РТС 3: Програмска шема - уторак, 16. дец 2025
СПЦ од Конкордата до Информбироа: Поздрав из Ватикана, 2. део (R)
Још од средњег века, однос између католичке цркве и државе био је регулисан конкордатским уговором. Конкордат је писмени уговор између Ватикана и одређене државе, којим се дају неке повластице Римокатоличкој цркви на територији те државе ради спречавања раздора између црквених и цивилних власти.
Светови Филипа К. Дика (R)
Фасцинантно је литерарно путовање на коме можемо откривати изванредног писца Филипа К. Дика и његов рад.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Гласови из прошлости – приче о легатима: Галерија слика ,,Сава Шумановић“, 12-12 (R)
У последњој причи о легатима, гласови из прошлости нам стижу из сремских равница, из мира и светлости Шида. Педесетих година прошлог века, међу плодним пространствима севера, једна жена имала је посебну мисију – Персида Шумановић. Попут мајке Милене Павловић Барили, која је у Пожаревцу сачувала сећање на своју ћерку, и ова посвећена мајка оставила је држави вредан легат. Више од 400 радова свог сина Саве, којег је прерано изгубила.
Арт зона: Владимир Перић (R)
Мултимедијално уметничко деловање београдског уметника Владимира Перића, који самостално излаже од средине 80-их година 20. века, одвија се у три десетогодишње етапе. Од 1986. до 1996. године излагао је под псеудонимом Талент; од 1996. до 2006. године ствара у склопу уметничке групе Талент Фацторy; од 2006. године излаже и ствара под властитим именом а бављење Музејем детињства постаје средиште његовог стваралаштва.
ТВ лица: Драгана Огњеновић (R)
Драгана Огњеновић у дану када је имала модну ревију на Београдској недељи моде, говори о биографији која је налик сценарију за филм о успеху. Од првих цртежа када је као девојчица знала шта жели, њен пут је водио на Ликовну академију, где је студирала сликарство, па све до првих модела на кућној машини Вишња, у време када је гледајући излог радње, која јој се допала, добила понуду да баш ту излаже своје креације. И тако је, са капиталом од 300 марака на штендеру од 30 цм почело стварање бренда који потписује.
Социјализам или капитализам: Раша Попов (R)
У серији Редакције документарног програма Социјализам или капитализам говори новинар и књижевник Раша Попов о црвеном фашизму, менаджерској револуцији у свету, Стаљину, Титу, Ђиласу, нашем односу према Русима после Другог светског рата, самоуправљању, принципу двоструке душе и принципу двоструке истине, Владимиру Дедијеру, Бизмарку, Троцком, Кнезу Милошу...
Концерт Браће Теофиловић у Дому Омладине (R)
Концертом у Дому омладине Београда, браћа Теофиловић прославили су три деценије рада и очувања традиционалне музичке баштине Балкана.
СПЦ од Конкордата до Информбироа: Поздрав из Ватикана, 2. део (R)
Још од средњег века, однос између католичке цркве и државе био је регулисан конкордатским уговором. Конкордат је писмени уговор између Ватикана и одређене државе, којим се дају неке повластице Римокатоличкој цркви на територији те државе ради спречавања раздора између црквених и цивилних власти.
Светови Филипа К. Дика (R)
Фасцинантно је литерарно путовање на коме можемо откривати изванредног писца Филипа К. Дика и његов рад.
РТС лаб: Мој колега робот
Док вештачка интелигенција све више мења свет око нас — мења се и начин на који радимо. Који ће послови нестати, а који тек настати? Да ли ће људи и машине сарађивати или се надметати? У новој епизоди, РТС Лаб открива како изгледа тржиште рада будућности и колико је човек спреман да га прати. О томе шта нас чека у будућности рада разговарали смо са Андреом Николић са Факултета организационих наука.
Временска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији – Манастир Псача
У живописној шуми подно Осоговских планина, скривена од радозналих погледа, више од шест векова Црква Светог Николе или Манастир Псача, одолева зубу времена. Црква посвећена чудотворцу Светом Николи метох је Манастира Хиландара, о чему сведочи Повеља цара Душана настала до 1355. године. У њој се истиче ктитор храма превазљубљени и правоверни властелин Влатко, који прилаже цркву Манастиру Хиландару.
Водич кроз будућност: Физика за цео свет – међународни центар за генетичко инжењерство и биотехнологију у Трсту
Незаобилазно место на мапи "Водича кроз будућност" је Трст, град са завидном традицијом у међународној научној сарадњи. Илустративан пример је Међународни центар за генетичко инжењерство и биотехнологију (ICGEB) који поседује 45 најсавременије опремљених лабораторија у Трсту, Њу Делхију и Кејптауну и окупља 69 земаља међу којима је и Србија.
Метаморфозе: Светозар Цветковић
Светозар Цветковић верује да је глума најбоља од свих професија зато што дозвољава апсолутну слободу. Његов опус обухвата више од четири деценије рада у позоришту и пред камерама, а уметничку каријеру одликују доследни избори, који избегавају површност. Цветковић је од ретких у домаћем глумишту који са једнаком уверљивошћу носи и класику и савремени репертоар, а његова присутност на сцени и екрану увек делује савремено и промишљено. Глуму је дипломирао 1980. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Огњенке Милићевић. Исте године постао је члан ансамбла позоришта Атеље 212 где је 12 година био и управник. У међувремену је сарађивао са многим позоришним трупама и позориштима у Београду, Загребу, Сплиту, Будви, Новом Саду, Марибору, Љубљани...
Концерт ансамбла Метаморфозис: Angels
Један од најистакнутијих и најактивнијих гудачких камерних састава данас – ансамбл Метаморфозис, предвођен је оснивачем и уметничким руководиоцем, виолистом Сашом Мирковићем.
Остави све и читај: Дубравка Стојановић
„Оно што нас данас одређује је начин на који се сећамо прошлости. А то сећање је подложно променама“, каже између осталог Дубравка Стојановић, историчарка и редовна професорка на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду у новом издању емисије Остави све и читај. Бавећи се грађом уџбеника из историје на нашим просторима Дубравка Стојановић закључује да су у последњих сто година више пута темељно промењени што указује на манипулацију сећањем и одсуство свести о томе да је прошлост завршена (Прошлост долази, ХХ век, 2023).
Непознати Андрић
Својевремено је Телевизија Београд емисијом Непознати Андрић Мирослава Караулца обележила стогодишњицу рођења Иве Андрића. Према речима аутора емисије готово две деценије после смрти писца ништа није учињено да се истраже непознати детаљи из Андрићевог живота и стваралаштва. Управо зато ова емисија представља неке од необјављених песама, текстова, странице из бележнице, припремне радове и још низ других занимљивих детаља. О Андрићевој мало познатој заоставштини у емисији говоре академици Мирослав Пантић и Предраг Палавестра, књижевна историчарка др Јелена Новаковић и други. Део емисије је и снимак Међународног славистичког скупа са једном од тема Андрић у свом времену.
РТС лаб: Мој колега робот (R)
Док вештачка интелигенција све више мења свет око нас — мења се и начин на који радимо. Који ће послови нестати, а који тек настати? Да ли ће људи и машине сарађивати или се надметати? У новој епизоди, РТС Лаб открива како изгледа тржиште рада будућности и колико је човек спреман да га прати. О томе шта нас чека у будућности рада разговарали смо са Андреом Николић са Факултета организационих наука.
Временска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији – Манастир Псача (R)
У живописној шуми подно Осоговских планина, скривена од радозналих погледа, више од шест векова Црква Светог Николе или Манастир Псача, одолева зубу времена. Црква посвећена чудотворцу Светом Николи метох је Манастира Хиландара, о чему сведочи Повеља цара Душана настала до 1355. године. У њој се истиче ктитор храма превазљубљени и правоверни властелин Влатко, који прилаже цркву Манастиру Хиландару.
Водич кроз будућност: Физика за цео свет – међународни центар за генетичко инжењерство и биотехнологију у Трсту (R)
Незаобилазно место на мапи "Водича кроз будућност" је Трст, град са завидном традицијом у међународној научној сарадњи. Илустративан пример је Међународни центар за генетичко инжењерство и биотехнологију (ICGEB) који поседује 45 најсавременије опремљених лабораторија у Трсту, Њу Делхију и Кејптауну и окупља 69 земаља међу којима је и Србија.
Непознати Андрић (R)
Својевремено је Телевизија Београд емисијом Непознати Андрић Мирослава Караулца обележила стогодишњицу рођења Иве Андрића. Према речима аутора емисије готово две деценије после смрти писца ништа није учињено да се истраже непознати детаљи из Андрићевог живота и стваралаштва. Управо зато ова емисија представља неке од необјављених песама, текстова, странице из бележнице, припремне радове и још низ других занимљивих детаља. О Андрићевој мало познатој заоставштини у емисији говоре академици Мирослав Пантић и Предраг Палавестра, књижевна историчарка др Јелена Новаковић и други. Део емисије је и снимак Међународног славистичког скупа са једном од тема Андрић у свом времену.
Остави све и читај: Дубравка Стојановић (R)
„Оно што нас данас одређује је начин на који се сећамо прошлости. А то сећање је подложно променама“, каже између осталог Дубравка Стојановић, историчарка и редовна професорка на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду у новом издању емисије Остави све и читај. Бавећи се грађом уџбеника из историје на нашим просторима Дубравка Стојановић закључује да су у последњих сто година више пута темељно промењени што указује на манипулацију сећањем и одсуство свести о томе да је прошлост завршена (Прошлост долази, ХХ век, 2023).
Коментари