РТС Наука: Програмска шема - понедељак, 02. мар 2026
Како се калио човек: Аја Јунг (R)
Може ли балетска представа да буде фатална? Може, ако сте Аја Јунг.
Читање дозвољено: Жене у књижевности, 5. еп. (R)
У неколико епизода серије "Читање-дозвољено" приказаће се однос млади-читање кроз неколико подтема: колико се данас уопште чита међу тинејџерском популацијом, да ли се поклањају књиге, са којим би књижевним јунаком могли да се поистоветите, зашто су популарни антијунаци, затим – како изгледа уобичајено тумачење књига предвиђених лектиром, шта би променили у самом програму, а онда и у приступу тумачењу, итд. Биће посебно речи о новим и "новим" књижевним жанровима, епској фантастици, литератури о јунацима-вампирима, итд.
Тајне људског тела: Мишићни систем (R)
Да ли знаш да сваки покрет који направимо — од вожње бицикла до најситнијих гримаса на лицу — не би био могућ без мишића? У новој епизоди серије "Тајне људског тела", откривамо како мишићи функционишу и колико су кључни за свакодневне активности, па чак и док спавамо!
Како се калио човек: Никола Ђуричко
Како се постаје човек? Шта све утиче на нас када доносимо одлуке? Да ли су то увек велике и приметне ствари, или то могу бити и ситни, свакодневни догађаји? То су питања које поставља серија Како се калио човек.
Читање дозвољено: Устопија, дистопија, 6. еп.
У неколико епизода серије "Читање-дозвољено" приказаће се однос млади-читање кроз неколико подтема: колико се данас уопште чита међу тинејџерском популацијом, да ли се поклањају књиге, са којим би књижевним јунаком могли да се поистоветите, зашто су популарни антијунаци, затим – како изгледа уобичајено тумачење књига предвиђених лектиром, шта би променили у самом програму, а онда и у приступу тумачењу, итд. Биће посебно речи о новим и "новим" књижевним жанровима, епској фантастици, литератури о јунацима-вампирима, итд.
Тајне људског тела: Респираторни систем
Без хране можемо преживети данима, без воде неколико сати, али без ваздуха, односно без кисеоника — нећемо издржати дуже од неколико минута.
РТС ЛАБ: Рођени победник (R)
Шта заправо стоји иза шампиона? Да ли је то генетика? Урођени дар? Или су то хиљаде сати тренинга, ментална снага и дисциплинована глава?
Књижевни дијалог: Андрић над Андрићевим текстом (R)
Поводом 125 година од рођења Иве Андрића, камере Радио-телевизије Србије први пут су снимиле многе његове рукописе и приказују их гледаоцима. Андрић није много мењао своје записе, па су његове исправке тим важније и знаковитије. Велики писац неговао је реченицу и размишљао над сваком речју. Позната је његова изјава: Ја по свакој својој написаној речи скачем, па ако остане у тексту, задржим је.
Београдско благо: Десанка, I део (R)
Најпознатија, најчитанија и најпревођенија српска песникиња – Десанка Максимовић, и данас, 125 година од рођења и 30 година од смрти, има шта да поручи. Можда више него икада.
Научни портал, 170. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Наука 50: Број (R)
Kоји су древни народи бројању придавали највећу важност? Од чега се састоји свет бројева? Постоји ли савршен број? Одакле потичу цифре које данас користимо?
Дворци Војводине: Гецини Дунђерски, 2. еп. (R)
Лазар Дунђерски, најмлађи Деда Гецин син, је најмаркантније име ове моћне и веома утицајне породице...
Бока Поморска: Два поморска храма (R)
Једанаеста, завршна епизода документарне серије „Бока поморска“ посвећена је двема храмовима који симболизују дубоку везу између вере, културе и поморске традиције Боке Которске.
Еду глобал, 284. еп. (R)
На рубу Београда, на левој обали Дунава, крије се ретка оаза нетакнуте природе која сведочи да су хармонија и дивљина могући чак и надомак метрополе. Њено очување од пресудног је значаја јер представља уточиште за бројне угрожене врсте и подсећа нас на одговорност коју имамо према простору који нас окружује.
Како се калио човек: Никола Ђуричко (R)
Како се постаје човек? Шта све утиче на нас када доносимо одлуке? Да ли су то увек велике и приметне ствари, или то могу бити и ситни, свакодневни догађаји? То су питања које поставља серија Како се калио човек.
Читање дозвољено: Устопија, дистопија, 6. еп. (R)
У неколико епизода серије "Читање-дозвољено" приказаће се однос млади-читање кроз неколико подтема: колико се данас уопште чита међу тинејџерском популацијом, да ли се поклањају књиге, са којим би књижевним јунаком могли да се поистоветите, зашто су популарни антијунаци, затим – како изгледа уобичајено тумачење књига предвиђених лектиром, шта би променили у самом програму, а онда и у приступу тумачењу, итд. Биће посебно речи о новим и "новим" књижевним жанровима, епској фантастици, литератури о јунацима-вампирима, итд.
Тајне људског тела: Респираторни систем (R)
Без хране можемо преживети данима, без воде неколико сати, али без ваздуха, односно без кисеоника — нећемо издржати дуже од неколико минута.
Живот и наука: Асистивне технологије
Димитрије не може да говори али компјутер може уместо њега. Покретима очију Димитрије управља тастатуром компјутера који изговара написани текст. Дигиталне технологије омогућиле су Димитрију да на разумљив начин саопштава своје мисли и осећања, да комуницира са околином и да се дружи. Димитрије није једина особа којој су асистивне технологије из корена промениле живот.
Хајдучија у Србији и Југославији: Београдски хајдуци, 6. еп.
Шеста прича из серијала "Хајдучија у Србији и Југославији", је за истраживачки тим Документарне редакције била прави изазов и посластица у професионалном смислу и сигурни смо да ће тако бити и за гледаоце.
Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп.
Четворогодишњи период обележавања јубилеја Првог светског рата јесте прилика да Редакција специјализованих програма Радио-телевизије Србије емитује репрезентативни документарни ТВ серијал „Српска штампа 1914-1915“. Сценарио за четири документарно-игране једносатне епизоде потписује Александар Гаталица, а редитељ је Филип Чоловић.
Преваспитани: Душица Савић Бенгијат
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Партнерски односи
Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.
Пантеон Матице српске: Матица српска, 2. еп.
На састанку који је одржан 4. фебруара 1826. године по старом календару, или 16. фебруара по новом, основана је у Пешти Матица српска, најстарија културна установа нашег народа. Документарно-играна серија Пантеон Матице српске истражује и реконструише време и околности Матичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Прве две од укупно шест полусатних епизода, са насловима Летопис и Матица српска, посвећене су часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, првог председника, песника и писца Српског грађанског законика.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Временска капсула: Крунисање краља Петра I
Краљ Петар је био четврто дете кнеза Александра и кнегиње Персиде, унуке војводе Јакова Ненадовића. Рођен је у Београду у Кнежевини Србији, 1844. године, 29. јуна по старом илити 11. јула по новом календару, уочи Петровдана. Имао је само 14 година када је са свим Карађорђевићима прогнан из Србије.
Добро је, добро је знати: О анемији
Следећу емисију серијала Добро је, добро је знати... посвећујемо сазнањима која би требало да нам буду корисна у превенцији анемије и очувању добре крвне слике. Светска здравствена организација је анемију званично означила као озбиљан глобални проблем који погађа скоро две милијарде људи широм света. Иако је недостатак гвожђа одговоран за 50 одсто случајева, наглашавају да је анемија често мултифакторијална. Одавно су поставили циљ да се до 2025. године учесталост анемије смањи за 50 одсто. Рок је истекао… Напредак је спор и постављен је нови рок – 2030.
Племените Српкиње које су ушле у историју - Кантакузина Бранковић: Крај живота у османском царству, 4. еп.
"Кантакузина - Катарина је успоставила везе са Млечанима и понудила им да посредује око откупа хаљина Исуса Христа. То је био повод да заједно са сестром Маром посредује у покушају да дође до склапања мира између Османског царства и Млетачке републике.
Привредна историја Србије: Тополивница, 5. еп.
Константин Јиричек, писац историје Срба и Србије, овако је описао крагујевачку тополивницу:"Београд је Европа, али ако хоћете да видите право српско место идите у Крагујевац. Тополивница се путнику бели још издалека, овом Арсеналу се одавно врше припреме за ствари којима ће будући часови бити сведоци"…
Живот и наука: Асистивне технологије (R)
Димитрије не може да говори али компјутер може уместо њега. Покретима очију Димитрије управља тастатуром компјутера који изговара написани текст. Дигиталне технологије омогућиле су Димитрију да на разумљив начин саопштава своје мисли и осећања, да комуницира са околином и да се дружи. Димитрије није једина особа којој су асистивне технологије из корена промениле живот.
Хајдучија у Србији и Југославији: Београдски хајдуци, 6. еп. (R)
Шеста прича из серијала "Хајдучија у Србији и Југославији", је за истраживачки тим Документарне редакције била прави изазов и посластица у професионалном смислу и сигурни смо да ће тако бити и за гледаоце.
Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп. (R)
Четворогодишњи период обележавања јубилеја Првог светског рата јесте прилика да Редакција специјализованих програма Радио-телевизије Србије емитује репрезентативни документарни ТВ серијал „Српска штампа 1914-1915“. Сценарио за четири документарно-игране једносатне епизоде потписује Александар Гаталица, а редитељ је Филип Чоловић.
Преваспитани: Душица Савић Бенгијат (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Партнерски односи (R)
Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.
Пантеон Матице српске: Матица српска, 2. еп. (R)
На састанку који је одржан 4. фебруара 1826. године по старом календару, или 16. фебруара по новом, основана је у Пешти Матица српска, најстарија културна установа нашег народа. Документарно-играна серија Пантеон Матице српске истражује и реконструише време и околности Матичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Прве две од укупно шест полусатних епизода, са насловима Летопис и Матица српска, посвећене су часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, првог председника, песника и писца Српског грађанског законика.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Временска капсула: Крунисање краља Петра I (R)
Краљ Петар је био четврто дете кнеза Александра и кнегиње Персиде, унуке војводе Јакова Ненадовића. Рођен је у Београду у Кнежевини Србији, 1844. године, 29. јуна по старом илити 11. јула по новом календару, уочи Петровдана. Имао је само 14 година када је са свим Карађорђевићима прогнан из Србије.
Добро је, добро је знати: О анемији (R)
Следећу емисију серијала Добро је, добро је знати... посвећујемо сазнањима која би требало да нам буду корисна у превенцији анемије и очувању добре крвне слике. Светска здравствена организација је анемију званично означила као озбиљан глобални проблем који погађа скоро две милијарде људи широм света. Иако је недостатак гвожђа одговоран за 50 одсто случајева, наглашавају да је анемија често мултифакторијална. Одавно су поставили циљ да се до 2025. године учесталост анемије смањи за 50 одсто. Рок је истекао… Напредак је спор и постављен је нови рок – 2030.
Племените Српкиње које су ушле у историју - Кантакузина Бранковић: Крај живота у османском царству, 4. еп. (R)
"Кантакузина - Катарина је успоставила везе са Млечанима и понудила им да посредује око откупа хаљина Исуса Христа. То је био повод да заједно са сестром Маром посредује у покушају да дође до склапања мира између Османског царства и Млетачке републике.
Привредна историја Србије: Тополивница, 5. еп. (R)
Константин Јиричек, писац историје Срба и Србије, овако је описао крагујевачку тополивницу:"Београд је Европа, али ако хоћете да видите право српско место идите у Крагујевац. Тополивница се путнику бели још издалека, овом Арсеналу се одавно врше припреме за ствари којима ће будући часови бити сведоци"…
.jpg "Евровизијски концерти класичне музике (BBC / BBC)")
Коментари