.
Декодирање науке: Карпманом драмски троугао (R)
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Преваспитани: Александар Жикић
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Великани: Ђура Јакшић
Колико се зна, иза Ђуре Јакшића остало је негде око 200 сликарских дела, три драме у стиху, око 150 лирских и епских песама и поема, 23 завршене и пар незавршених приповедака, више фељтонистичко-полемичких кратких проза, уз обимну и непотпуно сачувану преписку..
И без муке има науке: Љубав
Серија је магазинског типа и састављена је од више рубрика. Свака рубрика је намењена једној научној области: математици, физици, биологији, астрономији и геологији. Серија је играно-документарнa. Кроз причу нас води дечак Миша. Он има тетку и течу, научне раднике, с којима комуницира и поставља им разна питања. Тетка и теча се, због својих научних обавеза, увек налазе негде далеко, у иностранству, али са Мишом су често у контакту и помажу му око разних недоумица. У свакој емисији обрађује се једна тема.
Ја, ми и други: Тоталитаризам, први део
У серији „Ја, ми и други“ улазимо у кожу чувених филмских и позоришних јунака да бисмо разумели себе и свет око нас. Како нам филмски јунаци могу помоћи да откријемо одговоре на питања: Какав је наш идентитет? Од каквог је значаја пријатељство? Ко су други? Како они виде нас, а како ми њих? Шта је дискриминација? Зашто се ћути о злостављању деце? Како се сналазимо у свету конзумеризма?
Историја науке: Јован Жујовић
Јован Жујовић (1856-1936) утемељивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, политичар, министар, председник Српског геолошког друштва... Научник светског угледа, бавио се и археологијом, палеонтологијом, петрографијом и агрогеологијом.
Добро је, добро је знати: Како сачувати живот и памет - значај каротидних артерија
Гост ове емисије серијала Добро је, добро је знати… је проф. др Предраг Гајин. Тема емисије јесте како сачувати живот и памет и колико је кључна улога каротидних артерија али у овом полусатном разговору осим домета васкуларне хирургије, имаћемо прилике да чујемо и животне истине. На почетку прво питање неће бити о ендеректомијама каротидних артерија већ о Микеланђелу, уметности и старим знањима која су одувек око нас... Наш гост је после завршеног Медицинског факултета Универзитета у Београду, специјализирао општу хирургију и данас је субспецијалиста васкуарне хирургије, запослен на Институту за кардиваскуларне болести Дедиње.
Еко перспективе: Земљиште богатство читавог човечанства
Земљиште је необновљиви природни ресурс. Његове особине можемо да поправимо само делимично и због тога је важно да о њему водимо рачуна.
Старо српско писано наслеђе: Из угла једног научника - Јанис Х. Тарнанидис
Име и дело професора и академика Јаниса Х. Тарнанидиса из Солуна свакако је добро познато српским византолозима и шире, научницима на међународном плану.
Декодирање науке: Илузије
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Археооткрића, 2. епизода (R)
Серијал представља преглед најзначајнијих археолошких открића.
Преваспитани: Александар Жикић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Великани: Ђура Јакшић (R)
Колико се зна, иза Ђуре Јакшића остало је негде око 200 сликарских дела, три драме у стиху, око 150 лирских и епских песама и поема, 23 завршене и пар незавршених приповедака, више фељтонистичко-полемичких кратких проза, уз обимну и непотпуно сачувану преписку..
И без муке има науке: Љубав (R)
Серија је магазинског типа и састављена је од више рубрика. Свака рубрика је намењена једној научној области: математици, физици, биологији, астрономији и геологији. Серија је играно-документарнa. Кроз причу нас води дечак Миша. Он има тетку и течу, научне раднике, с којима комуницира и поставља им разна питања. Тетка и теча се, због својих научних обавеза, увек налазе негде далеко, у иностранству, али са Мишом су често у контакту и помажу му око разних недоумица. У свакој емисији обрађује се једна тема.
Ја, ми и други: Тоталитаризам, први део (R)
У серији „Ја, ми и други“ улазимо у кожу чувених филмских и позоришних јунака да бисмо разумели себе и свет око нас. Како нам филмски јунаци могу помоћи да откријемо одговоре на питања: Какав је наш идентитет? Од каквог је значаја пријатељство? Ко су други? Како они виде нас, а како ми њих? Шта је дискриминација? Зашто се ћути о злостављању деце? Како се сналазимо у свету конзумеризма?
Историја науке: Јован Жујовић (R)
Јован Жујовић (1856-1936) утемељивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, политичар, министар, председник Српског геолошког друштва... Научник светског угледа, бавио се и археологијом, палеонтологијом, петрографијом и агрогеологијом.
Добро је, добро је знати: Како сачувати живот и памет - значај каротидних артерија (R)
Гост ове емисије серијала Добро је, добро је знати… је проф. др Предраг Гајин. Тема емисије јесте како сачувати живот и памет и колико је кључна улога каротидних артерија али у овом полусатном разговору осим домета васкуларне хирургије, имаћемо прилике да чујемо и животне истине. На почетку прво питање неће бити о ендеректомијама каротидних артерија већ о Микеланђелу, уметности и старим знањима која су одувек око нас... Наш гост је после завршеног Медицинског факултета Универзитета у Београду, специјализирао општу хирургију и данас је субспецијалиста васкуарне хирургије, запослен на Институту за кардиваскуларне болести Дедиње.
Еко перспективе: Земљиште богатство читавог човечанства (R)
Земљиште је необновљиви природни ресурс. Његове особине можемо да поправимо само делимично и због тога је важно да о њему водимо рачуна.
Старо српско писано наслеђе: Из угла једног научника - Јанис Х. Тарнанидис (R)
Име и дело професора и академика Јаниса Х. Тарнанидиса из Солуна свакако је добро познато српским византолозима и шире, научницима на међународном плану.
Декодирање науке: Илузије (R)
Декодирајући најсавременија научна достигнућа, занимљивим и поучним темама из свакодневнице савременог човека на забаван начин предочавамо, специфична и интригантна, а надасве корисна научна достигнућа и њихову примену у животу људи. Емисија нуди одговоре, који ће свакоме омогућити да пронађе корисне савете за квалитетнији живот уз примену науке.
Коментари