Тунчери, аут и крађа у Истанбулу

Пут ка завршници започет је у Кајзерију, први ривал била је Ангола (која нас чека и у Кини), а резултат 94-44 све говори. Први стрелац је био Александар Рашић (22 поена), Душко Савановић је дао 13, Милан Мачван 11. Пораз од Немачке 81-82, после два продужетка (69-69, 73-73) није био планиран, али ништа битно није покварио. Јан Јагла нам је убацио 22 поена, Коста Перовић је за нас дао 20.

Јордан је у трећем колу био недостарао ривал (112-69, Савановић 21, Перовић 20) а онда је уследила сигурна победа над Аустралијом 94-79. Блистали су Теодосић (19) и Величковић (18), Крстић је дао 14, а Кешељ 11. После пет кола били смо први са билансом 4-1, а онда нас је пут одвео на Хрватску.

Утакмица осмине финала одиграна је 4. септембра у дворани "Синан Ерден" у Истанбулу. Почели смо лоше, Хрвати су после прве четвртине водили 27-19 али је на полувремену заостатак био подношљив, 34-36. Трећу деоницу наш тим је добио 20-14. Драма је достигла врхунац када је Давор Кус 5,9 секунди пре сирене донео изједначење. У нашем последњем нападу фаулиран је Александар Рашић, погодио је прво а намерно промашио друго бацање да би време кренуло... Најважнија је била победа, Србија је била у четвртфиналу.

Ривал за полуфинале била је Шпанија. Током највећег дела утакмице наш тим је играо добро и водио, на полувремену је било 49-41, али су се Шпанци у наставку вратили, изједначили и увели меч у драматичну завршницу. Код резултата 89-89 Милош Теосић је у нашем последњем нападу извео антологијски шут. Повео је напад, држао лопту, видело се да намерава сам да решава ситуацију. Био је на 8,5 метара од коша, испред њега знатно виши Хорхе Гарбахоса, али је Тео чекао тренутак, подигао се на шут и погодио!

Гарбахоса ми је недавно рекао:

"Не сањам Теодосића и његов шут, није била моја грешка него његова заслуга. Шут је био са велике удаљености."

Противник у полуфиналу била је Турска, боља од Словеније 95-68.

Американци су, са веома јаким тимом, у полуфиналу елиминисали Литванију 89-74 (Кевин Дурент је дао 38 поена), а онда су на паркет, пред 15.000 гледалаца, изашли кошаркаши Турске и Србије. Победила је Турска 83-82 иако је Србија била боља у највећем делу меча.

На полувремену је имала седам поена вишка (42-35). Наш тим је имао и осам поена предности (54-46) али се у последњу деоницу ушло са 63-60 за наш тим. Када су Кешељ и Теодосић донели предност од осам поена (72-64) чинило се да ће Србија у финале, али уследио је драматични финиш и једна од највећих неправди у историји мундијала.

Турци су некако дошли до минималног вођства 76-75 али смо на 28 секунди пре краја, после офанзивног скока Кешеља, ми водили 80-79. Готово смо били у финалу после коша Величковића за 82-81 само 4,5 секунди пре краја. Богдан Тањевић, селектор Турске, узео је тајм-аут. Наши нису хтели да праве фаул, бранили су напад али нису могли да се одбране од грубе судијске грешке – Тунчери је у продору ка нашем кошу газио аут-линију, али то није било виђено, или није жељено да буде виђено.

Из нелегалне акције Турци су 0.5 секунди пре краја дошли до победе и финала. Наш селектор Душан Ивковић осуо је паљбу по Фиби, али није био кажњен јер су сви знали да је био у праву.

Деморалисани после праве крађе, наши играчи нису имали снаге да се супротставе Литванији у борби за бронзу, изгубили су 88-99, Линас Клеиза дао нам је 33 поена, а од наших играча донекле му је парирао Новица Величковић са 18.

Титулу је освојила екипа САД, суперорна у финалу 81-64 уз још једну егзибицију Кевина Дурента (28 поена), потпомогнутог Одомом (15) и Вестбруком (13).

Наш тим се из Истанбула вратио без медаље, али уздигнуте главе. Србија се, после 6-7 година кризе, вратила у европски и светски врх.