РТС 3: Програмска шема - четвртак, 05. мар 2026
Савремена српска драма (и њена криза) (R)
Савремена српска драма је већ годинама у кризи продукције. Нови драмски текстови се ретко изводе, а још ређе имају уметнички значајна сценска тумачења, која би заузела угледно место на важним домаћим и иностраним фестивалима. Ову емисију зато посвећујемо тим ретким примерцима уметнички вредних представа, насталих према новој драми, као и истраживању узрока кризе њене продукције.
Час анатомије: Зашто псујемо (R)
"Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима. И ако властелин, или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера, ако ли себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди. Ко опсује епископа, или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.“ (Душанов законик, чланови 50, 55 и 95)
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби (R)
,,Aндрић каже да је човек дужан своме завичају. Мислим да је ова мисао била суштинска за одлуку да кренем у авантуру снимања једне овакве путописне емисије. Завичај у мом случају подразумева два одредишта: Инђију, у којој сам рођен, и Далмацију, тачније село Полача код Книна, порекло мојих родитеља, где сам проводио још од најранијег детињства један део године, углавном сваки летњи рапуст.
Студио 6 : Fish in Oil (R)
Fish in Oil изводи инструменталну музику на трагу блуза, рокенрола, сурфа, фри џеза, филмске музике, избегавајући сврставање у било који од тих праваца. Музика ове групе осликава време и поднебље у којем је настала: време у којем се садашњост не види без прошлости и поднебље где су измешани утицаји источне и западне културе.
ТВ театар: Бергманова соната (R)
"Бергманову сонату" режирала је 2000. године Татјана Мандић Ригонат на сцени Народног позоришта у Београду, као својеврсни омаж Јесењој сонати Ингмара Бергмана.
Концерт у част Мише Алексића, 2. део (R)
На овом посебном догађају на дан када је рођен басиста Рибље чорбе, као гости су наступили и Момчило Бајагић Бајага, Звонимир Ђукић Ђуле, Никола Чутурило Чутура и Жика и Драги Јелић (Ју група).
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Вавилон
Фебруарски Вавилон у новој епизоди пружа гледаоцима увид у два романа, добитникe Нинове и награде Београдски победник. Из пера Јасмине Врбавац следе критички прикази о роману "Карота" Дарка Тушевљаковића и "Бекос" Енеса Халиловића.
Савремена српска драма (и њена криза) (R)
Савремена српска драма је већ годинама у кризи продукције. Нови драмски текстови се ретко изводе, а још ређе имају уметнички значајна сценска тумачења, која би заузела угледно место на важним домаћим и иностраним фестивалима. Ову емисију зато посвећујемо тим ретким примерцима уметнички вредних представа, насталих према новој драми, као и истраживању узрока кризе њене продукције.
Велика илузија - О чаробњацима и Орвелу
Марко Белокио, неуморни аутор италијанске кинематографије, поново отвара болне теме моћи, медија и јавног линча. После мини-серије "Esterno Notte", у којој се бавио отмицом Алда Мора, Белокио се враћа са серијом Портобело – потресном причом о телевизијској звезди оптуженој за сарадњу с Камором. "Портобело" је пред гледаоцима, па су тим поводом у "Крупном плану" Велике илузије - Марко Белокијо и глумац Фабрицио Гифуни.
Савремени светски писци: Мајкл Канингем
Рођен 1952. у држави Охајо, одрастао у Калифорнији, Мајкл Канингем постао је писац у Њујорку.
Мариза, 1. део
Пре него што је одрасла и професионално почела да се бави искључиво певањем фада, Мариза је, док је стасавала у једну од највећих светских певачица, певала џез, госпел и блуз. Њена интересовања су великим делом последица њеног мултиетничког порекла: отац јој је из Португала, а мајка из Мозамбика. Врло брзо задобила је поштовање критике и публике, а највећи разлог за то су посвећеност и квалитет њене интерпретације.
Радио Милева, 172. епизода
У Дачин кафић дошла је жена која намерава да се уда за њега. Он није баш расположен за такву промену у свом животу, а посебно га буни то што не може да се сети како се она зове.
Квака 22, 1-6
Нова адаптација класичног сатиричног романа Џозефа Хелера из 1961. године "Квака 22" у којој је чувени глумац Џорџ Клуни, не само један од главних глумаца, већ и режисер и продуцент, проматра ратни механизам и његову апсурдност приповедајући причу о Јосаријану, бомбардеру из Другог светског рата, и његовом заповеднику, лудом пуковнику Каткарту.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Матица српска – два века ризнице културе
Убрзо након оснивања часописа, који се данас зове Летопис Матице српске, установљено је да не постоји довољно средстава нити воље за његово штампање. Тако су шест пештанских трговаца и интелектуалац Јован Хаџић одлучили да покрену друштво, које ће помоћи часопису да несметано излази, али и да се бави објављивањем српских књига. Матица је основана је 16. фебруара 1826. године у Пешти.
Авангарда – језик лудости: Отац и син
Послератна љубавна прича између државе и савремене уметности трајала је до почетка 1970-их, па је затим утихнула. Црни талас, енформел, нова књижевност, Трибина младих у Новом Саду, дешавања у СКЦ-у, уметничка група Горгона, унели су тектонске поремећаје у савремену уметност тог времена.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Велика илузија - О чаробњацима и Орвелу (R)
Марко Белокио, неуморни аутор италијанске кинематографије, поново отвара болне теме моћи, медија и јавног линча. После мини-серије "Esterno Notte", у којој се бавио отмицом Алда Мора, Белокио се враћа са серијом Портобело – потресном причом о телевизијској звезди оптуженој за сарадњу с Камором. "Портобело" је пред гледаоцима, па су тим поводом у "Крупном плану" Велике илузије - Марко Белокијо и глумац Фабрицио Гифуни.
Радио Милева, 172. епизода (R)
У Дачин кафић дошла је жена која намерава да се уда за њега. Он није баш расположен за такву промену у свом животу, а посебно га буни то што не може да се сети како се она зове.
Савремени светски писци: Мајкл Канингем (R)
Рођен 1952. у држави Охајо, одрастао у Калифорнији, Мајкл Канингем постао је писац у Њујорку.
Матица српска – два века ризнице културе (R)
Убрзо након оснивања часописа, који се данас зове Летопис Матице српске, установљено је да не постоји довољно средстава нити воље за његово штампање. Тако су шест пештанских трговаца и интелектуалац Јован Хаџић одлучили да покрену друштво, које ће помоћи часопису да несметано излази, али и да се бави објављивањем српских књига. Матица је основана је 16. фебруара 1826. године у Пешти.
Мариза, 1. део (R)
Пре него што је одрасла и професионално почела да се бави искључиво певањем фада, Мариза је, док је стасавала у једну од највећих светских певачица, певала џез, госпел и блуз. Њена интересовања су великим делом последица њеног мултиетничког порекла: отац јој је из Португала, а мајка из Мозамбика. Врло брзо задобила је поштовање критике и публике, а највећи разлог за то су посвећеност и квалитет њене интерпретације.
Коментари