Мароко, чувар арапског јединства

Традиционално хладни Катарани дохватили су се аутомобилских труба неколико секунди пошто је Хакими одвео Мароко у осмину финала Светског првенства. На улицама Дохе, вијориле су се заставе Марока, Алжира, Туниса, Ирака, Саудијске Арабије, те незаобилазне Палестине.

Навијачко лудило захватило је и навијаче који су ка Образовном стадиону у Дохи кренули без карата, надајући се да ће на неки волшебан начин успети да се ушуњају на трибине.

Испред стадиона остало је неколико хиљада присталица Марока, умотаних у заставе, који су ток меча пратили на мобилним телефонима. Даље ка стадиону нису могли, јер су организатори свуда наоколо распоредили јаке полицијске снаге и први пут од почетка Мундијала, специјалце у опреми за разбијање демонстрација.

Поскакали су и путници метроа, као и листом сви људи који су меч гледали у кафићима широм Дохе. И један Египћанин који је на стадион стигао у групи мароканских навијача.

Победа Марока је тако бар на неколико дана продужила арапско јединство, које је у Дохи васкрсло као чудна мешавина поноса јер је Катар домаћин Светског првенства, али и добрих игара – прво Саудијаца који су на старту турнира победили Аргентину, те мароканског фудбалског чуда.

У Дохи су Катарани навијали за Саудијце, према којима ван фудбала имају озбиљне резерве. Катарани и Саудијци су навијали за Мароканце. Алжирци, који се уопште нису пласирали на Мундијал, пратили су све утакмице арапских селекција.

Махало се заставама Ирака и Египта. На сваку утакмицу носили су и по неколико застава Палестине, земље која представља заједнички именитељ патње арапског света.

Сви заједно, здушно су навијали против селекција које долазе са Запада – од подршке коју су пружали иначе не претерано популарним Иранцима против Америке, па све до велике победе Марока над Шпанијом.

Фудбал је, тако, драматично поправио односе међу навијачима арапских држава и у запећак бацио повремене нетрпељивости – па у Дохи више нико и не помиње донедавну саудијску блокаду Катара.

Регионалне, верске и политичке размирице већ деценијама представљају извор нејединства међу арапским народима и неретко прерастају у озбиљне сукобе. Неки још трају – Либију и Либан само чудо дели од потпуног расула, док ни најнадобуднији међу дипломатама не виде какво ваљано решење конфликата у Јемену и Сирији.

На отварању првенства, један поред другог седели су катарски емир Шеик Тамим бин Хамад ел Тани и саудијски принца Мухамед бин Салман. Недалеко од њих седео је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси.

За Арапе одржавање Светског првенства у фудбалу дошло је попут благослова, или како је то рекао шеик Мухамед бин Рашид ел Мактум, владар Дубаија: „Ово је прекретница за читав арапски свет.“