РТС Наука: Програмска шема - субота, 14. мар 2026
Проветравање: Лектира (R)
Истраживања која су спроведена у последњих неколико година, а која су се бавила животом и интересовањима младих, бројни новински чланци и разговори са средњошколцима указују на незаинтересованост младих за читање, а нарочито за читање школске лектире.
Читалиште, читате ли ишта: Књижевност и филм (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: Јежева кућица (R)
Образовна репортажа "Јежева кућица" посвећена је јубилеју чувене Ћопићеве поеме. Штампана пре 75 година, "Јежева кућица" је била и остала једна од највољенијих књига домаће књижевности за децу уз коју је одрасло неколико генерација.
Проветравање: Одлив мозгова
Научници који се баве миграцијама становништва говоре језиком статистика и закључака.
Читалиште, читате ли ишта: Реклама и књига
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: Деца будућности
Ову репортажу посвећујемо младим и талентованим ученицима Електротехничке школе "Михајло Пупин" у Новом Саду. Они својим креативним идејама прате пут наших славних научника и проналазача. Ови млади истраживачи освајали су бројне награде и признања, на Међународној студентској конференцији у Нишу, затим Галаксији куп у Зајечару, три златне медаље на Тесла фесту а имају и много тога да нам покажу.
Лични космос: Тихи глас поезије, Кајаоко Јамасаки (R)
Серија “Лични космос” посвећена је појединцима који су, упркос свему, успели да изграде свој микрокосмос, свет који је у складу са њиховом суштином. Међутим, тај свој “лични космос” поделили су другима. Овога пута, о томе како је успела да се тихи глас поезије чује у Јапану, Србији и у другим земљама, на другим језицима, говори Кајоко Јамасаки.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Људи са мисијом, 1 еп. (R)
Како је одмерени дипломата Павле Бељански постао изузетни колекционар уметничких дела? Како је учитељ из Власотинца, Христифор Црниловић, сакупио једну од наших најзначајнијих етнографских збирки? Каква је страст кроз Африку водила дипломате, др Здравка Печара и Веду Загорац, у прикупљању предмета који ће се много касније наћи у Музеју афричке уметности? Због чега је још за живота Милан Коњовић своје слике оставио Сомбору? Како су Даница Павловић и Персида Шумановић, посвећене мајке Милене Павловић Барили и Саве Шумановића, сачувале благо своје деце?
Модерна архитектура у Србији: Кључеви идентитета, Алексеј Бркић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Стефан Миленковић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Синдром усамљеног срца (R)
„Синдром сломљеног срца”, или „такотсубо кардиомиопатија”, или „транзиторна апикална асинхронија леве коморе срца” – све су то називи за испаде у кинетици зидова леве коморе, с тим што се они јављају у одсуству опструктивне коронарне болести. Овај синдром се најчешће јавља након неког емотивног или физичког стреса. Међутим, превелика срећа такође може стресогено деловати на организам и може довести до овог синдрома. У питању су, у ствари, превелика изненађења, као што су венчање или победа омиљеног спортског тима или, рецимо, добитак на лутрији, и тако даље.
Наука 50: Сексуалност (R)
Еволуциони психолог Џефри Милер сматра: "Нови мозак је у великој мери средство за удварање, завођење и задржавање сексуалних партнера." Према Ричарду Докинсу једина сврха репродукције је да поуздано преноси гене с поколења на поколење, колико је то тачно? На чему се заснива предвиђање да ће у будућности постојати два типа мушкараца и један тип жене?
Књижевни дијалог: Дунавске туре Раше Ливаде (R)
Песник, антологичар, Земунац, боем, масон - све то, па и много више од тога био је Раша Ливада, који је умро на прагу својих шездесетих, када се од њега тек очекивало најбоље након само четири књиге песама, колико је објавио за живота.
Животиње у царству метафора: Птице (R)
У серијалу "Животиње у царству метафора" откривамо симболику животиња и начине на које се скривена значења њихових доминантних особина испољавају у различитом културном и историјском окружењу.
Пројекат сутрашњица, 312. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 286. еп. (R)
Док славимо празнике и ишчекујемо Деда Мраза, подсећамо се да његова чаролија опстаје само тамо где је природа сачувана — у снегу, шумама и под звезданим небом, јер чувајући природу чувамо и магију за будуће генерације.
Хемија разбија митове: Дијета (R)
Ако сте чули (и поверовали) да је нешто добро само зато што "долази из природе", да је јако добро за ваше здравље да једете само сирову храну, не пијете млеко али да узимате зеолит или петролеј или чист лимунов сок "наште срца", размислите још једном.
"313": Синови светлости и синови таме, 4. еп. (R)
Хришћани, иако су научили од својих епископа да је Бог створио добар свет, у трећем и почетком четвртог века нису имали много прилике у свакодневици да уживају у тој доброти. Хришћанске заједнице, раширене по целом Римском царству, током прва три века стекле су много непријатеља а ниједног савезника...
Проветравање: Одлив мозгова (R)
Научници који се баве миграцијама становништва говоре језиком статистика и закључака.
Читалиште, читате ли ишта: Реклама и књига (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: Деца будућности (R)
Ову репортажу посвећујемо младим и талентованим ученицима Електротехничке школе "Михајло Пупин" у Новом Саду. Они својим креативним идејама прате пут наших славних научника и проналазача. Ови млади истраживачи освајали су бројне награде и признања, на Међународној студентској конференцији у Нишу, затим Галаксији куп у Зајечару, три златне медаље на Тесла фесту а имају и много тога да нам покажу.
Добро је, добро је знати: О самосталности
Светска здравствена организација дефинише самосталност као основно људско право које се остварује кроз уклањање друштвених баријера и оснаживање појединца. Постоје бројне препоруке и научни докази шта и како предузети и које резултате очекивати, посебно када је реч о напредовању и самосталности особа са посебним потребама.
Лични космос: Акваријум и тераријум
У седам емисија серијала "Лични космос" биће представљени појединци који су успели да изграде сопствени, мали универзум и приватно уточиште у овом, турбулентном свету.
Привредна историја Србије: Сину виђело из ријеке, 8 еп.
После електрификације Београда у Србији је од 1900. до почетка Првог светског рата, поред термоелектране у Шапцу изграђено десет малих хидроелектрана.
Мрачне странице културне историје Србије: Електробих светли у ноћи, 3. ем.
Дешава се, понекад, да мрачне странице културне историје Србије отвори само један човек - и то у себи самом. Особа о којој се говори у трећој епизоди серијала Мрачне странице културне историје Србије јесте Иво Андрић.
Историја Ниша: О Oтоманском царству, I део, 4. ем.
Ниш су српски великаши сматрали неосвојивим. Те судбоносне 1386. био је већа и боља фортификација, чак и од престоног Крушевца. Међутим, то није помогло његовим браниоцима. Упркос храбром и срчаном отпору, град је пао после опсаде дуге двадесет пет дана.
На скривено те водим место: Тања Петровић
Гошћа емисије је врхунска каратисткиња и добитница многобројних медаља на европским и светским такмичењима.
Студио знања: Популарност и анонимност
У времену када нас гледају и они које никада нисмо срели, граница између интимног и јавног постаје све тања. Анонимност некад ослобађа, некад сакрива, а понекад ствара сасвим нове идентитете. Са друге стране, популарност је постала валута, али и бреме које не подноси свако исто. Притом, дигитални свет диктира ритам - ко се чује, ко се види, а ко остаје неприметан. А ми се ове недеље у Студију знања питамо, шта у свему томе остаје од нас?
Мање познати хотели света: Трихотел Шведска
Замислите хотел који се не налази на обичном месту, већ високо у крошњама шведских шума, где природа влада и где је сваки поглед спектакуларан. Добро дошли у Хотел у крошњама који се налази У Шведској, на месту где снови о летењу и животу међу дрвећем постају стварност!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Цркве и костурнице, 4. еп.
Цркве костурнице и спомен цркве
Наука 2019 - Декодирање науке: Чудесна фотоника
Фотоника је у свим сферама нашег живота. Фотоника је као наука светлости довела до развоја информатичког друштва, али данас уз бројне примене покрива читав спектар области од којих су многе тржишно оријентисане. Све више тога нам је потребно и значајно, а фотоника помаже да нам неке ствари буду доступније и лепше, да смо стално у току са неопходим информацијама.
Преваспитани: Светозар Радишић 3
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Добро је, добро је знати: О самосталности (R)
Светска здравствена организација дефинише самосталност као основно људско право које се остварује кроз уклањање друштвених баријера и оснаживање појединца. Постоје бројне препоруке и научни докази шта и како предузети и које резултате очекивати, посебно када је реч о напредовању и самосталности особа са посебним потребама.
Лични космос: Акваријум и тераријум (R)
У седам емисија серијала "Лични космос" биће представљени појединци који су успели да изграде сопствени, мали универзум и приватно уточиште у овом, турбулентном свету.
Привредна историја Србије: Сину виђело из ријеке, 8 еп. (R)
После електрификације Београда у Србији је од 1900. до почетка Првог светског рата, поред термоелектране у Шапцу изграђено десет малих хидроелектрана.
Мрачне странице културне историје Србије: Електробих светли у ноћи, 3. ем. (R)
Дешава се, понекад, да мрачне странице културне историје Србије отвори само један човек - и то у себи самом. Особа о којој се говори у трећој епизоди серијала Мрачне странице културне историје Србије јесте Иво Андрић.
Историја Ниша: О Oтоманском царству, I део, 4. ем. (R)
Ниш су српски великаши сматрали неосвојивим. Те судбоносне 1386. био је већа и боља фортификација, чак и од престоног Крушевца. Међутим, то није помогло његовим браниоцима. Упркос храбром и срчаном отпору, град је пао после опсаде дуге двадесет пет дана.
На скривено те водим место: Тања Петровић (R)
Гошћа емисије је врхунска каратисткиња и добитница многобројних медаља на европским и светским такмичењима.
Студио знања: Популарност и анонимност (R)
У времену када нас гледају и они које никада нисмо срели, граница између интимног и јавног постаје све тања. Анонимност некад ослобађа, некад сакрива, а понекад ствара сасвим нове идентитете. Са друге стране, популарност је постала валута, али и бреме које не подноси свако исто. Притом, дигитални свет диктира ритам - ко се чује, ко се види, а ко остаје неприметан. А ми се ове недеље у Студију знања питамо, шта у свему томе остаје од нас?
Мање познати хотели света: Трихотел Шведска (R)
Замислите хотел који се не налази на обичном месту, већ високо у крошњама шведских шума, где природа влада и где је сваки поглед спектакуларан. Добро дошли у Хотел у крошњама који се налази У Шведској, на месту где снови о летењу и животу међу дрвећем постају стварност!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Цркве и костурнице, 4. еп. (R)
Цркве костурнице и спомен цркве
Наука 2019 - Декодирање науке: Чудесна фотоника (R)
Фотоника је у свим сферама нашег живота. Фотоника је као наука светлости довела до развоја информатичког друштва, али данас уз бројне примене покрива читав спектар области од којих су многе тржишно оријентисане. Све више тога нам је потребно и значајно, а фотоника помаже да нам неке ствари буду доступније и лепше, да смо стално у току са неопходим информацијама.
Преваспитани: Светозар Радишић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Коментари