РТС Наука: Програмска шема - уторак, 10. мар 2026
Како се калио човек: Прљави инспектор Блажа (R)
Некада за себе каже да је Џејмс Бонд, други пут да је Прљави Хари. Много воли пиво, сака парите и нема проблема да призна да није дијамант.
Читалиште, читате ли ишта: Лектира (R)
У серији "Читалиште - читате ли ишта?", Христина, Јован и Иван, воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе колико се и која врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто.
Тајне људског тела: Репродуктивни систем (R)
Замислите да је свака наша ћелија некада била самостална, делећи се у зиду мамине материце. Иако је тешко препознати себе у тим малим ћелијама, оне су носиле све информације потребне за наш развој од самог почетка. Репродуктивни систем је тај који покреће ову невероватну причу – од нашег рођења, па чак и раније код девојчица, док су још у мамином стомаку.
Како се калио човек: Алекса Гајић
"Добар си мали, 'ајде једна проба", тим речима је, како каже Алекса Гајић, почела његова професионална каријера, а међународно признање стигло је посредством једног случајног сусрета.
Читалиште, читате ли ишта: Поезија
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје и занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Тајне људског тела: Ендокрини систем
Хормони као хемијски „преносиоци порука“ утичу на начин на који наше ћелије и органи функционишу. Ова мрежа комуникација регулише све врсте функција, од управљања нашим метаболизмом, преко располежења, до доброг ноћног одмора.
Лични космос: Кућа ткања (R)
У емисијама серијала „Лични космос“ Редакције општеобразовног програма, представљени су појединци који су успели да изграде сопствени, мали универзум и приватно уточиште у овом, турбулентном свету. Свако од њих је вештином, посвећеношћу, имагинацијом, знањем, талентом, стрпљењем, изградио лични космос, али га свакодневно дели са другим људима.
Мрачне странице културне историје Србије: Друштво мртвог песника, 1. ем. (R)
Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници.
Од пигмента до концепта: Бескрајни плави круг и у њему звезда (R)
Боја испуњава целокупан човеков видљиви свет. Она представља најважнији ликовни елемент у сликарству. Подсећа нас на разна места, омиљена годишња доба, а често исказује и наша осећања. Од свих боја плава је најдубља. То је боја неба и мора.
Историја Ниша: О Oтоманском царству, I део, 4. ем. (R)
Ниш су српски великаши сматрали неосвојивим. Те судбоносне 1386. био је већа и боља фортификација, чак и од престоног Крушевца. Међутим, то није помогло његовим браниоцима. Упркос храбром и срчаном отпору, град је пао после опсаде дуге двадесет пет дана.
Преваспитани: Светозар Радишић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Метаболички синдром (R)
Метаболички синдром представља групу карактеристика, које подразумевају повећан ризик од добијања дијабетеса тип 2, атеросклерозе и кардиоваскуларних болести.
Пантеон Матице српске: Јован Хаџић, 3. еп. (R)
Јован Хаџић је написао Устав и изабран је за председника Матице, а Летопис је постао њено гласило. Оснивачи, шест трговаца и један правник, овај чин озваничили су кружним потписима како никог не би посебно истицали. Седиште Матице српске било је у Пешти све до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад.
Добро је, добро је знати: О самосталности (R)
Светска здравствена организација дефинише самосталност као основно људско право које се остварује кроз уклањање друштвених баријера и оснаживање појединца. Постоје бројне препоруке и научни докази шта и како предузети и које резултате очекивати, посебно када је реч о напредовању и самосталности особа са посебним потребама.
Временска капсула: Петар Карађорђевић (R)
У оквиру серијала "Временска капсула", четири емисије посвећене су једном од највећих српских владара Петру I Карађорђевићу.
Живот је драгоцен: Лаиса (R)
Она се зове Лаиса Силва – али цео Бразил је зна као Лаису борца. Лаиса је тинејџерка која је у првим годинама живота ходала и развијала се као и свака друга девојчица, а онда су почели проблеми. Није трчала, ходала је ударајући колено о колено, и тек после четири године дуге и исцрпљујуће борбе, у шестој години живота, добила је дијагнозу – СМА, спинална мишићна атрофија.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Културна баштина Србије: Од Плочника до Царичиног града I део (R)
На подручју пет најсиромашнијих општина у Србији, које су уз то стратешки изузетно важне за Србију – Куршумлија, Медвеђа, Лебане, Бојник, Прокупље – налазе се културно-историјска блага, споменици природе и реткости од националног, европског и светског значаја.
Привредна историја Србије: Сину виђело из ријеке, 8 еп. (R)
После електрификације Београда у Србији је од 1900. до почетка Првог светског рата, поред термоелектране у Шапцу изграђено десет малих хидроелектрана.
Наука 2023: Клима и пољопривреда (R)
Од настанка планете клима се мењала под утицајем промена на Земљиној орбити које су се дешавале у правилним временским размацима од неколико десетина до сто хиљада година.
Како се калио човек: Алекса Гајић (R)
"Добар си мали, 'ајде једна проба", тим речима је, како каже Алекса Гајић, почела његова професионална каријера, а међународно признање стигло је посредством једног случајног сусрета.
Читалиште, читате ли ишта: Поезија (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје и занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Тајне људског тела: Ендокрини систем (R)
Хормони као хемијски „преносиоци порука“ утичу на начин на који наше ћелије и органи функционишу. Ова мрежа комуникација регулише све врсте функција, од управљања нашим метаболизмом, преко располежења, до доброг ноћног одмора.
Лични космос: Акваријум и тераријум
У седам емисија серијала "Лични космос" биће представљени појединци који су успели да изграде сопствени, мали универзум и приватно уточиште у овом, турбулентном свету.
Мрачне странице културне историје Србије: Готски отац модерне уметности, 2. ем.
Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници. Мрачне странице у другој епизоди испусује један Хрват, али он би за себе пре казао да је љевичар. Његово име је Мирослав Крлежа.
Историја Ниша: О Oтоманском царству, II део, 4. ем.
Ниш су српски великаши сматрали неосвојивим. Те судбоносне 1386. био је већа и боља фортификација чак и од престоног Крушевца.
Преваспитани: Светозар Радишић 4
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Чудесна фотоника
Фотоника је у свим сферама нашег живота. Фотоника је као наука светлости довела до развоја информатичког друштва, али данас уз бројне примене покрива читав спектар области од којих су многе тржишно оријентисане. Све више тога нам је потребно и значајно, а фотоника помаже да нам неке ствари буду доступније и лепше, да смо стално у току са неопходим информацијама.
Наука 50: Глас
Шта све појам глас обухвата? Који органи учествују у настанку гласа? Да ли је мозак наше треће ухо? Колико је огледало Мануела Гарсије у 19. веку помогло изучавању гласа? Због чега жене више воле дубок мушки глас? Хоће ли машински глас у нама будити иста осећања као природни глас? Али, за разлику од животиња, човек има способност говора и може контролисати фонацијске механизме.
Студио знања: Популарност и анонимност
У времену када нас гледају и они које никада нисмо срели, граница између интимног и јавног постаје све тања. Анонимност некад ослобађа, некад сакрива, а понекад ствара сасвим нове идентитете. Са друге стране, популарност је постала валута, али и бреме које не подноси свако исто. Притом, дигитални свет диктира ритам - ко се чује, ко се види, а ко остаје неприметан. А ми се ове недеље у Студију знања питамо, шта у свему томе остаје од нас?
Шта једемо? 6. еп.
РТС Наука вам овог пролећа отвара апетит и гастрономска авантура може да почне. Шта се заиста налази на нашем тањиру? И – још важније – зашто баш то бирамо да једемо?
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Културна баштина Србије: Од Плочника до Царичиног града II део
На подручју пет најсиромашнијих општина у Србији, које су уз то стратешки изузетно важне за Србију – Куршумлија, Медвеђа, Лебане, Бојник, Прокупље – налазе се културно-историјска блага, споменици природе и реткости од националног, европског и светског значаја.
Лични космос: Акваријум и тераријум (R)
У седам емисија серијала "Лични космос" биће представљени појединци који су успели да изграде сопствени, мали универзум и приватно уточиште у овом, турбулентном свету.
Мрачне странице културне историје Србије: Готски отац модерне уметности, 2. ем. (R)
Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници. Мрачне странице у другој епизоди испусује један Хрват, али он би за себе пре казао да је љевичар. Његово име је Мирослав Крлежа.
Историја Ниша: О Oтоманском царству, II део, 4. ем. (R)
Ниш су српски великаши сматрали неосвојивим. Те судбоносне 1386. био је већа и боља фортификација чак и од престоног Крушевца.
Преваспитани: Светозар Радишић 4 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Чудесна фотоника (R)
Фотоника је у свим сферама нашег живота. Фотоника је као наука светлости довела до развоја информатичког друштва, али данас уз бројне примене покрива читав спектар области од којих су многе тржишно оријентисане. Све више тога нам је потребно и значајно, а фотоника помаже да нам неке ствари буду доступније и лепше, да смо стално у току са неопходим информацијама.
Наука 50: Глас (R)
Шта све појам глас обухвата? Који органи учествују у настанку гласа? Да ли је мозак наше треће ухо? Колико је огледало Мануела Гарсије у 19. веку помогло изучавању гласа? Због чега жене више воле дубок мушки глас? Хоће ли машински глас у нама будити иста осећања као природни глас? Али, за разлику од животиња, човек има способност говора и може контролисати фонацијске механизме.
Студио знања: Популарност и анонимност (R)
У времену када нас гледају и они које никада нисмо срели, граница између интимног и јавног постаје све тања. Анонимност некад ослобађа, некад сакрива, а понекад ствара сасвим нове идентитете. Са друге стране, популарност је постала валута, али и бреме које не подноси свако исто. Притом, дигитални свет диктира ритам - ко се чује, ко се види, а ко остаје неприметан. А ми се ове недеље у Студију знања питамо, шта у свему томе остаје од нас?
Шта једемо? 6. еп. (R)
РТС Наука вам овог пролећа отвара апетит и гастрономска авантура може да почне. Шта се заиста налази на нашем тањиру? И – још важније – зашто баш то бирамо да једемо?
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Културна баштина Србије: Од Плочника до Царичиног града II део (R)
На подручју пет најсиромашнијих општина у Србији, које су уз то стратешки изузетно важне за Србију – Куршумлија, Медвеђа, Лебане, Бојник, Прокупље – налазе се културно-историјска блага, споменици природе и реткости од националног, европског и светског значаја.
Коментари