Мароко, највећа победа над Шпанијом све до 2030. године

Мароко је најзападнија арапска земља. Најлибералнија и најдекадентнија. Танџер, тај заводљивији град на самом северу Марока који само Гибралтарски мореуз дели од Шпаније био је и најближа тачка Оријента за радознале Европљане. У 19. веку у Танџеру је сликао Ежен Делакроа, почетком 20. века ту је побегао Анри Матис.

У Танџеру и све популарнијем Маракешу су шездесетих година прошлог века свој мир тражили и Мик Џегер и Кит Ричардс, а у прелепој Есауири опуштао се Џими Хендрикс.

Само 45 километара од Танџера на територији Африке налази се Сеута, једна од две шпанске енклаве које су убачене на територији Марока. Много шта је шпанско у Мароку и око Марока као што су монденска шпанска Канарска острва тачно наспрам престоног Рабата.

Мароканци обожавају фудбал; на њиховим улицама клинци пикају фудбал у копијама дресова пре свега Реала и Барселоне али и Севиље. За Севиљу брани Буну, марокански голман коме шпанска репрезентација није могла да дâ гол ни из три пенала ни у 120 минута игре.

Често и по много чему Шпанија је потцењивала Мароко; последњи пут видели смо то када је против Јапана играла таман толико колико јој треба да уместо са Хрватском на стадиону у „Образовном граду“ у Дохи игра са Мароком. Али их је голман Севиље Буну (резерва му је наш резервни голман Дмитровић) научио да се не исплати калкулисати.

Старији фудбалофили ће се сетити како је сличном калкулацијом против Северне Ирске пре тачно 40 година Шпанија са Светског првенства на којем је била домаћин елиминисала Југославију. А сада да би после 48 година да поново буду домаћини.

И тек овде следи калкулација која је надмашила и Ирску пре четири деценије и Јапан пре четири дана. Поред природног партнера за домаћинство Светског првенства Португалије, Шпанија је кандидатуру за заједничког домаћина поднела и са – Украјином!?

А од Мадрида до Кијева има само 3.660 километара.

Ривали за Мундијал 2030. године биће им још једна бизарно састављена кандидатура. Наиме, заједно би да организују Светско првенство – Грчка, Саудијска Арабија и Египат. Државе на три континента.

И трећи кандидат је – Мароко. Од Танџера на северу до Агадира на југу већ годинама Мароканци већ имају модерне стадионе. Велику земљу Бербера и Арапа, пустињских Туарега и урбаних становника Казабланке, пребогатих возача најбољих аутомобила и сиромашних продаваца на суковима, уједињује љубав према фудбалу.

Славили су против Шпаније највећу победу у историји, а права и највећа победа у историји било би Светско првенство 2030. У Мароку.