Поново сребро, Данеу МВП

Групе (по четири тима) су биле у Мерседесу, Монтевидеу и Салти док је Уругвај ушао директно у финалну групу, заједно са по два првопласирана тима из квалификационих група.

На кормилу наше репрезентације дошло је до смене, професор Александар Николић повукао се после сребра на ЕП 1965. у СССР-у препустивши кормило дугогодишњем помоћнику Ранку Жеравици. Нови селектор се ослонио на проверене снаге и искусне играче, али је визионарски у Уругвај повео Крешимира Ћосића који је тада имао непуних 19 година.

Ослонац су били искусни асови Данеу, Кораћ, Ђурић, Трјко Рајковић али огроман допринос дали су играчу у пуној зрелости: Ражнатовић, Цветковић, Сканси, Басин... Жеравица је пред очима имао Мундијал 1970. у Љубљани али драстично подмлађивање тима уследиће тек за ЕП у Финској 1969.

Наш тим је почео 27. маја у граду Мерседес победивши Мексико 86-73. Први стрелци били су Немања Ђурић (20) и Драгослав Ражнатовић (19 поена), обојица чланови београдског Радничког. Петар Сканси и Радивој Кораћ дали су по 12 поена, Владимир Цветковић 10.

Дан касније савладана је Италија 71-62 Ражнатовић је опет био ефикасан (18), Данеу је дао 16, Кораћ 14 поена.У трећем мечу уследио је пораз од САД 71-76 после нашег вођства на полувремену (38-34). Блистао је Трајко Рајковић, аутор 22 поена, Данеу је дао 14, Ђурић 12. Чинило се да Американци нису непобедиви.

На старту финалне групе у Монтевиду Југославија је 4. јуна тешко победила Пољску 82-78, пре свега захваљујући Радивоју Кораћу који је дао 27 поена. Пратио га је Ражнатовић са 21, Драган Ковачић, члан Локомотиве из Загреба, био је трећи двоцифрени стрелац са 13 поена.

Следећег дана обрадовала нас је победа над Бразилом, било је 87-84 (41-47). Блистао је Иво Данеу који је уз улогу организатора игре убацио и 22 поена. Цветковић је дао 15, Кораћ 14, Ражнатовић 10.

Уследила је лака и убедљива победа над Аргенгтином (93-69) са Кораћем (27) и Ковачићем (16) као најефикаснијим играчима. Онда је дошла велика победа над екипом САД (73-72). Чињеница је да Американци нису дошли са најбољом екипом, о учешћу НБА играча још није било ни говора, али победа над екипом САД, ма у ком саставу она била, увек је вредна. Опет је блистао Иво Данеу, дао је 26 поена и истакао кандидатуру за најбољег играча првенства. Ђурић је додао 13 поена, Кораћ и Ражнатовић по 12.

Онда се догодио неочекивани пораз од Уругваја (57-58) али то није утицало на пласман. Меч са СССР-ом 11. јуна пред 15.000 гледалаца било је финале. Совјетски тим је (још увек) био бољи, победио је 71-59 пре свега захваљујући Липсу и Поливоди који су дали по 16 поена. У нашем тиму најефикаснији је био Данеу са 23, Рајковић је дао 13, Ражнатовић 10.

"Плави" су се вратили са другом узастопном сребрном медаљом. На реду је било злато.

Први стрелац првенства био је Пољак Мјећислав Лопатка, у то време један од најбољих европских играча, са просеком од 19,7 поена. Занимљиво је да је и други стрелац био из пољског тима, Богдан Ликсо са 19,3. На седмој позицији нашао се Мексиканац Мануел Рага (15,6) будућа звезда Ињиса из Варезеа, док је наш Радивој Кораћ био на осмом месту са просеком од 14,6 поена.

У најбољу петорку изабрани су Иво Данеу, уједно и МВП шампионата, Модестас Паулаускас (СССР), Мјечисалв Лопатка (Пољска), Радивој Кораћ и Луис Клаудио Менон (Бразил).

Тако је Монтевидео, 37 година после историјског успеха наших фудбалера на првом Светском првенству, поново био срећан за наш спорт, овог пута кошарку.

"Монтевидео, бог те видео"...