РТС Наука: Програмска шема - петак, 28. нов 2025
И без муке има науке, 11. еп. (R)
У ЈЕДАНАЕСТОЈ ЕПИЗОДИ серије И без муке има науке, Раша и Дана објашњавају Даници математичку дилему везану за запремину купе и ваљка. Даница је овог пута отпутовала у Обедску бару и тамо је, осим уживања у предивној природи, сазнала многе занимљивости. У Обедској бари живи 220 врста птица, 50 врста сисара, 16 врста риба, преко 1200 врста инсеката, преко 200 врста зоопланктона, око 180 врста гљива, 500 врста биљака и 50 врста маховина. Сазнала је како биљке реагују на музику, које се биљке стиде, а које плачу. Затим, како настаје енергија ветра и да је просечна брзина ветра на планини Дели Јован, око шест метара у секунди и много тога.
Читалиште - читалите ли ишта? Књижевност и идеологија (R)
Девета емисија: Књижевност и идеологија
Приђи ближе: Погоди ко долази на ручак, 13. еп. (R)
Тензија расте у 13. епизоди серије "Приђи ближе". Мома инсистира да упозна Бебиног дечка. Наоштрен је да га раскринка, а Паша га припрема за "окршај".
Књижевно блокче: Роман тока свести (R)
У једној помало нетипичној породици, коју чине бака, унуци Нађа и Вук и Нађин стално присутни друг Милош, показаће се да књижевни појмови нису везани само за школу и часове.
И без муке има науке, 12 еп.
У ДВАНАЕСТОЈ ЕПИЗОДИ серије И без муке има науке, Раша и Дара објашњавају да је Југославија била једна од пет земаља у Европи које су производиле сопствене рачунаре. Први југословенски рачунар звао се ЦЕР-10. Конструкција рачунара је започета те 1956. у Институту Винча, а затим је рад настављен у Институту „Михаило Пупин“ и завршен 1960. године. Сазнаћемо шта су то симбиотске везе, који је нефункционалан орган у људском телу, како су разне културе имале своје митове о Месецу, у римској митологији богиња Месеца се звала Луна, у грчкој Селена, у египатској Изида. У овој последњој епизоди другог циклуса серије И без муке има науке, најзад се Раша и Дара враћају у Београд и састају са Даницом.
Књижевно блокче: Иронија
У једној помало нетипичној породици, коју чине бака, унуци Нађа и Вук и Нађин стално присутни друг Милош, показаће се да књижевни појмови нису везани само за школу и часове.
Савремени профил младих: Говор младих и језичке иновације, 10. еп. (R)
Кринџ, флексовање, бинџовање, риз, пов… само су неке од речи које данас омладина користи у свакодневном говору. С обзиром на то да данашњи тинејџери односно генерација З како се популарно дефинише та друштвена категорија, цео свој живот имају приступ интернету и друштвеним мрежама, не изненађује чињеница су се поједини термини из сфера игрица или друштвених мрежа прелили у говор. У четвртој епизоди покушаћемо да откријемо колико заправо наш језик трпи услед коришћења све већег броја страних израза, како комуницира данашња омладина, да ли чита и какав је њихов лични став о свему томе. У четвртој епизоди анализирамо ГОВОР МЛАДИХ И ЈЕЗИЧКЕ ИНОВАЦИЈЕ.
Пут у средиште приче, 4. еп. (R)
Пут у средиште приче води нас у тајне људске комуникације и потребу да кажемо, чујемо, разговарамо… Тај пут је показао сву моћ развоја људске цивилизације, која се непрестано развијала у том правцу. И показује како време лети, доносећи готово свакодневно неке велике проналаске.
Транзионик, 5 епизода (R)
Желите ли да постанете финансујски самостални? Погледаје Транзионик, серијал РТС, посвећен пословном образовању и саморазвоју. Научите како да пређете пут од идеје до предузећа, како се оснива фирма. Сазнајте које су законитости пословања. Овладајте вештинама комуникације и презентације. Како унапредити себе и постати успешан.
Преваспитани: Далибор Пурхмајер 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2022: Адолесценти у клупама, I део (R)
Наука је доказала да процес учења директно утиче на развој мозга све до завршетка периода адолесценције.
Кућа науке: Институт за архитектуру и урбанизам (R)
У оквиру серијала Редакције за науку и образовање "Кућа науке", који представља важне научне институте у нашој земљи, у овој емисији водимо вас у Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС).
Прича о порцелану, 5. епизода (R)
Чај, свила и порцелан су једине три речи из кинеског језика које су ушле у енглески језик. Порцелан је материјал који не губи своја својства. Не троши се и не мења. Порцелан је одувек био цењен и тражен.
РТС ЛАБ: Иза платна (R)
Од првих цртежа на зидовима пећина до дигиталних платана данашњице, сликарство је одувек било огледало човекове душе. У овој емисији РТС Лаб-а говоримо о бојама, емоцијама и науци која стоји иза сликарства. Како настаје слика, и шта нас уопште покреће да сликамо? Које су прве слике које су икада настале? Да ли су то цртежи у пећинама?
Еду глобал, 270. еп. (R)
У новом издању емисије „Еду глобал“ доносимо разноврсне приче које повезују заштиту природе, културно наслеђе и људску креативност. Прво вас водимо кроз најновије еколошке иницијативе: Савет Европе је усвојио Конвенцију о заштити животне средине кроз кривично право – документ који обезбеђује ефикаснију борбу против еколошких преступа, укључујући и оне који превазилазе државне границе.
Из сенке прошлости: Дамјан Бранковић, великан из сенке (R)
Масони су 1942. године морали да одговоре на 33 питања која им је поставио Танасије Динић, Недићев министар полиције, по концепту нацистичких стручњака за антимасонерију и под надзором Гестапоа. Од одговора је зависило да ли ће слободне зидаре стрељати као таоце, или ће их послати у логор, избацити из службе, или ће им одузети пензијe. Око двеста масона из Београда и Србије је одговорило на та питања.
И без муке има науке, 12 еп. (R)
У ДВАНАЕСТОЈ ЕПИЗОДИ серије И без муке има науке, Раша и Дара објашњавају да је Југославија била једна од пет земаља у Европи које су производиле сопствене рачунаре. Први југословенски рачунар звао се ЦЕР-10. Конструкција рачунара је започета те 1956. у Институту Винча, а затим је рад настављен у Институту „Михаило Пупин“ и завршен 1960. године. Сазнаћемо шта су то симбиотске везе, који је нефункционалан орган у људском телу, како су разне културе имале своје митове о Месецу, у римској митологији богиња Месеца се звала Луна, у грчкој Селена, у египатској Изида. У овој последњој епизоди другог циклуса серије И без муке има науке, најзад се Раша и Дара враћају у Београд и састају са Даницом.
Књижевно блокче: Иронија (R)
У једној помало нетипичној породици, коју чине бака, унуци Нађа и Вук и Нађин стално присутни друг Милош, показаће се да књижевни појмови нису везани само за школу и часове.
Савремени профил младих: Где сада, куда наставити после средње школе, 11. еп.
Једна од најтежих одлука је одлучити се за ИЗБОР ФАKУЛТЕТА. По мишљењу многих, такве одлуке се доносе прерано, када човек још нема искристалисану слику о себи и свету који га окружује. Осим тога у већини случајева постоји информативни вакуум које су практичне могућности за професионални развој личности и где факултет има употребну вредност. У 5. епизоди нове сезоне покушаћемо да решимо неку од ових недоумица.
Пут у средиште приче, 5. еп.
Пут у средиште приче води нас у најдубље тајне времена: у живот од пре 7.000 и 8.000 година. Управо то далеко прошло време открива многе тајне овог данашњег. Да човек каменог доба није преживео, не би било ни човека овог времена. Стога, тај пут у дубину приче од више хиљада година, није залудан.
Транзионик, 6. еп.
Желите ли да постанете финансујски самостални? Погледаје Транзионик, серијал РТС, посвећен пословном образовању и саморазвоју. Научите како да пређете пут од идеје до предузећа, како се оснива фирма. Сазнајте које су законитости пословања. Овладајте вештинама комуникације и презентације. Како унапредити себе и постати успешан.
Преваспитани: Далибор Пурхмајер 3
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2022: Адолесценти у клупама, II део
Наука је доказала да процес учења директно утиче на развој мозга све до завршетка периода адолесценције.
Кућа науке: Машински факултет
Тема ове епизоде серијала Редакције научног програма РТС-а „Кућа науке“ је Машински факултет Универзитета у Београду, фабрика знања и бастион научно-истраживачког рада.
Екологизација: Гљиве
Ада Циганлија је главно београдско купалиште, где у току лета борави стотине хиљада Београђана.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Водич кроз будућност: Напредне технологије и напредне студије у Трсту
Напредне технологије и напредне студије у Трсту
Научни портал, 158. еп.
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
У сусрет сновима: Живети сценски костим са проф. Љиљаном Петровић и Софијом Стефановић
Љиљана Петровић је, у својој каријери, урадила костиме за бројне домаће филмове и позоришне представе. За своје рад награђивана је и код нас и у свету. Магистрирала је на Факултету примењених уметности где ради као професор на одсеку за костим. Своје богато животно искуство са љубављу преноси на студенте.
Из сенке прошлости: Поздрав неофитима
Између два светска рата Дамјан Бранковић је имао огромну улогу у економском животу. Био је члан многих управних и надзорних одбора, веома утицајан у финансијској области.
Савремени профил младих: Где сада, куда наставити после средње школе, 11. еп. (R)
Једна од најтежих одлука је одлучити се за ИЗБОР ФАKУЛТЕТА. По мишљењу многих, такве одлуке се доносе прерано, када човек још нема искристалисану слику о себи и свету који га окружује. Осим тога у већини случајева постоји информативни вакуум које су практичне могућности за професионални развој личности и где факултет има употребну вредност. У 5. епизоди нове сезоне покушаћемо да решимо неку од ових недоумица.
Пут у средиште приче, 5. еп. (R)
Пут у средиште приче води нас у најдубље тајне времена: у живот од пре 7.000 и 8.000 година. Управо то далеко прошло време открива многе тајне овог данашњег. Да човек каменог доба није преживео, не би било ни човека овог времена. Стога, тај пут у дубину приче од више хиљада година, није залудан.
Транзионик, 6. еп. (R)
Желите ли да постанете финансујски самостални? Погледаје Транзионик, серијал РТС, посвећен пословном образовању и саморазвоју. Научите како да пређете пут од идеје до предузећа, како се оснива фирма. Сазнајте које су законитости пословања. Овладајте вештинама комуникације и презентације. Како унапредити себе и постати успешан.
Преваспитани: Далибор Пурхмајер 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2022: Адолесценти у клупама, II део (R)
Наука је доказала да процес учења директно утиче на развој мозга све до завршетка периода адолесценције.
Кућа науке: Машински факултет (R)
Тема ове епизоде серијала Редакције научног програма РТС-а „Кућа науке“ је Машински факултет Универзитета у Београду, фабрика знања и бастион научно-истраживачког рада.
Екологизација: Гљиве (R)
Ада Циганлија је главно београдско купалиште, где у току лета борави стотине хиљада Београђана.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Водич кроз будућност: Напредне технологије и напредне студије у Трсту (R)
Напредне технологије и напредне студије у Трсту
Научни портал, 158. еп. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
У сусрет сновима: Живети сценски костим са проф. Љиљаном Петровић и Софијом Стефановић (R)
Љиљана Петровић је, у својој каријери, урадила костиме за бројне домаће филмове и позоришне представе. За своје рад награђивана је и код нас и у свету. Магистрирала је на Факултету примењених уметности где ради као професор на одсеку за костим. Своје богато животно искуство са љубављу преноси на студенте.
Из сенке прошлости: Поздрав неофитима (R)
Између два светска рата Дамјан Бранковић је имао огромну улогу у економском животу. Био је члан многих управних и надзорних одбора, веома утицајан у финансијској области.
Коментари