РТС 3: Програмска шема - четвртак, 25. дец 2025
Топкапи (R)
Још један концерт изврсног серијала Music live collection. Снимљен једне летње вечери међу зидинама француског дворца из 12. века, пред вама је ванвременски и готово хипнотишући музички реситал. Отомански двор 16. века сведок је стварања најфиније музике на Блиском истоку. Музика је еволуирала кроз векове и постала врло деликатна и разноврсна, инкорпорирајући све културне аспекте великих муслиманских царстава. Производња: Редакција специјализованих програма
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Час анатомије: Крај филозофије? (R)
,,Да би живео сам, човек мора бити животиња или Бог, каже Аристотел. Недостаје трећи случај: ваља бити и једно и друго – филозоф.” Овај Ничеов афоризам из књиге ,,Сумрак идола” заправо сублимира његову идеју о аполонском и диониском, и даље о филозофу као јединству ова два принципа. Такође, имплицира и идеју сукоба, тензије, јединством супротности. У сваком случају, филозоф је за Ничеа биће висине, ,,добровољни живот усред леда и на високим планинама, трагање за свим страним и достојним упитности у људском постојању”. Хиљадама година, без обзира на развојни пут филозофије, на њене различите, понекад супротстављене школе мишљења и методологије, филозофија је била и остала хуманистичка дисциплина која трага за мудрошћу преко истине, доброте и лепог. Све су ове категорије прошле кроз различите интерпретативне и мисаоне концепте све до наших дана постизама али без сумње фигурирају као услов опстанка човекове цивилизације.
55. Бемус: Најџел Кенеди, 2. део (R)
Виртуозни виолиниста Најџел Кенеди затворио је 55. Бемус фантастичним наступом у Великој дворани Коларчеве задужбине. Изводио је дела Ј. С. Баха у пратњи ансамбла Виртуози, који раде под уметничким вођством професора Љубише Јовановића. У другом делу концерта извели су Концерт за виолину и оркестар бр. 2 у Е-дур, док је у извођењу Концерта за две виолине и оркестар у де-молу, уз Најџела Кенедија, као солисткиња наступила виолинисткиња Уна Станић.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
У сусрет сновима: Професија и професионално са проф. др Драганом Проле и др Тањом Тодоровић (R)
У емисији „У сусрет сновима“ говоримо о професији, позиву, професионалности... Наши снови у младости окренути су ка професији којом желимо да се бавимо током живота. На том животном путу често пренебрегнемо значење професије, па и позива. Они који су кренули путем филозофије знају то и чувају однос према професији и позиву. Међу њима су и гости емисије У сусрет сновима из Новог Сада – филозоф и професор др Драган Проле, аутор бројних дела из области филозофије, и асистенткиња др Тања Тодоровић. Уредница и ауторка: Јасмина Вујновић Милошевић Производња: Редакција образовно-научног програма
Клокотризам као антиципација: Старо сајмиште са људима (R)
Значење анаграма клокотризам јесте ,,кловнови који трају јер је беда вечна“ плус иронични изам (кловнови који трају + наставак-изам). Име је дао песник Александар Секулић. Основна намера је сабирање свих уметности у један симбиотички, органски израз. Клокотризам се испоставио као недостајућа карика у поетском ланцу београдске ликовне сцене - дада, зенит, хипнизам, флукс... Био је валидна опозиција доминантним естетикама окупивши таква имена као што су Коља Милуновић, Божа Бабић, Стева Кнежевић... У клокотристичким акцијама које смо називали ситуакције, нашим главним оружјем за директни судар са публиком, стасала је читава генерација аутора. Ситуакције су антиципирале перформанс. Клокотризам није био покрет. Термин покрет се намерно избегавао, јер је клокотризам био више отворена духовна радионица. Не естетика као стратегија, већ збир поетичких воља (из интервјуа уметника Николе Шиндика, Глас јавности 2006).
Радио Милева, 121. епизода (R)
Усплахирени ветеринар Васа долази код Милеве да му помогне да се ослободи агресивне Ратке, Жанине рођаке. Ратка је разочарана што Васа не реагује на одговарајући начин на њену емотивну наклоност. Милева нема право решење за Васин проблем. Да би некако смирио љутиту Ратку, власник кафића Таволино, Дача, ставља јој седатив у пиво. Главне улоге играју: Олга Одановић, Марија Вицковић, Кристина Богуновић Гаврић, Дара Џокић, Никола Којо, Бранимир Брстина, Јована Гавриловић, Анђелка Стевић Жугић, Анђела Јовановић, Бојан Жировић, Бранка Шелић, Светозар Цветковић и Ненад Стојменовић. Производња: Редакција играног програма
Топкапи (R)
Још један концерт изврсног серијала Music live collection. Снимљен једне летње вечери међу зидинама француског дворца из 12. века, пред вама је ванвременски и готово хипнотишући музички реситал. Отомански двор 16. века сведок је стварања најфиније музике на Блиском истоку. Музика је еволуирала кроз векове и постала врло деликатна и разноврсна, инкорпорирајући све културне аспекте великих муслиманских царстава. Производња: Редакција специјализованих програма
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Палета културног наслеђа: "Трагом Алефа"
аутор емисије: Милена Вујовић сниматељи: Васко Васовић и Милан Станић монтажер: Ана Франулић
СО РТС: Ш. Гуно – Миса Св. Цецилије
Ова миса је премијерно изведена 22. новембра 1855. године, а композитор Камиј Сен-Санс описао је догађај овим речима: ,,Извођење Свечане мисе Свете Цецилије, Шарла Гуноа, изазвало је неку врсту шока. Оваква једноставност и величанственост узнемириле су народ. На почетку су били заслепљени, затим шармирани и на крају освојени.“
Радио Милева, 122. епизода
Адвокат Микица разочаран је својим животом. Има четрдесет две године и још живи код маме, а емотивна веза са Милевином ћерком, Наталијом, никако да се стабилизује. Промена се догоди када једног јутра Микица дође код комшије, сликара Леона, да му разреши дилему: требало би да се нађе са две девојке, а он не зна коју да одабере. Леон га посаветује да се нађе и са једном и са другом девојком. Главне улоге играју Олга Одановић, Марија Вицковић, Кристина Богуновић Гаврић, Дара Џокић, Никола Којо, Бранимир Брстина, Јована Гавриловић, Анђелка Стевић Жугић, Анђела Јовановић, Бојан Жировић, Бранка Шелић, Светозар Цветковић и Ненад Стојменовић Производња: Редакција играног програма
Култура Срба у Хрватској: Славонски Срби, 2. део
Настављамо пут по Славонији стазама, путевима, правцима који су уцртали давно велики Славонци. Њихово огледало било је европско, порекло славонско. Докази и приче су бројне. Бићемо опет са владиком Јованом у његовом пакрачком двору, са његовом изузетном збирком књига, артефаката и слика Српског барока која се на неки начин наставља на збирку музеја из Сентандреје. О томе нам причају и владика и кустос музеја Коста Вуковић, па некако и сам град, у целини. Део некадашњег огромног царства, али и део историје наше мисли, уметности и културе. Наставићемо причу о Милутину Миланковићу, у његовом Даљу, а наставићемо венецијанску потрагу за нашим Славонцима у потрази за светлом, науком и писмености.
Џо Пикет, 11-20
У другој сезони, Џо открива ловца убијеног у планинама и схвата да је то само један у низу језивих убистава. Да би решио случај и ухватио убицу, Џо мора да се избори са радикалним активистом против лова, сабласним близанцима који живе ван мреже и сопственом мучном прошлошћу. Џо и његова жена, Мерибет, откривају да убијени мушкарци нису били тако невини како су изгледали. Али када сазнају превише, приморани су да беже и боре се за своје животе. Главне улоге тумаче: Мајкл Дорман, Џулијана Гиј, Мустафа Спикс, Дејвид Алан Гријер. Производња: Редакција филмског програма
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Палета културног наслеђа: "Трагом Алефа" (R)
аутор емисије: Милена Вујовић сниматељи: Васко Васовић и Милан Станић монтажер: Ана Франулић
Радио Милева, 122. епизода (R)
Адвокат Микица разочаран је својим животом. Има четрдесет две године и још живи код маме, а емотивна веза са Милевином ћерком, Наталијом, никако да се стабилизује. Промена се догоди када једног јутра Микица дође код комшије, сликара Леона, да му разреши дилему: требало би да се нађе са две девојке, а он не зна коју да одабере. Леон га посаветује да се нађе и са једном и са другом девојком. Главне улоге играју Олга Одановић, Марија Вицковић, Кристина Богуновић Гаврић, Дара Џокић, Никола Којо, Бранимир Брстина, Јована Гавриловић, Анђелка Стевић Жугић, Анђела Јовановић, Бојан Жировић, Бранка Шелић, Светозар Цветковић и Ненад Стојменовић Производња: Редакција играног програма
Култура Срба у Хрватској: Славонски Срби, 2. део (R)
Настављамо пут по Славонији стазама, путевима, правцима који су уцртали давно велики Славонци. Њихово огледало било је европско, порекло славонско. Докази и приче су бројне. Бићемо опет са владиком Јованом у његовом пакрачком двору, са његовом изузетном збирком књига, артефаката и слика Српског барока која се на неки начин наставља на збирку музеја из Сентандреје. О томе нам причају и владика и кустос музеја Коста Вуковић, па некако и сам град, у целини. Део некадашњег огромног царства, али и део историје наше мисли, уметности и културе. Наставићемо причу о Милутину Миланковићу, у његовом Даљу, а наставићемо венецијанску потрагу за нашим Славонцима у потрази за светлом, науком и писмености.
СО РТС: Ш. Гуно – Миса Св. Цецилије (R)
Ова миса је премијерно изведена 22. новембра 1855. године, а композитор Камиј Сен-Санс описао је догађај овим речима: ,,Извођење Свечане мисе Свете Цецилије, Шарла Гуноа, изазвало је неку врсту шока. Оваква једноставност и величанственост узнемириле су народ. На почетку су били заслепљени, затим шармирани и на крају освојени.“
Пастир и небо, 3. епизода
„Пастир и небо” је документарни серијал који поетским и етнографским приступом осветљава свет наивне уметности у Србији: ликовне, вајарске и песничке изразе самоуких стваралаца који су, далеко од центара моћи и културе, градили аутентичне уметничке светове. Гледаоци имају прилику да упознају ствараоце и тумаче, посете заборављена села, музеје и атељее, као и да чују стихове сеоских песника и критичка промишљања историчара уметности и академика.
Коментари