РТС Наука: Програмска шема - среда, 11. мар 2026
Како се калио човек: Алекса Гајић (R)
"Добар си мали, 'ајде једна проба", тим речима је, како каже Алекса Гајић, почела његова професионална каријера, а међународно признање стигло је посредством једног случајног сусрета.
Читалиште, читате ли ишта: Поезија (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје и занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Тајне људског тела: Ендокрини систем (R)
Хормони као хемијски „преносиоци порука“ утичу на начин на који наше ћелије и органи функционишу. Ова мрежа комуникација регулише све врсте функција, од управљања нашим метаболизмом, преко располежења, до доброг ноћног одмора.
Проветравање: Друштвене мреже
„Кога нема на Фејсбуку, тај не постоји" - са овом тврдњом вероватно би се сложили многобројни корисници сервиса друштвених мрежа међу којима има највише младих.
Читалиште, читате ли ишта: Аутори и њихови животи
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: На брду иза цветних липа
Емисију посвећујемо Школи за основно образовање "Милоје Павловић" на Чукарици, која је специјализована за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Лични космос: Акваријум и тераријум (R)
У седам емисија серијала "Лични космос" биће представљени појединци који су успели да изграде сопствени, мали универзум и приватно уточиште у овом, турбулентном свету.
Мрачне странице културне историје Србије: Готски отац модерне уметности, 2. ем. (R)
Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници. Мрачне странице у другој епизоди испусује један Хрват, али он би за себе пре казао да је љевичар. Његово име је Мирослав Крлежа.
Историја Ниша: О Oтоманском царству, II део, 4. ем. (R)
Ниш су српски великаши сматрали неосвојивим. Те судбоносне 1386. био је већа и боља фортификација чак и од престоног Крушевца.
Преваспитани: Светозар Радишић 4 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Чудесна фотоника (R)
Фотоника је у свим сферама нашег живота. Фотоника је као наука светлости довела до развоја информатичког друштва, али данас уз бројне примене покрива читав спектар области од којих су многе тржишно оријентисане. Све више тога нам је потребно и значајно, а фотоника помаже да нам неке ствари буду доступније и лепше, да смо стално у току са неопходим информацијама.
Наука 50: Глас (R)
Шта све појам глас обухвата? Који органи учествују у настанку гласа? Да ли је мозак наше треће ухо? Колико је огледало Мануела Гарсије у 19. веку помогло изучавању гласа? Због чега жене више воле дубок мушки глас? Хоће ли машински глас у нама будити иста осећања као природни глас? Али, за разлику од животиња, човек има способност говора и може контролисати фонацијске механизме.
Студио знања: Популарност и анонимност (R)
У времену када нас гледају и они које никада нисмо срели, граница између интимног и јавног постаје све тања. Анонимност некад ослобађа, некад сакрива, а понекад ствара сасвим нове идентитете. Са друге стране, популарност је постала валута, али и бреме које не подноси свако исто. Притом, дигитални свет диктира ритам - ко се чује, ко се види, а ко остаје неприметан. А ми се ове недеље у Студију знања питамо, шта у свему томе остаје од нас?
Шта једемо? 6. еп. (R)
РТС Наука вам овог пролећа отвара апетит и гастрономска авантура може да почне. Шта се заиста налази на нашем тањиру? И – још важније – зашто баш то бирамо да једемо?
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Културна баштина Србије: Од Плочника до Царичиног града II део (R)
На подручју пет најсиромашнијих општина у Србији, које су уз то стратешки изузетно важне за Србију – Куршумлија, Медвеђа, Лебане, Бојник, Прокупље – налазе се културно-историјска блага, споменици природе и реткости од националног, европског и светског значаја.
Проветравање: Друштвене мреже (R)
„Кога нема на Фејсбуку, тај не постоји" - са овом тврдњом вероватно би се сложили многобројни корисници сервиса друштвених мрежа међу којима има највише младих.
Читалиште, читате ли ишта: Аутори и њихови животи (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: На брду иза цветних липа (R)
Емисију посвећујемо Школи за основно образовање "Милоје Павловић" на Чукарици, која је специјализована за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Лични космос: Између фармације и фантастике
У другој епизоде серије "Лични космос", Павле Зелић говори о свом путу од фармације до фантастике, научне фантастике и стрипа. Павле Зелић је дипломирани фармацеут, запослен у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, писац, стрип и филмски сценариста, критичар, теоретичар и културни активиста. Аутор је романа Пешчана хроника (Лагуна, 2013). Један је од победника на конкурсу Матице српске за едицију "Прва књига" за збирку прича "Последња велика авантура". Аутор је и сценарија за графичке новеле "Дружина Дарданели: Пољубац лептирице" и Дружина Дарданели: Злочин на Светској изложби" (Сyстем цомицс, 2011. и 2016, Београд), које је илустровао Драган Пауновић. За стрип "Господар оружја" (цртеж: Ненад Цвитичанин) је награђен за најбољи сценарио на Салону стрипа у Студентском културном Центру у Београду.
Мрачне странице културне историје Србије: Електробих светли у ноћи, 3. ем.
Дешава се, понекад, да мрачне странице културне историје Србије отвори само један човек - и то у себи самом. Особа о којој се говори у трећој епизоди серијала Мрачне странице културне историје Србије јесте Иво Андрић.
Модерна архитектура у Србији: Велико мало култура мере, Мирослав Јовановић
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године.
Преваспитани: Мирјана Бобић Мојсиловић
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Ксафа систем
Имајући у виду да су говор и језик најсложенија психофизиолошка функција људског организма и да су не само средство споразумевања, већ и сазнавања, холистички приступ је императив у њиховом изучавању.
Дворци Војводине: Богданов салаш
Богдан Дунђерски, велепоседник старобечејски и србобрански, како је сам себе називао, изградио је у близини Бечеја на старом иђошком путу, дворац који се данас зове Фантаст.
РТС ЛАБ: Не бој се
Да ли је страх наша слабост или најстарији механизам преживљавања? Зашто нас паралише у кључним тренуцима, али нас истовремено чува од опасности? Може ли се страх контролисати – и шта се дешава када он управља нама?
Шта нас повезује, 112. епизода
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Културна баштина Србије: Коло
У новије време све већа пажња у свету и код нас посвећује се нематеријалном културном наслеђу.
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Цркве и костурнице, 4. еп.
Цркве костурнице и спомен цркве
Наука 50: Од физике до Бога
На корак смо од утиска да се кроз научну филозофију космологије може доживети откровење у којем наука и религија једна другој не противрече. Религија, ако допусти метафорично тумачење светих књига, а наука, ако увиди да је чак и теорија релативности недовољно релативна.
Лични космос: Између фармације и фантастике (R)
У другој епизоде серије "Лични космос", Павле Зелић говори о свом путу од фармације до фантастике, научне фантастике и стрипа. Павле Зелић је дипломирани фармацеут, запослен у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, писац, стрип и филмски сценариста, критичар, теоретичар и културни активиста. Аутор је романа Пешчана хроника (Лагуна, 2013). Један је од победника на конкурсу Матице српске за едицију "Прва књига" за збирку прича "Последња велика авантура". Аутор је и сценарија за графичке новеле "Дружина Дарданели: Пољубац лептирице" и Дружина Дарданели: Злочин на Светској изложби" (Сyстем цомицс, 2011. и 2016, Београд), које је илустровао Драган Пауновић. За стрип "Господар оружја" (цртеж: Ненад Цвитичанин) је награђен за најбољи сценарио на Салону стрипа у Студентском културном Центру у Београду.
Мрачне странице културне историје Србије: Електробих светли у ноћи, 3. ем. (R)
Дешава се, понекад, да мрачне странице културне историје Србије отвори само један човек - и то у себи самом. Особа о којој се говори у трећој епизоди серијала Мрачне странице културне историје Србије јесте Иво Андрић.
Модерна архитектура у Србији: Велико мало култура мере, Мирослав Јовановић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године.
Преваспитани: Мирјана Бобић Мојсиловић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Ксафа систем (R)
Имајући у виду да су говор и језик најсложенија психофизиолошка функција људског организма и да су не само средство споразумевања, већ и сазнавања, холистички приступ је императив у њиховом изучавању.
Дворци Војводине: Богданов салаш (R)
Богдан Дунђерски, велепоседник старобечејски и србобрански, како је сам себе називао, изградио је у близини Бечеја на старом иђошком путу, дворац који се данас зове Фантаст.
РТС ЛАБ: Не бој се (R)
Да ли је страх наша слабост или најстарији механизам преживљавања? Зашто нас паралише у кључним тренуцима, али нас истовремено чува од опасности? Може ли се страх контролисати – и шта се дешава када он управља нама?
Шта нас повезује, 112. епизода (R)
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Културна баштина Србије: Коло (R)
У новије време све већа пажња у свету и код нас посвећује се нематеријалном културном наслеђу.
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Цркве и костурнице, 4. еп. (R)
Цркве костурнице и спомен цркве
Наука 50: Од физике до Бога (R)
На корак смо од утиска да се кроз научну филозофију космологије може доживети откровење у којем наука и религија једна другој не противрече. Религија, ако допусти метафорично тумачење светих књига, а наука, ако увиди да је чак и теорија релативности недовољно релативна.
Коментари