Карлос Кеирош – "ајатолах" фудбала у раљама политике

Две групе иранских навијача ходале су, потпуно одвојено, плочницима који су водили ка стадиону Ел Тумама у Дохи. Заставе којима су били огрнути биле су, бар наизглед, исте – црвене, беле и зелене пруге свиленкастих тканина пресијавале су се под светлом рефлектора, док су ходали ка стадиону.

Између њих, улицом ишла је маса људи, огрнута иранским, америчким, алжирским и многим другим заставама. За разлику од екипа које су ишле плочником, певали су, сликали се и клицали својим репрезентацијама. Успут ирански навијачи су се огртали у америчке, Американци у иранске заставе. Многи су, за сваки случај, понели обе.

Подела међу иранским навијачима, како се чини, на прилично је веран начин осликала стање у тој држави, деценијама изолованој безбројним пакетима санкција, те дубоким поделама које су последњих месеци прерасле у озбиљне сукобе на улицама иранских градова.

"Сан је окончан", рекао је ирански селектор Карлос Кеирош после пораза од Американаца и са екипом отпутовао за Техеран, где се није дуго задржао. Већ дан касније напустио је иранску престоницу.

За њега, а чини се и добар део иранске репрезентације, пораз је представљао олакшање, јер је Кеирошова екипа од тренутка када је стигла у Катар била под огромним притисцима. Власти су тражиле победе, а део навијача да се јасно сврстају на њихову страну.

Једина су селекција чију је химну пратило више аналитичара него утакмице. Пред прву утакмицу против Енглеске, остало је забележено да већина играча није певала химну. Неколико дана касније, било је тешко прогласити победника овог бесмисленог надметања.

Речи "Изнад хоризонта диже се Сунце Истоке" могле су се прочитати са усана десет, ако не и свих 11 играча који су почели меч против Америке, чиме се интонирање седам стихова дуге химне сврстало међу најзначајније догађаје досадашњег тока Светског првенства – раме уз раме са играма Бразилаца, херојским наступима Марока и раним испадањем Немачке и Белгије.

Пошто су играчи певали о Истоку, верницима, мученицима и Исламској Републици, селектор Кеирош постао је мета оптужби да ради за Револуционарну гарду, верске вође Ирана, те да је без икаквог разлога уопште и изабран да води "Тим Мели". "Ајатолах фудбала", називале су га присталице иранске опозиције.

"Живимо у свету испуњеном глупостима, бесмислицама и лажима. Потпуна глупост може се претворити у истину за свега неколико сати. Нисам новинар, али из свега овога морамо извући поуку", била је последња реченица коју је Кеирош изговорио у Катару.

Једанаест година пошто је, на изричит захтев тадашњег председника Махмуда Ахмединежада, стигао у Техеран и постао селектор Ирана, португалски тренер Карлос Кеирош упао је процеп политичких струја које се боре за превласт у тој држави и бар накратко постао централна тачка сукоба присталица и противника режима.

Његов одлазак, па чак и смрт прижељкују присталице покрета отпора, који је на улице извео хиљаде Иранаца после смрти Махсе Амини – девојке која је умрла под контроверзним околностима пошто ју је ухапсила "исламска морална полиција".

Иако власти у Техерану тврде да Махса Амини није ни ухапшена ни убијена, већ је "умрла природном смрћу", њена смрт представљала је окидач серије протеста у којима је, од септембра, убијено неколико стотина и ухапшено пар хиљада људи.

Стање у држави додатно се погоршало после акција полиције против група људи, махом Курда, који су у неколико иранских градова славили победу репрезентације САД.

Најмање једна особа убијена је у сукобима који су уследили након меча, а неколико дана касније ухапшен је шеф локалне полиције и оптужен за то убиство.

Непосредно после утакмице на стадиону Ел Тумана у Дохи забележен је и суштински једини озбиљан инцидент током досадашњег тока Светског првенства, када су бесни ирански навијачи напали жену која је викала "Слобода Ирану".

Причало се и о државном удару унутар иранске репрезентације, па су противници режима, позивајући се на наводне тајне извештаје, наводили да је Кеирош устоличен на место селектора после озбиљне "координације" челника Револуционарне гарде и верских вођа. Пуштани су наводни извештаји о индоктринацији португалског тренера.

Готово истовремено са утакмицама иранског тима, израелски и амерички авиони увежбавали су акције бомбардовања објеката контроверзног нуклеарног програма, који већ више од 15 година представља огроман проблем у односима Исламске републике и Запада.

"Можемо да нападнемо циљеве у Ирану... Али је потребно и да јако добро размислимо пре него што то учинимо", рекао је израелски министар одбране Бени Ганц, пре него што су борбене летелице Ф-35, летећи танкери и сва остала подршка неопходна за овакве акције били су употребљени у трећим великим маневрима од почетка године.

Односи Техерана и Запада погоршани су због испоруке иранских дронова Русији, изостанка било каквог напретка у преговорима око нуклеарног програма и акција проиранских милиција на границама Израела. Од септембра, на списак нерешивих проблема уписани су и протести у Ирану.

Реакције обе групе иранских навијача, који су у кључним тренуцима утакмица скакали са седишта заборављајући којој од страна припадају, у великој мери одредиће судбину португалског тренера. Према наводима из Ирана, проблем је већ решен – Карлос Кеирош.