недеља, 25.08.2019, 15:40 -> 16:39
Извор: РТС
Аутор: Владимир Станковић
Са Салетом поново на постоље
Последња услуга (за сада) коју је Душан Ивковић учинио онашој кошарци била је директан пласман на Светско првенство 2014. у Шпанији. То је остварено на ЕП у Словенији 2013. и било је нека врста утешне награде јер седмо место није било оно што смо прижељкивали, али више се није могло. Шпанија је у четвртфиналу нанела један од најтежих пораза нашем тиму на званичним такмичењима, било је 60-90. У борби за пласман од 5-8. места изгубљен је меч против Словеније (74-92) а седмо место било је последње које је водило у Шпанију. Тим је смогао снаге да победи Италију 76-64 и обезбеди одлазак на Пиринејско полуострво.
Ивковић се после тог шампионата повукао а КСС је решење нашао у Александру Саши Ђорђевићу. Битну улогу у преговорима са прослављеним асом који је био на почетку тренерске каријере имао је Дејан Бодирога, тада потпредседник КСС. Договор је постигнут, "Сале национале" је прихватио изазов, а први испит био је Мундијал у Шпанији 2014.
Наша група била је у Гранади, а почетак против Египта (85-64) био је очекиван. Теодосић са 15 и Радуљица са 13 поена били су најефикаснији. У другом колу Француска је више била срећнија него боља, победила је 74-73, највише хахваљујући Жофре Ловерњу који је дао 19 поена. У нашем тиму најефикаснији је био Мирослав Радуљица са 21.
У мечу са Ираном (83-70) није било проблема, лидери су били Немања Бјелица са 18 и Богдан Богдановић са 16 поена. Групу смо завршили са два пораза, прво од Бразила (73-81, Теодосић 14) а онда и од домаћина Шпаније (73-89). Само су Бјелица (29) и донекле Радуљица (13) парирали Пау Гасолу (20), Навару (15), Рубиу (12)...
У осмину финала отишли смо са четвртог места у групи, биланс од две победе и три пораза, још више осцилације у игри, нису давале право на оптимизам, али Ђорђевић је знао шта ради. Успео је да уради оно што је сан сваког тренера – да форму постепено диже, да тим најбоље игра кад је најпотребније и кад више нема право на грешку.
Ривал у осмини финала била Грчка, ривал кога сам прижељкивао. Било је 90-72 за наш тим. Сви су играли добро а за поене су били задужени Богдановић (21), Радуљица (16), Теодосић (13), Калинић (12)...
У четвртфиналу је чекао Бразил, ривал из групе, али сада у потпуно подређеном положају. Наш тим је заблистао и победио 84-56 (37-32), после сјајне игре у другом полувремену. Цео тим је играо сјајно а најефикаснији је био Милош Теодосић са 23 поена са сјајним процентом шута: 2/4 двојке, 3/5 тројке, 10/10 пенали, четири асистенције, три скока... Играло је свих 12 играча, а поене су дали деветорица, двоцифрени су били још Богдановић (12), капитен Ненад Крстић и Радуљица по 10. Посебно је значајан био допринос Крстића који је играо после повреде и опорављао се током првенства.
На реду је био још један реванш, Французима који су у четвртфиналу разочарали домаћина Шпанију победивши 65-52. Србија је тог 12. септембра 2014. одиграла једну од најбољих утакмица на светским првенствима. Победа 90-85 (46-32) била је плод фантастичне игре целог тима. Николас Батум нам је убацио чак 35 поена шутирајући тројке 8/12, али смо ми имали Теодосића (24 поена, тројке 5/7), Богдановића (13), Крстића и Радуљицу (по 11), Бјелицу (10)... Имали смо тим са више расположених играча који су тројке шутирали 8/15 (53,3%), а укупно из игре 32/56 (57,1%), који је имао више асистенција (19-17), мање изгубљених лопти (9-12)...
Србија је, после 12 година, поново била у финалу светског шампионата. Противник је била екипа САД која је је на путу до финала прегазила све ривале, на пример Словенију (119-76) и Литванију (96-68). Французи су освојили бронзу победом над Литванијом 95-93 а финални дуел протекао је у доминацији моћног америчког тима.
Тог 14. септембра 2014. у Мадриду актери су били:
САД-Србија 129-92 (67-41)
"Паласио де депортес" у Мадриду. Гледалаца: 13.673. Судије: Сеибел (Канада), Рижик (Украјина) и Виатор (Француска). Пет пенала: Бјелица (36).
САД: Кари 10 (4/4), Томпсон 12, Рос, Фарид 10 (2-4), Геј 11, Дерозан 10 (3-3), Ирвинг 26, Пламли 1 (1-2), Казинс 13 (7-8), Харден 23 (4-4), Дејвис 7 (3-4), Драмонд 6.
Србија: Теодосић 10 (1-2), Симоновић, Јовић 6, Богдановић 15 (4-4), Бјелица 18 (4-6), Марковић 3 (1-2), Бирчевић, Крстић 4, Радуљица 9 (3-3), Катић 2, Штимац 7 (1-1).
До финала амерички тим је све утакмице добио више него убедљиво, највише поена (77) дала је Турска, неке победе су биле са огромном разликом (114-55 против Финске, 119-76 против Словеније). Наши момци су "Америма" убацили 92 поена, више него било ко, али су примили 129. Меч је протекао у доминацији НБА звезда, од 21-35 после првих 10 минута преко 41-67 на полувремену до коначних 92-129. Они су попгодили 15 (од 30) тројки, ми пет (од 25). Скок је био 44-32 за Американце.
Без обзира на тежак пораз били смо задовољни, Србија се вратила у светски врх, медаља на мундијалу освојена је после 12. година.
Кајри Ирвинг из екипе САД био је МВП, у најбољој петорци су се нашли још Теодосић, Батум, Фарид (САД) и Пау Гасол. Први стрелац био је Бареа (Порторико) са просеком 22,0 а наш Богдановић је са Филипинцем Блачом поделио друго место са 21,2.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар