РТС 3: Програмска шема - субота, 20. дец 2025
Родион Шчедрин: Concerto Lontano
У оквиру циклуса Великани музичке сцене, 2007. године, на Коларцу су наступили Нови европски камерни оркестар и пијанисткиња Јекатерина Мечетина, изводећи дела великог руског композитора Шчедрина.
Владимир и Косара: Опера у два чина (R)
Опера у 2 чина и 4 слике српског композитора Стевана Дивјаковића, који је уједно и писац либрета. Премијера инсцениране опере у режији Александра Николића изведена је 28. марта 2022. године на сцени ,,Јован Ђорђевић“ у Српском народном позоришту у Новом Саду, поводом Дана Српског народног позоришта.
Културни центар (R)
Ново издање емисије Културни центар доноси причу о суперјунацима у 21. веку. Тумачимо њихове садашње позиције и улоге и сећамо се почетака америчког стрипа. Крећемо и на књижевно путовање које ће нам открити свет романа Улмаутора Бојана Васића. Говоримо и о новим лауреатима награде за стамбену архитектуру фондације Миленија и Дарко Марушић. Предмет музичке критике је нови албум познате певачице Розалије. Проматрамо и резултате обимних фолклористичких истраживања представљених у књизи Глад, а српска. Производња: РТС
Српски академици: Горан Станковић (R)
У професорску каријеру, академик Горан Станковић ушао је сигурним корацима. Још је током студија одлучио да се бави срцем. Као академац освојио је прву награду. И тим путем корача и данас.
Мира Адања Полак: Ексклузивно Грофица из Сомбора – Тамара Бакић (R)
Тамара Бакић – синоним за манекенску професију на нашим просторима. Доживела је истинску славу на модним пистама Москве, Париза, Прага, Рима, Техерана, Диселдорфа, Келна, Лондона и Њујорка, носећи углавном моделе Александра Јоксимовића, Кристијана Диора, Рената Балестре и Пако Рабана.
The Jazz All Star Trio, Ришар Галијано (R)
Чувени француски хармоникаш и бандонеониста Ришар Глијано, предводио је свој The Jazz All Star Trio на концерту одржаном 4. фебруара 2015. године, у Коларчевој задужбини, чиме је та кућа обележила свој 83. рођендан.
Родион Шчедрин: Concerto Lontano (R)
У оквиру циклуса Великани музичке сцене, 2007. године, на Коларцу су наступили Нови европски камерни оркестар и пијанисткиња Јекатерина Мечетина, изводећи дела великог руског композитора Шчедрина.
Двoрци Војводине: На златном брегу вила Станковић, 6. део
Професор др Раденко Станковић рођен је 1880. године у селу Лесковици у Банату крај Беле Цркве. Скромно имање у Чортановцима, на падини Фрушке горе, коју су још стари Римљани прозвали Златни брег, др Станковић је купио у пролеће 1930. године.
Сковран Сковран
Београдски гудачки оркестар „Душан Сковран” сматра се најстаријим и најпознатијим српским гудачким оркестром. Формирао га је 1965. године диригент Душан Сковран од најбољих студената са Гудачког одсека Факултета музичке уметности. Након његове смрти, 1975. године преузима га диригент и виолиниста Александар Павловић, који од овог студентског оркестра прави први професионални оркестар на нашим просторима. Сковрановци су класичну музику, као и дела савремених домаћих аутора, проносили широм света, наступајући по најразличитијим концертним салама у Европи, Азији и Америци, на престижним музичким фестивалима, сарађујући са еминентним музичарима и диригентима. За свој рад добили су бројна признања, од којих се истиче Октобарска награда 1978. и 1991. године. Шесту деценију постојања обележиће концертом у сали Београдске филхармоније 13. децембра, под уметничким вођством Сретена Крстића. Емисија је рађена трагом серијала Покретни музеј музике у продукцији Телевизије Београд 1978. године. Поменути серијал од четири емисије – Шабац, Шабац, Чуваркућа, Сирогојно и Студио, пратио је рад гудачаког оркестра Душан Сковран у мисији популаризације уметничке музике у срединама у којима је она недовољно заступљена или потпуно незаступљена. Тако су чланови оркестра, студенти са Музичке академије, под вођством диригента Александра Павловића, наступали у кафани у Шапцу уз локалног певача Жику Ракића, одржали први концерт класичне музике у библиотеци у Рипњу, изводили Феликса Менделсона уз плетиље у Сирогојну, и коначно, свирали музику Бенџамина Бритна у студију РТБ. Поменуте емисије осмислили су и реализовали музичка уредница Илди Ивањи и редитељ Драгослав Лутовац.
Џез клуб, 10. емисија
Док је у Америци харао свинг 30-их година прошлог века, у Паризу су се срела двојица виртуоза, гитариста Ђанго Рајнхард и виолиниста Стефан Грапели. Почели су сасвим спонтано да свирају музику која се до тада није свирала на тај начин, покренувши правац који је на неки начин био европски одговор на свинг и назван је џипси џез!
Мајка природа против анксиозности
Шта ако је једна од алтернатива психоактивним и другим лековима за смирење надохват руке: физички контакт са земљом, мирисање цвећа, зуби који грицкају свеже убрану шаргарепу? Коју стварну физиолошку и психолошку корист контакт са природом доноси нашем здрављу?
Спектар
На чувеном Позоришном фестивал у Авињону, једном од најважнијих светских фестивала, представљају се и савремене сценске интерпретације које се издвајају својим достигнућима и уметничким тумачењима света око нас.
Двoрци Војводине: На златном брегу вила Станковић, 6. део (R)
Професор др Раденко Станковић рођен је 1880. године у селу Лесковици у Банату крај Беле Цркве. Скромно имање у Чортановцима, на падини Фрушке горе, коју су још стари Римљани прозвали Златни брег, др Станковић је купио у пролеће 1930. године.
Џез клуб, 10. емисија (R)
Док је у Америци харао свинг 30-их година прошлог века, у Паризу су се срела двојица виртуоза, гитариста Ђанго Рајнхард и виолиниста Стефан Грапели. Почели су сасвим спонтано да свирају музику која се до тада није свирала на тај начин, покренувши правац који је на неки начин био европски одговор на свинг и назван је џипси џез!
Не поједоше скакавци златно руно: Борислав Пекић – Дело, 2. део
Други део играно-документарног диптиха посвећеног Бориславу Пекићу, фокусиран је на дела овог великана писане речи.
Спектар, Спектар (R)
На чувеном Позоришном фестивал у Авињону, једном од најважнијих светских фестивала, представљају се и савремене сценске интерпретације које се издвајају својим достигнућима и уметничким тумачењима света око нас.
Сковран Сковран (R)
Београдски гудачки оркестар „Душан Сковран” сматра се најстаријим и најпознатијим српским гудачким оркестром. Формирао га је 1965. године диригент Душан Сковран од најбољих студената са Гудачког одсека Факултета музичке уметности. Након његове смрти, 1975. године преузима га диригент и виолиниста Александар Павловић, који од овог студентског оркестра прави први професионални оркестар на нашим просторима. Сковрановци су класичну музику, као и дела савремених домаћих аутора, проносили широм света, наступајући по најразличитијим концертним салама у Европи, Азији и Америци, на престижним музичким фестивалима, сарађујући са еминентним музичарима и диригентима. За свој рад добили су бројна признања, од којих се истиче Октобарска награда 1978. и 1991. године. Шесту деценију постојања обележиће концертом у сали Београдске филхармоније 13. децембра, под уметничким вођством Сретена Крстића. Емисија је рађена трагом серијала Покретни музеј музике у продукцији Телевизије Београд 1978. године. Поменути серијал од четири емисије – Шабац, Шабац, Чуваркућа, Сирогојно и Студио, пратио је рад гудачаког оркестра Душан Сковран у мисији популаризације уметничке музике у срединама у којима је она недовољно заступљена или потпуно незаступљена. Тако су чланови оркестра, студенти са Музичке академије, под вођством диригента Александра Павловића, наступали у кафани у Шапцу уз локалног певача Жику Ракића, одржали први концерт класичне музике у библиотеци у Рипњу, изводили Феликса Менделсона уз плетиље у Сирогојну, и коначно, свирали музику Бенџамина Бритна у студију РТБ. Поменуте емисије осмислили су и реализовали музичка уредница Илди Ивањи и редитељ Драгослав Лутовац.
Коментари