РТС 3: Програмска шема - среда, 17. дец 2025
Концерт ансамбла Метаморфозис: Angels (R)
Један од најистакнутијих и најактивнијих гудачких камерних састава данас – ансамбл Метаморфозис, предвођен је оснивачем и уметничким руководиоцем, виолистом Сашом Мирковићем.
Метаморфозе: Светозар Цветковић (R)
Светозар Цветковић верује да је глума најбоља од свих професија зато што дозвољава апсолутну слободу. Његов опус обухвата више од четири деценије рада у позоришту и пред камерама, а уметничку каријеру одликују доследни избори, који избегавају површност. Цветковић је од ретких у домаћем глумишту који са једнаком уверљивошћу носи и класику и савремени репертоар, а његова присутност на сцени и екрану увек делује савремено и промишљено. Глуму је дипломирао 1980. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Огњенке Милићевић. Исте године постао је члан ансамбла позоришта Атеље 212 где је 12 година био и управник. У међувремену је сарађивао са многим позоришним трупама и позориштима у Београду, Загребу, Сплиту, Будви, Новом Саду, Марибору, Љубљани...
РТС лаб: Мој колега робот (R)
Док вештачка интелигенција све више мења свет око нас — мења се и начин на који радимо. Који ће послови нестати, а који тек настати? Да ли ће људи и машине сарађивати или се надметати? У новој епизоди, РТС Лаб открива како изгледа тржиште рада будућности и колико је човек спреман да га прати. О томе шта нас чека у будућности рада разговарали смо са Андреом Николић са Факултета организационих наука.
Временска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији – Манастир Псача (R)
У живописној шуми подно Осоговских планина, скривена од радозналих погледа, више од шест векова Црква Светог Николе или Манастир Псача, одолева зубу времена. Црква посвећена чудотворцу Светом Николи метох је Манастира Хиландара, о чему сведочи Повеља цара Душана настала до 1355. године. У њој се истиче ктитор храма превазљубљени и правоверни властелин Влатко, који прилаже цркву Манастиру Хиландару.
Водич кроз будућност: Физика за цео свет – међународни центар за генетичко инжењерство и биотехнологију у Трсту (R)
Незаобилазно место на мапи "Водича кроз будућност" је Трст, град са завидном традицијом у међународној научној сарадњи. Илустративан пример је Међународни центар за генетичко инжењерство и биотехнологију (ICGEB) који поседује 45 најсавременије опремљених лабораторија у Трсту, Њу Делхију и Кејптауну и окупља 69 земаља међу којима је и Србија.
Остави све и читај: Дубравка Стојановић (R)
„Оно што нас данас одређује је начин на који се сећамо прошлости. А то сећање је подложно променама“, каже између осталог Дубравка Стојановић, историчарка и редовна професорка на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду у новом издању емисије Остави све и читај. Бавећи се грађом уџбеника из историје на нашим просторима Дубравка Стојановић закључује да су у последњих сто година више пута темељно промењени што указује на манипулацију сећањем и одсуство свести о томе да је прошлост завршена (Прошлост долази, ХХ век, 2023).
Непознати Андрић (R)
Својевремено је Телевизија Београд емисијом Непознати Андрић Мирослава Караулца обележила стогодишњицу рођења Иве Андрића. Према речима аутора емисије готово две деценије после смрти писца ништа није учињено да се истраже непознати детаљи из Андрићевог живота и стваралаштва. Управо зато ова емисија представља неке од необјављених песама, текстова, странице из бележнице, припремне радове и још низ других занимљивих детаља. О Андрићевој мало познатој заоставштини у емисији говоре академици Мирослав Пантић и Предраг Палавестра, књижевна историчарка др Јелена Новаковић и други. Део емисије је и снимак Међународног славистичког скупа са једном од тема Андрић у свом времену.
Концерт ансамбла Метаморфозис: Angels (R)
Један од најистакнутијих и најактивнијих гудачких камерних састава данас – ансамбл Метаморфозис, предвођен је оснивачем и уметничким руководиоцем, виолистом Сашом Мирковићем.
Метаморфозе: Светозар Цветковић (R)
Светозар Цветковић верује да је глума најбоља од свих професија зато што дозвољава апсолутну слободу. Његов опус обухвата више од четири деценије рада у позоришту и пред камерама, а уметничку каријеру одликују доследни избори, који избегавају површност. Цветковић је од ретких у домаћем глумишту који са једнаком уверљивошћу носи и класику и савремени репертоар, а његова присутност на сцени и екрану увек делује савремено и промишљено. Глуму је дипломирао 1980. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Огњенке Милићевић. Исте године постао је члан ансамбла позоришта Атеље 212 где је 12 година био и управник. У међувремену је сарађивао са многим позоришним трупама и позориштима у Београду, Загребу, Сплиту, Будви, Новом Саду, Марибору, Љубљани...
Час анатомије: Књижевна ексклузива
Норвежанин Јун Фосе и Мађар Ласло Краснахоркаи светску славу освојили су у тренутку добијања Нобелове награде за књижевност. Од тада почиње њихова светска турнеја, продор у земље и језике у којима до тада, могуће је, нису били довољно присутни. Технике писања су им различите, стилски облик њихове прозе, такође, али тај стилско језички регистар, код оба писца, изнад је уобичајене комуникативности са широм читалачком публиком. Значи ли то да су Фосе и Краснахоркаи херметични писци?
55. БЕМУС: Најџел Кенеди и оркестар Виртуози, 1. део
Виртуозни виолиниста Најџел Кенеди затворио је 55. Бемус фантастичним наступом у Великој дворани Коларчеве задужбине.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Читање позоришта: Татјана Мандић Ригонат
Лични позоришни печат. Истраживање, трагање, различите позоришне праксе. Рад у позоришту некад и сад. Позориште и друштвена одговорност. Татјана Мандић Ригонат је позоришна редитељка, песникиња, ауторка драматизација и позоришних адаптација. Дипломирала је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Дејана Мијача. Чланица је ансамбла Драме Народног позоришта у Београду. До сада је углавном режирала представе по текстовима класика, али се с подједнаким успехом огледала и у поставкама текстова савремених драмских писаца. На актуелном репертоару матичне куће играју се: Зли дуси, Ф. М. Достојевског, Иванов, А. П. Чехова, Балкански шпијун, Душана Ковачевића, Нора, Х. Ибзена и Наш разред, Тадеуша Слобођанека. У овој епизоди серијала Читање позоришта разговарамо о овим, али и другим представама које саговорница сматра својим личним печатом у досадашњем редитељском раду у позоришту.
У сусрет сновима: Свет индустријског дизајна са проф. Др Марком Луковићем и Владаном Мирчевским
Професор Марко Луковић један је од наших најбољих представника индустријског дизајна. Током своје каријере добио је 23 међународне награде и признања. Већ на самом почетку, 2001. године, освојио је прво место на конкурсу који је организовао „Пежо“ за своје решење футуристичког аутомобила. Редовни је професор на Факултету примењених уметности у Београду. Своја знања и искуства преноси студентима. Владан Мирчевски је његов студент и успешно гради своју каријеру у индустријском дизајну. Тренутно ради на дизајну пловила, јахти и бродова, а његов дизајн полако осваја светска тржишта.
Балаке Сисоко
Још један концерт изврсног серијала Music live collection, који сваке суботе премијерно емитујемо на РТС-у 3.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Рани кадрови, разговори: Бранислав Стошић
У седмој епизоди четврте сезоне “Раних кадрова”, која носи назив “031: Бранислав Стошић”, представљамо младог редитеља, студента Академије умјетности у Бања Луци, који своју инспирацију налази у чудним јунацима, обдареним натприродним моћима, као и у необичним причама, смештеним негде “на рубу разума”. Његови бајколики радови комбинују структуру играног филма са утицајима анимације, као и са жанровским одликама етнолошког и дечјег филма.
Рани кадрови, разговори: Данило Лазовић
У осмој епизоди четврте сезоне “Раних кадрова”, која носи назив “032: Данило Лазовић”, представљамо младог редитеља, студента Факултета драмских уметности у Београду, који од балсамованих исечака властите прошлости, од делова свог видео дневника и фото-архива, од снимљених локација и артефаката у којима су похрањене његове успомене – тежи да сачини есеј и аутофикцију, једну сасвим личну верзију трагања за ишчезлим временом. Његов поступак одликују игривост и непретенциозност, дискретни хумор као и стална тежња за преиспитивањем медија у којем ствара.
Час анатомије: Књижевна ексклузива (R)
Норвежанин Јун Фосе и Мађар Ласло Краснахоркаи светску славу освојили су у тренутку добијања Нобелове награде за књижевност. Од тада почиње њихова светска турнеја, продор у земље и језике у којима до тада, могуће је, нису били довољно присутни. Технике писања су им различите, стилски облик њихове прозе, такође, али тај стилско језички регистар, код оба писца, изнад је уобичајене комуникативности са широм читалачком публиком. Значи ли то да су Фосе и Краснахоркаи херметични писци?
55. БЕМУС: Најџел Кенеди и оркестар Виртуози, 1. део (R)
Виртуозни виолиниста Најџел Кенеди затворио је 55. Бемус фантастичним наступом у Великој дворани Коларчеве задужбине.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Читање позоришта: Татјана Мандић Ригонат (R)
Лични позоришни печат. Истраживање, трагање, различите позоришне праксе. Рад у позоришту некад и сад. Позориште и друштвена одговорност. Татјана Мандић Ригонат је позоришна редитељка, песникиња, ауторка драматизација и позоришних адаптација. Дипломирала је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Дејана Мијача. Чланица је ансамбла Драме Народног позоришта у Београду. До сада је углавном режирала представе по текстовима класика, али се с подједнаким успехом огледала и у поставкама текстова савремених драмских писаца. На актуелном репертоару матичне куће играју се: Зли дуси, Ф. М. Достојевског, Иванов, А. П. Чехова, Балкански шпијун, Душана Ковачевића, Нора, Х. Ибзена и Наш разред, Тадеуша Слобођанека. У овој епизоди серијала Читање позоришта разговарамо о овим, али и другим представама које саговорница сматра својим личним печатом у досадашњем редитељском раду у позоришту.
У сусрет сновима: Свет индустријског дизајна са проф. Др Марком Луковићем и Владаном Мирчевским (R)
Професор Марко Луковић један је од наших најбољих представника индустријског дизајна. Током своје каријере добио је 23 међународне награде и признања. Већ на самом почетку, 2001. године, освојио је прво место на конкурсу који је организовао „Пежо“ за своје решење футуристичког аутомобила. Редовни је професор на Факултету примењених уметности у Београду. Своја знања и искуства преноси студентима. Владан Мирчевски је његов студент и успешно гради своју каријеру у индустријском дизајну. Тренутно ради на дизајну пловила, јахти и бродова, а његов дизајн полако осваја светска тржишта.
.jpg "Потера")
Коментари