РТС 3: Програмска шема - понедељак, 29. дец 2025
Амерички капитализам – култ богатих: Рај за милионере, 1-3 (R)
Још од свог настанка, Сједињене Америчке Државе биле су обећана земља капитализма. Међутим, нагомилавање богатства не може се одвијати науштрб демократије. Чак и вође америчке револуције и оснивачи државе, који су и сами били богаташи, на то су упозоравали. Сувише неједнакости води у нестабилност и хаос. Култура, рекламе, односи с јавношћу, а пре свега филантропија, постали су кључни стубови идеологије, чији је главни циљ прикупљање и гомилавање богатства. Такав наратив, упркос знатним социјалним неправдама, и даље обликује амерички менталитет.
Трезор: Београдски дух заједништва (R)
Емисија је снимана на изложби Удружење пријатеља уметности ,,Цвијета Зузорић” од 1922. до 1941, која је трајала током августа и септембра 2011. Поставка је само један од сегмената двогодишњег истраживачког рада ауторке изложбе Наталије Церовић, вишег кустоса Павиљона, са сарадником Иваном Келеменом, кустосом-историчарем.
Како мисли Академија: 3900 Кнежевић (R)
У Београду има стручњака који се баве астрономијом и који су познати на светском нивоу. Зоран Кнежевић је један од њих, а предмет његовог интересовања су астероиди, мала тела у Сунчевом систему. Планета патуљак је први откривени астероид. Међународна астрономска унија једина на свету даје имена звездама. Астероиди прво добију број у каталогу. Зоранов број је 3900 – високо вреднован број. Производња: Редакција специјализованих програма
До детаља: Саша Хајдуковић (R)
Поводом телевизијске серије "Тврђава" гост емисије је редитељ Саша Хајдуковић. За До детаља Хајдуковић говори о томе како памти ратне догађаје у бившој Југославији деведесетих када је сам био дете и на који начин млађи од њега могу да разумеју контекст у којем се дешава радња Тврђаве. Објашњава како је Никшић играо Книн и да ли је било тешко направити глумачку поделу, одговара на питање да ли ова ТВ серија има идеологију... Саша Хајдуковић је ванредни професор на Академији уметности Универзитета у Бањалуци. Режирао је ТВ серије Месо, Кости, Хотел Балкан, Адвокадо, Кожа и Тврђава. Урадио је кратке филмове Дан Св. Трифуна, Непребол и Са две ноге у земљи и дугометражне филмове 32. децембар и Месо. Његови филмови Са две ноге у земљи и 32. децембар награђени су на фестивалима у Бањалуци и у Новом Саду. У разговору о Хајдуковићевом телевизијском раду учествује и критичарка др Ана Тасић. Ауторка и уредница емисије: Сања Милић Производња: РТС
Наши шетачи: Белосветска прича београдског гуруа, 5-5 (R)
Реч је о Велимиру Абрамовићу, потпуно оригиналном, смелом и креативном интелектуалцу, који припада оној групацији мислилаца светског калибра, који се залажу за враћање креативног размишљања и индивидуализма, у ова опустошена времена лишена стваралачких потенцијала, у којима вредности немају ни своју тежину ни легитимитет. Надасве враћање духовности науци. Овакви трендови постоје свуда у Европи. Ближе о науци, о новом поимању времена, о уметности, о духовности, о свести и одговорима које нико више не тражи… Уредница и ауторка емисије: Оливера Панчић Производња: Редакција документарног програма
25. Београдски џез фестивал: Габи Новак (R)
Уз шарм, харизматичност и одличну интерпретацију Габи Новак, њен концерт био је повратак у прошлост. Повратак у славна времена када је постала позната средином 60-их као интерпретаторка поп и џез мелодија. Производња: Редакција музичког програма
Случај Опенхајмер (R)
Телевизијска драма ,,Случај Опенхајмер”, снимљена 1970. године по сценарију Рајнара Кипхарда. Амерички физичар Роберт Опенхајмер у току Другог светског рата био је на челу истраживачког рада за производњу атомске бомбе. Са тог положаја смењен је 1953. године због неслагања са Америчком атомском комисијом у погледу израде хидрогенске бомбе. Истрага која се против њега водила у злогласно време антикомунистичке хистерије и лова на вештице у доба сенатора Мекартија, сведочанство је о великој моралној и психолошкој дилеми у којој су се налазили научници те епохе.
Амерички капитализам – култ богатих: Рај за милионере, 1-3 (R)
Још од свог настанка, Сједињене Америчке Државе биле су обећана земља капитализма. Међутим, нагомилавање богатства не може се одвијати науштрб демократије. Чак и вође америчке револуције и оснивачи државе, који су и сами били богаташи, на то су упозоравали. Сувише неједнакости води у нестабилност и хаос. Култура, рекламе, односи с јавношћу, а пре свега филантропија, постали су кључни стубови идеологије, чији је главни циљ прикупљање и гомилавање богатства. Такав наратив, упркос знатним социјалним неправдама, и даље обликује амерички менталитет.
Народно позориште у десет чинова: Смрт првакиње
Ова епизода документарно-играног серијала ,,Народно позориште у десет чинова“, истражује живот и позицију глумица у конзервативном српском друштву, на почетку двадесетог века. Судбином двеју првакиња – Веле Нигринове и Зорке Тодосић, приказује се трагичан живот глумица, које су носиле репертоар Народног позоришта. Владале су сценом и биле обожаване, иако је друштво тада на жене које су бирале глумачки позив гледало са осудом и неодобравањем.
Арт трилери: Кипарски мозаици
У епизоди Арт трилера, под називом ,,Кипарски мозаици“, поучна прича о нечему што је нама веома блиско – заштита угроженог културног наслеђа. Када је 1974. Турска окупирала север Кипра, почео је прави лов на православно црквено благо, које се налазило у напуштеним грчким црквама. Пратимо пут опљачканих кипарских мозаика све до Индијанополиса, где једна америчка дилерка уметнинама покушава да их задржи, без обзира на то што је знала да је реч о непроценљивом културном благу једне земље. Производња: Редакција документарног програма
Арт зона: Вукица Ђилас
Home movies, домаћи или кућни филмови Вукице Ђилас, које је она свакодневно снимала од 1970. године до краја живота, сматрају се најзначајнијим филмским дневничким делом насталим на тлу бивше Југославије, урађеним поступком ,,сличица по сличица“. Овај филмски материјал кондензација је целокупног живота једне вансеријске личности, бременит артефактима свеукупне епохе. За живота Вукице Ђилас ови филмови никада нису јавно приказани. После њене смрти, 2001. године, синеаста Бранко Вучићевић, све ролнице депоновао је у београдски Академски филмски центар, где су оне дигитализоване. Прво јавно приказивање имале су у Југословенској кинотеци 2006. године. Велику заслугу у сређивању и систематизацији овог филмског материјала има редитељ Слободан Шијан, који га је пописао и саставио педесетоминутну целину, која је уз живо клавирско извођење ЛП Дуа, премијерно приказана у оквиру Фестивала Алтернативе филм/видео у Дому културе Студентски град у Београду, крајем 2015. године.
Допамин или како апликације освајају наш мозак
Три милијарде људи у свету користи паметне телефоне. Користе их на послу, код куће, у кругу породице, па чак и у шуми. Без паметног телефона више не можемо да живимо. Шта се дешава у нашем мозгу да постанемо толико зависни од омиљених апликација? Добро дошли у чудесни свет допамина, молекула чију је функцију технолошка индустрија отела како би привукла нашу пажњу и осигурала да будемо непрекидно на мрежи. Овај документарни филм је окупио истраживаче и научнике из области неуронауке и психологије из целог света. Њихов задатак је да проуче процесе у нашем мозгу, посматрају наше понашање и анализирају наш однос према апликацијама да би разумели како смо постали њихови таоци – и понудили нам идеје како да се ослободимо. Производња: Редакција специјализованих програма
Молијерове жене
Овај документарно-играни серијал одаје почаст женама у Молијеровим комедијама: јунакињама чија слобода често прелази границе пристојности а храброст поткопава друштвени поредак 17. века. Далеко од пасивних фигура, ове жене одбијају улоге које су им наменили очеви, мужеви и друштвене конвенције тог времена, борећи се за право на глас, избор и самосталност.
ТВ лица...као сав нормалан свет: Срђан Марјановић
Музичар Срђан Марјановић промовисао је нови песму и књигу ,"Заједно" у клубу РТС-а и тако је почео разговор о дугој каријери овог кантаутора. Срђан је духовито и емотивно говорио о првој гитари, првим успесима, али и песми "Ми смо једно другом говорили ви" која је инспирисана неоствареном љубавном причом из времена када је Београд добио први драгстор. У шетњи Светогорском улицом описао је време када се низ тадашњу Лоле Рибара низао ред због аудиције за представу "Исус Христос Суперстар" у Атељеу 212 у којој је добио улогу, о пријатељству са Бором Ђорђевићем и лајању због песме "Вау, вау", о другарима из "Ју групе". Испред Дома омладине говорио је о најтежем периоду кроз који је прошао и томе како се кругови затварају јер је у његов живот ушла љубав налик песми коју је давно написао. Аутор: Тања Петернек
Српска православна црква – Од Конкордата до Информбироа: Пуч, рат и страдање
Нападом Немачке на Пољску у септембру 1939. године, било је јасно да ће се обрачунати Немачка и Италија са једне, и Енглеска и Француска са друге стране. То је захтевало и јасан став Југославије на коју страну ће се определити. Намесништво и влада су хтели да избегну рат, покушавајући да се не замере ниједном блоку. Уочи Другог светског рата знатно су поремећени односи између Српске православне цркве и државе, али и између државних власти и Римокатоличке цркве. Супротно Уставу из 1931. године и закону, Црква је загосподарила школом и све отвореније се мешала у политичка питања.
Социјализам или капитализам: Слободан Машић
У независном издавачу и графичком дизајнеру Слободану Машићу, сусрећу се многе линије српске модерне уметности и књижевности после Другог светског рата. Слободан Машић је био први независни издавач. Прво штампано дело Александра Солжењицина објављено у иностранству, објављено је у Независним издањима Слободана Машића. Покушај издавања првог опозиционог часописа, такође се везује за име Слободана Машића. Леонид Шејка, Марија Чудина и дуги припадници Медијале, пријатељи су и сарадници Слободана Машића, као и дисидент Михаило Михајлов. Првих 35 година Феста и првих 30 година Битефа обележено је графичким дизајном Слободана Машића. Атеље 212 била је његова кућа, у којој је чак и режирао једну представу. Велики део авангардних уметника и књижевника у Београду деценијама је, било на овај или на онај начин, повезано са Слободаном Машићем.
Народно позориште у десет чинова: Смрт првакиње (R)
Ова епизода документарно-играног серијала ,,Народно позориште у десет чинова“, истражује живот и позицију глумица у конзервативном српском друштву, на почетку двадесетог века. Судбином двеју првакиња – Веле Нигринове и Зорке Тодосић, приказује се трагичан живот глумица, које су носиле репертоар Народног позоришта. Владале су сценом и биле обожаване, иако је друштво тада на жене које су бирале глумачки позив гледало са осудом и неодобравањем.
Арт трилери: Кипарски мозаици (R)
У епизоди Арт трилера, под називом ,,Кипарски мозаици“, поучна прича о нечему што је нама веома блиско – заштита угроженог културног наслеђа. Када је 1974. Турска окупирала север Кипра, почео је прави лов на православно црквено благо, које се налазило у напуштеним грчким црквама. Пратимо пут опљачканих кипарских мозаика све до Индијанополиса, где једна америчка дилерка уметнинама покушава да их задржи, без обзира на то што је знала да је реч о непроценљивом културном благу једне земље. Производња: Редакција документарног програма
Арт зона: Вукица Ђилас (R)
Home movies, домаћи или кућни филмови Вукице Ђилас, које је она свакодневно снимала од 1970. године до краја живота, сматрају се најзначајнијим филмским дневничким делом насталим на тлу бивше Југославије, урађеним поступком ,,сличица по сличица“. Овај филмски материјал кондензација је целокупног живота једне вансеријске личности, бременит артефактима свеукупне епохе. За живота Вукице Ђилас ови филмови никада нису јавно приказани. После њене смрти, 2001. године, синеаста Бранко Вучићевић, све ролнице депоновао је у београдски Академски филмски центар, где су оне дигитализоване. Прво јавно приказивање имале су у Југословенској кинотеци 2006. године. Велику заслугу у сређивању и систематизацији овог филмског материјала има редитељ Слободан Шијан, који га је пописао и саставио педесетоминутну целину, која је уз живо клавирско извођење ЛП Дуа, премијерно приказана у оквиру Фестивала Алтернативе филм/видео у Дому културе Студентски град у Београду, крајем 2015. године.
ТВ лица...као сав нормалан свет: Срђан Марјановић (R)
Музичар Срђан Марјановић промовисао је нови песму и књигу ,"Заједно" у клубу РТС-а и тако је почео разговор о дугој каријери овог кантаутора. Срђан је духовито и емотивно говорио о првој гитари, првим успесима, али и песми "Ми смо једно другом говорили ви" која је инспирисана неоствареном љубавном причом из времена када је Београд добио први драгстор. У шетњи Светогорском улицом описао је време када се низ тадашњу Лоле Рибара низао ред због аудиције за представу "Исус Христос Суперстар" у Атељеу 212 у којој је добио улогу, о пријатељству са Бором Ђорђевићем и лајању због песме "Вау, вау", о другарима из "Ју групе". Испред Дома омладине говорио је о најтежем периоду кроз који је прошао и томе како се кругови затварају јер је у његов живот ушла љубав налик песми коју је давно написао. Аутор: Тања Петернек
Социјализам или капитализам: Слободан Машић (R)
У независном издавачу и графичком дизајнеру Слободану Машићу, сусрећу се многе линије српске модерне уметности и књижевности после Другог светског рата. Слободан Машић је био први независни издавач. Прво штампано дело Александра Солжењицина објављено у иностранству, објављено је у Независним издањима Слободана Машића. Покушај издавања првог опозиционог часописа, такође се везује за име Слободана Машића. Леонид Шејка, Марија Чудина и дуги припадници Медијале, пријатељи су и сарадници Слободана Машића, као и дисидент Михаило Михајлов. Првих 35 година Феста и првих 30 година Битефа обележено је графичким дизајном Слободана Машића. Атеље 212 била је његова кућа, у којој је чак и режирао једну представу. Велики део авангардних уметника и књижевника у Београду деценијама је, било на овај или на онај начин, повезано са Слободаном Машићем.
Коментари