РТС Наука: Програмска шема - петак, 27. мар 2026
Проветравање, 2. еп. (R)
Весела дружина серије Проветравање представља нове приче о младим, талентованим и креативним људима.
Енциклопедија за радознале: Грнчарство и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Бал под маскама (R)
Није бал, него отварање Велисављевићеве кладионице. А на жалост Зеке и бенда нису под маскама и пола школе ће их чути како свирају народњаке да би отплатили Декијеве коцкарске дугове.
УПС, У проблему сам: Породични проблеми, 8 еп. (R)
Играно-документарна серија о изазовима одрастања адолесцената и о проблемима са којима се сусрећу. Прича о свакодневици групе београдских средњошколаца у породичном окружењу.
Проветравање, 3. еп.
Весела дружина серије Проветравање представља нове приче о младим, талентованим и креативним људима.
Енциклопедија за радознале: Чокешина и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Погоди ко долази на ручак
Тензија расте у 13. епизоди серије "Приђи ближе". Мома инсистира да упозна Бебиног дечка. Наоштрен је да га раскринка, а Паша га припрема за "окршај".
Лични космос: Андрић у окупираном Београду (R)
У другој емисији “Лични космос”, посвећеној Иви Андрићу, др Жанета Ђукић Перишић, књижевница и књижевна историчарка, ауторка књиге Небо над Београдом: Андрић и престоница, води гледаоца кроз Беорад под немачком окупацијом и затим, послератни Београд.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Галерија Милан Коњовић (R)
Нова прича серијала води нас у Сомбор, у један од наших најуспешнијих легата – Галерију "Милан Коњовић".
Архитектура данас: Хотел Метропол (R)
Велико архитектонско дело Драгише Брашована, архитекте који је у знатној мери обележио пола века београдске, српске и југословенске архитектуре. Хотел са историјом, у којем су се одмарале многе иконе 20. века. Место које је од самог почетка представљало симбол луксуза и доносило дах Запада у социјалистичкој СФРЈ.
Преваспитани: Светозар Цветковић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Историја науке: Владимир Јакшић (R)
Владимир Јакшић (1824–1899), метеоролог и климатолог, научник који је успоставио прву мрежу метеоролошких станица у Србији. Увео је прописе и упутства за рад у њима и почео свакодневна мерења температуре ваздуха.
Декодирање науке: Креативни ум (R)
Концепт креативности, који су различите заједнице и друштва створили, мењао се кроз историју. Колико год да смо радили на себи, увек постоје нови нивои стваралаштва у свим сферама. Некада је потребно пустити их да се ослободе и на себи својствен начин остваре. Међутим, шта на основу досадашњих истраживања кажу неуронаучници, како функционише креативни ум?
Наука 50: Душа (R)
Да ли је душа безгранична? Платон је разликовао четири обличја душа, а у колико се заиста појављује? "Душа је животно порекло свега органског," говорио је Аристотел, важи ли то, донекле, и данас?
Наука привреди, 2. еп. (R)
Институт за низијско шумарство и животну средину део је паневропског пројекта FORWARDS, у оквиру којег је формирана истраживачка мрежа за интензиван мониторинг виталности шума храста лужњака и букових шума.
Хемија за све: Чоколада (R)
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
РТС ЛАБ: Раст кроз трауму (R)
У новом издању емисије Ртс Лаб говоримо о теми која се тиче свакога од нас – о трауми.
Разговори о технологији, 3. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 174. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Хемија за све: Вода (R)
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Путеви римских императора: Ромулијана, завештање цара Галерија (R)
Екипа РТС-а је од маја 2016. до маја 2017. прошла трасом којом су, пре готово две хиљаде година, ходили римски императори, почев од Сирмијума, преко Сингидунума, Виминацијума, Наисуса и Медијане, Ромулијане и Царичиног града, па све до Дунава у Ђердапској клисури, где се налазила граница некада моћне Римске империје.
Еко перспективе: Викторија са Голије (R)
Документарна репортажа "Викторија са Голије" у оквиру серијала "Еко перспективе" води вас у свет мале Викторије која сања велике снове.
Проветравање, 3. еп. (R)
Весела дружина серије Проветравање представља нове приче о младим, талентованим и креативним људима.
Енциклопедија за радознале: Чокешина и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Погоди ко долази на ручак (R)
Тензија расте у 13. епизоди серије "Приђи ближе". Мома инсистира да упозна Бебиног дечка. Наоштрен је да га раскринка, а Паша га припрема за "окршај".
Лични космос: Археолог Радован Бунарџић, од палеолита до барока
О свом личном космосу, говори Радован Бунарџић, археолог истраживач, Петроварадинац послом, Дорћолац школовањем, Чачанин рођењем, православац вером, Хазар животом.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Да ли знамо решења
У овој причи покушаћемо да замислимо будућност – будућност у којој би наши легати могли да буду чувани и сачувани на најбољи начин.
Архитектура данас: Кинотека
Реконструкција зграде Југословенске кинотеке, која је трајала петнаест година, завршена је 2014. Тако је истовремено амбијентално заокружен и архитектонски изглед Студентског трга, који са Београдском филхармонијом, Коларчевом задужбином и Етнографским музејом, представља прави културни драгуљ Београда.
Преваспитани: Светозар Цветковић 2
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Рани развој за здрав развој
Развој деце иде непромењеним редоследом, али је битно да деца прођу све развојне фазе зато их треба пажљиво пратити. Дете у првим годинама не размишља о стварима које га окружују, већ их осећа. Чула покрећу стимулацију самим пријемом информација из спољне средине. Због тога је битно да се спољна средина обогати дражима и стимулишу чула.
Наука 50: Интелигенција
У ком делу мозга је смештена интелигенција? Живе ли интелигентнији људи дуже, као што су својевремено објавили амерички научници? У којој је мери интелигенција плод наслеђа, а у којој средине? Колико је коефицијент интелигенције веродостојан доказ нечије интелигенције? Да ли је еволуција могла повећати интелигенцију људи проширењем пречника транспортних путева нервних импулса? Да ли је коначно решење у вештачкој интелигенцији?
Књижевни дијалог: Ласло Вегел
Ласло Вегел, најпознатији мађарски писац из Србије и најпознатији српски писац у Мађарској, у срцу Новог Сада, у Градској кући, говори на теме које заокупљају Новосађане и чине књижевност овог мајстора прозе.
Наука 2025: Наука, уметност, будућност
Центар за промоцију науке обележава десето издање фестивала Art+ science, студијским путовањем под слоганом WE INSPIRE YOU. Током ове туре 35 стручњака из области науке, образовања, уметности и медија обишло је институције које на иновативан начин спајају науку и уметничко стваралаштво.
Пројекат сутрашњица, 314. емисија
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 288. еп.
Крај старе, а почетак нове године представља време када подвлачимо црту, сабирамо резултате, постављамо нове циљеве.
Одгонетање тела: Биологија
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом "био", ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда чини разлику између човечијег и тела других живих бића?
"313": У овом ћеш знаку победити, 6. еп.
Историја је пуна снова и често су снови реалнији од стварности, зато што имају више утицаја на стварност од реалних чињеница. Сусрет Константина с хришћанством догађа се на бојном пољу. Његови биографи нам приповедају како је у освит битке, 28. октобра 312. године, имао визију која се може свести на изреку tuto nika, in hoc signo vinces, што значи у овом ћеш знаку победити.
Хемија за све: Мед
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Лични космос: Археолог Радован Бунарџић, од палеолита до барока (R)
О свом личном космосу, говори Радован Бунарџић, археолог истраживач, Петроварадинац послом, Дорћолац школовањем, Чачанин рођењем, православац вером, Хазар животом.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Да ли знамо решења (R)
У овој причи покушаћемо да замислимо будућност – будућност у којој би наши легати могли да буду чувани и сачувани на најбољи начин.
Архитектура данас: Кинотека (R)
Реконструкција зграде Југословенске кинотеке, која је трајала петнаест година, завршена је 2014. Тако је истовремено амбијентално заокружен и архитектонски изглед Студентског трга, који са Београдском филхармонијом, Коларчевом задужбином и Етнографским музејом, представља прави културни драгуљ Београда.
Преваспитани: Светозар Цветковић 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Рани развој за здрав развој (R)
Развој деце иде непромењеним редоследом, али је битно да деца прођу све развојне фазе зато их треба пажљиво пратити. Дете у првим годинама не размишља о стварима које га окружују, већ их осећа. Чула покрећу стимулацију самим пријемом информација из спољне средине. Због тога је битно да се спољна средина обогати дражима и стимулишу чула.
Наука 50: Интелигенција (R)
У ком делу мозга је смештена интелигенција? Живе ли интелигентнији људи дуже, као што су својевремено објавили амерички научници? У којој је мери интелигенција плод наслеђа, а у којој средине? Колико је коефицијент интелигенције веродостојан доказ нечије интелигенције? Да ли је еволуција могла повећати интелигенцију људи проширењем пречника транспортних путева нервних импулса? Да ли је коначно решење у вештачкој интелигенцији?
Књижевни дијалог: Ласло Вегел (R)
Ласло Вегел, најпознатији мађарски писац из Србије и најпознатији српски писац у Мађарској, у срцу Новог Сада, у Градској кући, говори на теме које заокупљају Новосађане и чине књижевност овог мајстора прозе.
Наука 2025: Наука, уметност, будућност (R)
Центар за промоцију науке обележава десето издање фестивала Art+ science, студијским путовањем под слоганом WE INSPIRE YOU. Током ове туре 35 стручњака из области науке, образовања, уметности и медија обишло је институције које на иновативан начин спајају науку и уметничко стваралаштво.
Пројекат сутрашњица, 314. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 288. еп. (R)
Крај старе, а почетак нове године представља време када подвлачимо црту, сабирамо резултате, постављамо нове циљеве.
Одгонетање тела: Биологија (R)
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом "био", ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда чини разлику између човечијег и тела других живих бића?
"313": У овом ћеш знаку победити, 6. еп. (R)
Историја је пуна снова и често су снови реалнији од стварности, зато што имају више утицаја на стварност од реалних чињеница. Сусрет Константина с хришћанством догађа се на бојном пољу. Његови биографи нам приповедају како је у освит битке, 28. октобра 312. године, имао визију која се може свести на изреку tuto nika, in hoc signo vinces, што значи у овом ћеш знаку победити.
Коментари