Светско првенство у Грчкој 1998. године

Одбрана титуле са паузом, Бодирога МВП

Југославија не само да није организовала Мундијал 1994. него на њему није ни учествовала. Прво је Фиба, због политичке и ратне ситуације у Југославији, одузела организацију нашој земљи и поверила је Канади, а потом је Савет безбедности 30. маја 1992. донео одлуку о санкцијама, због којих ће наша репрезентација пропустити Олимпијске игре у Барселони 1992, Европско првенство 1993. у Немачкој и Светски шампионат 1994. на којем је требало да буде домаћин.

У Торонту је тријумфовала екипа САД, у финалу је победила Русију 137-91 после 73-40 на полувремену. Американци су имали моћан тим (Кевин Џонсон, Џо Думарс, Реџи Милер, Марк Прајс, Доминик Вилкинс, Шекил О'Нил, Лери Џонсон, Алонзо Моурнинг...). Са клупе их је водио Дон Нелсон. Треће место освојила је Хрватска после победе над Грчком 78-60.

Југославија, са предзнаком СР, се на Мундијал вратила 1998. у Атини, граду у коме се током ЕП 1995, после трогодишњих санкција, тријумфално вратила на међународну сцену победивши у незаборавном финалу Литванију 96-90 уз 41 поен Сађе Ђорђевића и девет тројки из 12 покушаја..

Тада се вратила на највиши степеник европског подијума, онај на коме је била 1991. у Риму, а 1998. је поново била на истом месту на "светском" трону. У међувремену, између Атине 1995. и Атине 1998, Југославија је, са Душаном Ивковићем на клупи, била олимпијски вицешампион у Атланти 1996. и европски првак 1997. у Барселони. После Атланте дошло је до смене на кормилу: Душан Ивковић је место селектора препустио првом помоћнику Жељку Обрадовићу, док је сам преузео функцију савезног капитена. И даље је био на клупи, али на њеном другом крају, Обрадовић је имао пуну самосталност у раду.

У Атину је одвео овај тим: Дејан Бодирога, Владо Шћепановић, Саша Обрадовић, Никола Лончар, Драган Луковски, Мириослав Берић, Александар Ђорђевић, Жељко Ребрача, Предраг Дробњак, Никола Булатовић, Дејан Томашевић и Миленко Топић.

Није било, из разних разлога, Дивца, Паспаља, Даниловића, Савића, а Саша Ђорђевић је дошао ровит, после интервенције на повређеном колену. Није било превише разлога за оптимизам, али кошаркаши су још једном, осим зања, показали и карактер: вратили су се са златом "одбранивши" титулу освојену у Буенос Ајресу 1990. пошто 1994. нису ни могли да је бране.

Почело је "реваншом" Порторику за пораз у Санта Феу 1990, било је 80-66 а први стрелац био је Мића Берић са 23 поена. За победу над Русијом био је неопходан продужетак, после 40 минута било је 68-68, Руси су на полувремену водили 40-33 али је после додатних пет минута било 82-74 за Југославију. Јунак меча био је Жељко Ребрача, аутор 23 поена, Дејан Бодирога је дао 16, Саша Обрадовић 10.

Са Јапаном није било проблема, резултат 99-54 све говори. Најефикаснији је био Саша Обрадовић са 18 а Саша Ђорђевић је искористио меч да са 14 поена мало ухвати форму.

Први ривал у другој фази била је Канада, такође без проблема 95-55. "Уписало" се свих 12 играча, највише је дао Берић (13), пратили су га С. Обрадовић (11) и Бодирога 10. Пораз од Италије (60-61) мало је покварио расположење, али још увек је било времена да се стигне до борбе за медаље. У изједначеној утакмици Топић је са сиреном промашио шут за победу. Ребрача је са 16 поена био наш најефикаснији играч а исто толико за "азуре" дао је Грегор Фућка.

Од утакмице са Грчком се помало страховало, пре свега због публике и неких "нерашчишћених рачуна" са ЕП 1995, али није било проблема. Наш тим је победио 70-56 (36-30), а најбољи и најефикаснији био је Дејан Бодирога са 19 поена. Топић је дао 10, Ребрача 9, Обрадовић и Берић по 7.

На реду је било четвртфинале, а противник Аргентина. Из резултата 70-62 могло би се закључити да је остварена рутинска победа, али памтим тај меч по мукама на које су нас ставили Аргентинци пуних 30 минута. Они су били на почетку стварања своје златне генерације која ће у тој истој Атини 2004. постати олимпијски шампион. У тиму су били млади, веома талентовани играчи: Ђинобили, Сконокини, Оберто, Никола, Еспил, Пепе Санчес, Волковиски...

Меч је добијен на суви квалитет, на искуство Ђорђевића (13 поена), таленат Бодироге (14, плус 8 асистенција), на скокове Томашевића (11) и Ребраче (7), на бољи шут (25/50 према 22/58 ривала)... Аргентинци су били бољи само у тројкама (35,3% према 27,8% наших). Није била игра за памћење, али је циљ остварен, СР Југославија је била у полуфиналу.

Ривал у борби за финале била је Грчка. Атмосфера, очекивано, паклена, преко 20.000 људи у дворани ОАКА, али исход је био као и на претходним мечевима: Југославија је победила 78-73, додуше после драме и продужетка, после 40 минута било је 57-57 Блистао је Дејан Бодирога, аутор 31 поена са сјајним процентом шута (9/12, 75%), плус 5 скокова и 4 асистенције. Жељко Ребрача га је пратио са 20 поена и чак 13 скокова (11 у одбрани). Ђорђевића није хтео шут (1/6), као ни остале играче, од 16 покушаних тројки погођене су само три (18,8%). Грци су имали скок више (29-28) и кад се погледа статистика испада да смо добили захваљујући (знатно) бољем извођењу слободних бацања – 33/43 (76,7%) према 11/22 (50%) Грка.

Финале је играно 9. августа, противник је била Русија, боља од САД 66-64. Ево актера меча који је нашој кошарци донео четврту титулу првака света:

Југославија-Русија 64-62 (30-35)

Дворана ОАКА. Гледалаца: 20.000. Судије: Вировник (Израел) и Фигероа (Порторико). Пет пенала: Бодирога (39), Кишурин (40).

Југославија: Обрадовић 7 (2-2), Берић 2, Бодирога 11 (1-2), Томашевић 7 (1-4), Ребрача 16 (2-2), Шћепановић 5, Ђорђевић 7 (4-4), Топић 9 (1-2).

Русија: Карашјов 9 (3-4), Бабков 4, Панов 14 (2-4), Кишурин 3 (1-2), Михајлов 9 (1-2), Кудељин 14 (2-2), З. Пашутин, Домаи 4 (1-2), Носов 5 (1-2).

На клупама су били Жељко Обрадовић и Сергеј Белов, некада највећа звезда совјетске кошарке и вероватно најбољи руски играч свих времена. Утакмица је била веома тешка, изједначена, са предношћу совјетског тима у првом полувремену али и бољом игром наших момака наставку.

Колико се сећам, одлучио је Жељко Ребрача. Прво је код 57-56 за нас блокирао шут Михајлова, а онда је код 58-56, после промаша Топића са пенала, ухватио лопту и донео предност од четири поена 60-56, што је било довољно за тријумф. Ребрача и Бодирога били су наши најбољи играчи на шампионату, али значајан допринос дао је и недовољно спремни Саша Ђорђевић. Он је као капитен примио трофеј.

Наш тим је за нијансу боље скакако (30-26, Ребрача 11), за нијансу је боље шутирао (50% према 49% Руса), број изгубљених лопти био је једнак (по 14), исто и освојених (по седам) Руси су били мало бољи у асистенцијама (9-7).

Одлучиле су нијансе... и Ребрача.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. децембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње