РТС 3: Програмска шема - уторак, 23. дец 2025
Српска православна црква од Конкордата до Информбироа: Крваве литије, 3. део (R)
Чим је обновила рад својих епархија у Краљевини СХС, Српска православна црква нашла се на удару Ватикана, који јој је оспоравао државно-правни статус у западним деловима земље. После дуготрајних преговора и одлагања, Конкордат са Ватиканом потписала је влада Милана Стојадиновића, али уговор није ратификован у Скупштини, јер су избиле демонстрације у Београду познате као ,,крваве литије“. Односи између цркве и државе били су затегнути до крајњих граница. Приликом прославе педесетогодишњице Српске краљевске академије, 24. јануара 1937. године, кнез Павле и патријарх Варнава су се срели, али је кнез прошао поред патријарха не поздравивши се са њим.
Царство Инка: Нова историја (R)
Величанствена цивилизација Инка за собом није оставила писан траг. Причу о њој чули смо само од њених непријатеља и освајача: Шпанске империје. Након што су 1532. године сурово покорили ово велико јужноамеричко царство, прву суперсилу америчког континента, Шпанци су написали своје верзије тог похода. Ове илустроване приче назвали су хроникама и ти документи, у деветнаестом и двадесетом веку, као једини постојећи историјски извор, постали су основ свих археолошких истраживања о Инкама. Међутим, захваљујући технолошком напретку последњих година, појавила су се нова открића, која су из темеља уздрмала погрешно схваћене чињенице о овој легендарној цивилизацији. Производња: Редакција специјализованих програма
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Тврђаве на Дунаву: Тврђава Голубац, 6-7 (R)
Након приче о Рамској тврђави, настављамо путовање низ велику и моћну реку, трагајући за новим утврђењима, бурним догађајима и историјом народа који вековима живе на обалама Дунава. У току кроз Србију дугом преко 2.900 км, Дунав је најшири код Голупца. Кажу да је широк око 7 км и да изгледа као море. Како је изгледао живот тврђаве кроз векове, ко су били њени градитељи, како је освајана и како се бранила, ко је оставио неизбрисиве трагове у њеној архитектури, уметности, ратовању и свакодневном животу, сазнаћемо од стручњака, културних посленика, туристичких водича. Ауторка и уредница серије: Светлана Илић Сценаристи: Вуле Журић, Светлана Илић Редитељ: Милан Јовановић Производња: Редакција културног програма
Арт трилери: Највећа пљачка (R)
У овој епизоди серије Арт трилери, имаћете прилику да зарадите пет милиона долара. Једино што треба да урадите јесте да помогнете Еф-Би-Ају да расветли највећу пљачку уметнина у историји - пљачку Музеја Изабеле Стјуарт Гарднер, у Бостону, која се догодила 1990. године. Ни до дана-данашњег не зна се где су слике нестале, ко их је узео, шта је био мотив. Еф-Би-Ај је расписао награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле повратак неколико дела Рембранта, Вермера, Манеа, Дегаа... Производња: Редакција документарног програма
ТВ лица: Стефан Јеротић (R)
Дан са психијатром Стефаном Јеротићем почео је у Православном пастирском центру, где са својим колегама пружа бесплатну помоћ људима који им се обрате. Један од оснивача центра био је Владета Јеротић, Стефанов деда стриц који му је усадио љубав према психијатрији и књижевности. И управо је књига Нико није рекао да ће бити лако, Стефана Јеротића, која садржи 15 прича из његове праксе, била повод за овај разговор о најчешћим проблемима са којима се људи суочавају, о тражењу смисла у изазовним временима, али и о томе да је писање књиге била нека врста исповести из угла психијатра.
Социјализам или капитализам: Иван Ивањи (R)
У оквиру серије „Социјализам или капитализам“, писац и преводилац Иван Ивањи разговара са аутором серије Ненадом Милошевићем о социјализму, животу у Југославији, социјалдемократији у Немачкој и Аустрији, вођи немачких социјалиста и пријатељу Маркса и Енгелса, Фердинанду Ласалу, о томе ко је данас пролетер, а ко капиталиста, о Титу и социјалистичкој Југославији, о 1968, о мултикултурализму Европске уније итд. Иван Ивањи преживео је нацистичке логоре Бухенвалд и Аушвиц, био је Титов преводилац, као и преводилац других партијских функционера за немачки језик, Писао је романе, есеје, песме, радио је као драматург, новинар и дипломата. Сценарио и режија: Ненад Милошевић Производња: Редакција документарног програма
Српска православна црква од Конкордата до Информбироа: Крваве литије, 3. део (R)
Чим је обновила рад својих епархија у Краљевини СХС, Српска православна црква нашла се на удару Ватикана, који јој је оспоравао државно-правни статус у западним деловима земље. После дуготрајних преговора и одлагања, Конкордат са Ватиканом потписала је влада Милана Стојадиновића, али уговор није ратификован у Скупштини, јер су избиле демонстрације у Београду познате као ,,крваве литије“. Односи између цркве и државе били су затегнути до крајњих граница. Приликом прославе педесетогодишњице Српске краљевске академије, 24. јануара 1937. године, кнез Павле и патријарх Варнава су се срели, али је кнез прошао поред патријарха не поздравивши се са њим.
Царство Инка: Нова историја (R)
Величанствена цивилизација Инка за собом није оставила писан траг. Причу о њој чули смо само од њених непријатеља и освајача: Шпанске империје. Након што су 1532. године сурово покорили ово велико јужноамеричко царство, прву суперсилу америчког континента, Шпанци су написали своје верзије тог похода. Ове илустроване приче назвали су хроникама и ти документи, у деветнаестом и двадесетом веку, као једини постојећи историјски извор, постали су основ свих археолошких истраживања о Инкама. Међутим, захваљујући технолошком напретку последњих година, појавила су се нова открића, која су из темеља уздрмала погрешно схваћене чињенице о овој легендарној цивилизацији. Производња: Редакција специјализованих програма
Забрањено емитовање
, осим у: sr
РТС Лаб: Дајте ми један Лаб
Мирис печеног хлеба, звук пуцања корица, али и питање – да ли знамо шта једемо? Од првих цивилизација до лабораторија будућности, у овој епизоди РТС Лаба причамо о хлебу, намирници која нас је спојила и променила свет. Од квасца до глутена, од египатских пећи до модерних пекара – хлеб није само храна, већ научни феномен. Шта заправо уносимо кад једемо хлеб, и зашто су неке врсте бољи избор од других? Гошћа РТС Лаба била је проф. др Светлана Станишић, научница која се бави физичком хемијом, али и ширим питањима исхране, екологије и здравља.
Индекси и пријатељи, 2. део
Концертни спектакл Индекси и пријатељи организован је поводом 60 година од оснивања легендарног сарајевског бенда. У овом занимљивом емотивном пројекту, изведене су најлепше песме Индекса, међу којима су Бацила је све низ ријеку, Сањам, Балада, Да сам ја нетко, Све ове године, Плима, Јутро ће промијенити све... За ту прилику окупили су се живи чланови бенда: Фадил Реџић, Нено Јурин, Мирослав Шарановић, Пецо Петеј, Владо Правдић, и певачи: Дадо Топић, Дино Јелусић, Нермин Пушкар, Бојана Стаменов, Амел Чурић, Дејан Цукић, Сара Војичић и други. Производња: Редакција музичког програма
Метаморфозе: Борис Лијешевић
Шта год да је предложак из чега гради представе, театар који ствара редитељ Борис Лијешевић полази од стварности. Било да режира на основу докумената или према нечијем тексту, његова дела увек представљају непретенциозни одраз савремености… Одрастао је у Будви, где завршава основну школу и гимназију и где се упознаје са врхунским позоришним остварењима на фестивалу Град театар, који је са великим успехом водила његова мајка Брана. Дипломирао је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду и режију на Академији уметности у истом граду. Сада је професор на Академији уметности, где предаје глуму и режију. Реализовао је четрдесетак представа, за које је добио тридесет награда – две Стеријине, два Ардалиона, Гран при Битефа, награде Бојан Ступица и Муци Драшкић…
Концерт ансамбла Метаморфозис: Тhe Pillars
Један од најистакнутијих и најактивнијих гудачких камерних састава данас – ансамбл Метаморфозис, предвођен је оснивачем и уметничким руководиоцем, виолистом Сашом Мирковићем. У претходном периоду, ови уметници су реализовали пет концерата који су снимљени у сали Биоскопа Балкан у Београду, а сваки концерт има и програмски назив: Water, Angels, Тhe Pillars, Sun Moon Stars - Twilight i Sun Moon Stars - Life.
Остави све и читај: Милица Краљ
„Култура је оно што човека храни када је беспарица“, каже између осталог редитељка Милица Краљ у новом издању емисије Остави све и читај. Говорећи о актуелном стању у српском позоришту, Милица Краљ истиче податак да позоришну публику чине само два процента укупног становништва у Београду и поставља питање неговања и стварања нове позоришне и културне публике. У наставку емисије Милица Краљ, која потписује више десетина представа у српским и регионалним позориштима (Ролеркостер, Академија страха, Зелени зраци, Жанка, Маратонци трче почасни круг, Урнебесна трагедија, Келерабе су здраве), говори о начину на који актуелни репертоар кореспондира са савременим гледаоцем, какву врсту спознаје и ослобађања доноси комедија, шта се урушава маргинализацијом културе и какву врсту богатства доноси управо читање. Ауторка емисије је Горица Зарић Јовановић, редитељ Иван Милановић, музичка уредница Ана Милићевић, дизајнер Милош Гојковић. Производња: Редакција специјализованих програма
Данило Киш: Успомене, сећања
ТВ филм о Данилу Кишу јесте покушај да се из новог угла сагледају живот и оставштина за српску и југословенску књижевност, једног од најзначајнијих стваралаца друге половине двадесетог века. У томе су нам помогле две Кишу најблискије особе: Мирјана Миочиновић и Паскал Делпеш. Окосницу филма чине искази пријатеља, савременика, познавалаца његових дела из разних генерација; писци са којима се Киш сусретао приликом боравка у Француској, на путовањима и пригодним манифестацијама, издавачи и преводиоци. Филм је проткан одломцима из прозе Данила Киша, које изговара Мики Манојловић, један за српску верзију текста и исти тај и за француску верзију. Исказима и одломцима из интервјуа са писцем, сачуваним у Програмском архиву РТС-а, Телескопији Боре Кривокапића, увели смо живог писца у филм, а инсертом из филма Александра Мандића Голи живот, приказали последњи Кишов медијски наступ. Сачувани су и искази Сузан Сонтаг и Јосифа Бродског, и млађих писаца из више европских земаља, окупљених на Симпозијуму посвећеном Кишу у ЦЗДК, 2005. године. Директор фотографије: Зоран Синђелић Одговорни уредник: Владимир Арсић Производња: Редакција драмског програма
РТС Лаб: Дајте ми један Лаб (R)
Мирис печеног хлеба, звук пуцања корица, али и питање – да ли знамо шта једемо? Од првих цивилизација до лабораторија будућности, у овој епизоди РТС Лаба причамо о хлебу, намирници која нас је спојила и променила свет. Од квасца до глутена, од египатских пећи до модерних пекара – хлеб није само храна, већ научни феномен. Шта заправо уносимо кад једемо хлеб, и зашто су неке врсте бољи избор од других? Гошћа РТС Лаба била је проф. др Светлана Станишић, научница која се бави физичком хемијом, али и ширим питањима исхране, екологије и здравља.
Индекси и пријатељи, 2. део (R)
Концертни спектакл Индекси и пријатељи организован је поводом 60 година од оснивања легендарног сарајевског бенда. У овом занимљивом емотивном пројекту, изведене су најлепше песме Индекса, међу којима су Бацила је све низ ријеку, Сањам, Балада, Да сам ја нетко, Све ове године, Плима, Јутро ће промијенити све... За ту прилику окупили су се живи чланови бенда: Фадил Реџић, Нено Јурин, Мирослав Шарановић, Пецо Петеј, Владо Правдић, и певачи: Дадо Топић, Дино Јелусић, Нермин Пушкар, Бојана Стаменов, Амел Чурић, Дејан Цукић, Сара Војичић и други. Производња: Редакција музичког програма
Остави све и читај: Милица Краљ (R)
„Култура је оно што човека храни када је беспарица“, каже између осталог редитељка Милица Краљ у новом издању емисије Остави све и читај. Говорећи о актуелном стању у српском позоришту, Милица Краљ истиче податак да позоришну публику чине само два процента укупног становништва у Београду и поставља питање неговања и стварања нове позоришне и културне публике. У наставку емисије Милица Краљ, која потписује више десетина представа у српским и регионалним позориштима (Ролеркостер, Академија страха, Зелени зраци, Жанка, Маратонци трче почасни круг, Урнебесна трагедија, Келерабе су здраве), говори о начину на који актуелни репертоар кореспондира са савременим гледаоцем, какву врсту спознаје и ослобађања доноси комедија, шта се урушава маргинализацијом културе и какву врсту богатства доноси управо читање. Ауторка емисије је Горица Зарић Јовановић, редитељ Иван Милановић, музичка уредница Ана Милићевић, дизајнер Милош Гојковић. Производња: Редакција специјализованих програма
Данило Киш: Успомене, сећања (R)
ТВ филм о Данилу Кишу јесте покушај да се из новог угла сагледају живот и оставштина за српску и југословенску књижевност, једног од најзначајнијих стваралаца друге половине двадесетог века. У томе су нам помогле две Кишу најблискије особе: Мирјана Миочиновић и Паскал Делпеш. Окосницу филма чине искази пријатеља, савременика, познавалаца његових дела из разних генерација; писци са којима се Киш сусретао приликом боравка у Француској, на путовањима и пригодним манифестацијама, издавачи и преводиоци. Филм је проткан одломцима из прозе Данила Киша, које изговара Мики Манојловић, један за српску верзију текста и исти тај и за француску верзију. Исказима и одломцима из интервјуа са писцем, сачуваним у Програмском архиву РТС-а, Телескопији Боре Кривокапића, увели смо живог писца у филм, а инсертом из филма Александра Мандића Голи живот, приказали последњи Кишов медијски наступ. Сачувани су и искази Сузан Сонтаг и Јосифа Бродског, и млађих писаца из више европских земаља, окупљених на Симпозијуму посвећеном Кишу у ЦЗДК, 2005. године. Директор фотографије: Зоран Синђелић Одговорни уредник: Владимир Арсић Производња: Редакција драмског програма
Коментари