РТС Наука: Програмска шема - уторак, 03. мар 2026
Како се калио човек: Никола Ђуричко (R)
Како се постаје човек? Шта све утиче на нас када доносимо одлуке? Да ли су то увек велике и приметне ствари, или то могу бити и ситни, свакодневни догађаји? То су питања које поставља серија Како се калио човек.
Читање дозвољено: Устопија, дистопија, 6. еп. (R)
У неколико епизода серије "Читање-дозвољено" приказаће се однос млади-читање кроз неколико подтема: колико се данас уопште чита међу тинејџерском популацијом, да ли се поклањају књиге, са којим би књижевним јунаком могли да се поистоветите, зашто су популарни антијунаци, затим – како изгледа уобичајено тумачење књига предвиђених лектиром, шта би променили у самом програму, а онда и у приступу тумачењу, итд. Биће посебно речи о новим и "новим" књижевним жанровима, епској фантастици, литератури о јунацима-вампирима, итд.
Тајне људског тела: Респираторни систем (R)
Без хране можемо преживети данима, без воде неколико сати, али без ваздуха, односно без кисеоника — нећемо издржати дуже од неколико минута.
Како се калио човек: Ида Престер
Како се постаје човек? Шта све утиче на нас када доносимо одлуке? Да ли су то увек велике и приметне ствари, или то могу бити и ситни, свакодневни догађаји? То су питања које поставља серија Како се калио човек.
Читалиште, читате ли ишта: Књижевност и интернет
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто.
Тајне људског тела: Кожни систем
Да ли сте знали да је наш највећи орган — кожа? Са површином од око 2 квадратна метра код одраслих, овај изузетан орган делује као наш први штит од света који нас окружује. У новој епизоди серије "Тајне људског тела", водимо вас на путовање кроз свет коже — нашег природног заштитника, терморегулатора и сензорног чуда.
Живот и наука: Асистивне технологије (R)
Димитрије не може да говори али компјутер може уместо њега. Покретима очију Димитрије управља тастатуром компјутера који изговара написани текст. Дигиталне технологије омогућиле су Димитрију да на разумљив начин саопштава своје мисли и осећања, да комуницира са околином и да се дружи. Димитрије није једина особа којој су асистивне технологије из корена промениле живот.
Хајдучија у Србији и Југославији: Београдски хајдуци, 6. еп. (R)
Шеста прича из серијала "Хајдучија у Србији и Југославији", је за истраживачки тим Документарне редакције била прави изазов и посластица у професионалном смислу и сигурни смо да ће тако бити и за гледаоце.
Српска штампа 1914-1915: Штампа слави, 3. еп. (R)
Четворогодишњи период обележавања јубилеја Првог светског рата јесте прилика да Редакција специјализованих програма Радио-телевизије Србије емитује репрезентативни документарни ТВ серијал „Српска штампа 1914-1915“. Сценарио за четири документарно-игране једносатне епизоде потписује Александар Гаталица, а редитељ је Филип Чоловић.
Преваспитани: Душица Савић Бенгијат (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Партнерски односи (R)
Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.
Пантеон Матице српске: Матица српска, 2. еп. (R)
На састанку који је одржан 4. фебруара 1826. године по старом календару, или 16. фебруара по новом, основана је у Пешти Матица српска, најстарија културна установа нашег народа. Документарно-играна серија Пантеон Матице српске истражује и реконструише време и околности Матичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Прве две од укупно шест полусатних епизода, са насловима Летопис и Матица српска, посвећене су часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, првог председника, песника и писца Српског грађанског законика.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Временска капсула: Крунисање краља Петра I (R)
Краљ Петар је био четврто дете кнеза Александра и кнегиње Персиде, унуке војводе Јакова Ненадовића. Рођен је у Београду у Кнежевини Србији, 1844. године, 29. јуна по старом илити 11. јула по новом календару, уочи Петровдана. Имао је само 14 година када је са свим Карађорђевићима прогнан из Србије.
Добро је, добро је знати: О анемији (R)
Следећу емисију серијала Добро је, добро је знати... посвећујемо сазнањима која би требало да нам буду корисна у превенцији анемије и очувању добре крвне слике. Светска здравствена организација је анемију званично означила као озбиљан глобални проблем који погађа скоро две милијарде људи широм света. Иако је недостатак гвожђа одговоран за 50 одсто случајева, наглашавају да је анемија често мултифакторијална. Одавно су поставили циљ да се до 2025. године учесталост анемије смањи за 50 одсто. Рок је истекао… Напредак је спор и постављен је нови рок – 2030.
Племените Српкиње које су ушле у историју - Кантакузина Бранковић: Крај живота у османском царству, 4. еп. (R)
"Кантакузина - Катарина је успоставила везе са Млечанима и понудила им да посредује око откупа хаљина Исуса Христа. То је био повод да заједно са сестром Маром посредује у покушају да дође до склапања мира између Османског царства и Млетачке републике.
Привредна историја Србије: Тополивница, 5. еп. (R)
Константин Јиричек, писац историје Срба и Србије, овако је описао крагујевачку тополивницу:"Београд је Европа, али ако хоћете да видите право српско место идите у Крагујевац. Тополивница се путнику бели још издалека, овом Арсеналу се одавно врше припреме за ствари којима ће будући часови бити сведоци"…
Како се калио човек: Ида Престер (R)
Како се постаје човек? Шта све утиче на нас када доносимо одлуке? Да ли су то увек велике и приметне ствари, или то могу бити и ситни, свакодневни догађаји? То су питања које поставља серија Како се калио човек.
Читалиште, читате ли ишта: Књижевност и интернет (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто.
Тајне људског тела: Кожни систем (R)
Да ли сте знали да је наш највећи орган — кожа? Са површином од око 2 квадратна метра код одраслих, овај изузетан орган делује као наш први штит од света који нас окружује. У новој епизоди серије "Тајне људског тела", водимо вас на путовање кроз свет коже — нашег природног заштитника, терморегулатора и сензорног чуда.
Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп.
Серијал о хајдучији у овим нашим крајевима кроз векове, завршавамо причом о нашим Горским царицама, правим правцатим хајдучицама о којима се готово ништа не зна.
Српска штампа 1914-1915: Штампа гасне, 4. еп.
Последња епизода документарне серије "Српска штампа 1914-1915", листајући пожутеле странице дневних листова од пре 99 година, прати одсудне догађаје у 1915. години. Ова, већим делом мирнодопска година била је обележена епидемијом пегавог тифуса, великим бројем умрлица у новинама, и мноштвом непроверених вести које су првих неколико месеци сакривале заразу.
Преваспитани: Душица Савић Бенгијат 2
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Лажна сећања
Колико је истинито наше сећање? Можете ли увек тврдити са сигурношћу да вам се нешто догодило или је то само имагинација настала у вашем уму под утицајем разних околности?
Наука 50: Плагијат
Шта се подразумева под плагирањем? Колико су опасни плагијати у науци? Како гласи најсажетија до сада дефиниција научног чланка? Колико нови научни чланак сме да сличи неком старом? Под којим се условима исти чланак може објавити у неком другом часопису? Користе ли се код нас, као у свету, софтвери за откривање плагијата? У чему је смисао Будине опомене: "Пролазно је све што је сложено"?
Историја науке: Јован Цвијић
У серијалу "Историја науке", својеврсном ТВ лексикону научника у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, ова епизода посвећена је Јовану Цвијићу.
Студио знања: Невидљиве технологије
Ове недеље у Студију знања отварамо врата дигиталне кулисе у којој алгоритми, сензори и системи раде непрекидно, док ми видимо само њихов најједноставнији одраз.
Привредна историја Србије: Нездрав камен, 6. еп.
Кнез Милош је 1830. национализовао земљу, која је припадала Турцима, и поделио jу je сељацима. Године 1833. усвојен је Устав народних школа, када почиње школовање скоро потпуно неписменог становништва. Закон о окућју из 1836. заштитио је аграрни минимум и сачувао малог сељака. Село је било основа развоја Србије све до почетка двадесетог века.
Наука 2024: Нова ласерска технологија у офтамологији
Све више људи има проблеме са видом. Према анализи Светске здравствене организације доминантна су два разлога, животни век човека се продужио и старост је донела очекиване проблеме са видом такозвану старачку далековидост, а са друге стране, све већи број деце и младих пати од кратковидости због велике изложености екранима телефона или компјутера, тако да је повећан број пацијената и међу старијом и међу млађом популацијом.
Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7. еп. (R)
Серијал о хајдучији у овим нашим крајевима кроз векове, завршавамо причом о нашим Горским царицама, правим правцатим хајдучицама о којима се готово ништа не зна.
Српска штампа 1914-1915: Штампа гасне, 4. еп. (R)
Последња епизода документарне серије "Српска штампа 1914-1915", листајући пожутеле странице дневних листова од пре 99 година, прати одсудне догађаје у 1915. години. Ова, већим делом мирнодопска година била је обележена епидемијом пегавог тифуса, великим бројем умрлица у новинама, и мноштвом непроверених вести које су првих неколико месеци сакривале заразу.
Преваспитани: Душица Савић Бенгијат 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Лажна сећања (R)
Колико је истинито наше сећање? Можете ли увек тврдити са сигурношћу да вам се нешто догодило или је то само имагинација настала у вашем уму под утицајем разних околности?
Наука 50: Плагијат (R)
Шта се подразумева под плагирањем? Колико су опасни плагијати у науци? Како гласи најсажетија до сада дефиниција научног чланка? Колико нови научни чланак сме да сличи неком старом? Под којим се условима исти чланак може објавити у неком другом часопису? Користе ли се код нас, као у свету, софтвери за откривање плагијата? У чему је смисао Будине опомене: "Пролазно је све што је сложено"?
Историја науке: Јован Цвијић (R)
У серијалу "Историја науке", својеврсном ТВ лексикону научника у којем су портретисани великани и утемељивачи научних дисциплина у Србији, ова епизода посвећена је Јовану Цвијићу.
Студио знања: Невидљиве технологије (R)
Ове недеље у Студију знања отварамо врата дигиталне кулисе у којој алгоритми, сензори и системи раде непрекидно, док ми видимо само њихов најједноставнији одраз.
Привредна историја Србије: Нездрав камен, 6. еп. (R)
Кнез Милош је 1830. национализовао земљу, која је припадала Турцима, и поделио jу je сељацима. Године 1833. усвојен је Устав народних школа, када почиње школовање скоро потпуно неписменог становништва. Закон о окућју из 1836. заштитио је аграрни минимум и сачувао малог сељака. Село је било основа развоја Србије све до почетка двадесетог века.
Наука 2024: Нова ласерска технологија у офтамологији (R)
Све више људи има проблеме са видом. Према анализи Светске здравствене организације доминантна су два разлога, животни век човека се продужио и старост је донела очекиване проблеме са видом такозвану старачку далековидост, а са друге стране, све већи број деце и младих пати од кратковидости због велике изложености екранима телефона или компјутера, тако да је повећан број пацијената и међу старијом и међу млађом популацијом.
.jpg "Евровизијски концерти класичне музике (BBC / BBC)")
Коментари