Читај ми!

Мароко, чувар арапског јединства

Молитве које су пред почетак меча изговорили навијачи Марока, испуниле су се после Хакимијевог гола којим се њихова репрезентација пласирала међу осам најбољих тимова света. Одмах после утакмице на колена су пали и играчи, захваљујући се Богу на победи – на одушевљење публике коју су чинили навијачи из листом свих арапских држава.

Традиционално хладни Катарани дохватили су се аутомобилских труба неколико секунди пошто је Хакими одвео Мароко у осмину финала Светског првенства. На улицама Дохе, вијориле су се заставе Марока, Алжира, Туниса, Ирака, Саудијске Арабије, те незаобилазне Палестине.

Навијачко лудило захватило је и навијаче који су ка Образовном стадиону у Дохи кренули без карата, надајући се да ће на неки волшебан начин успети да се ушуњају на трибине.

Испред стадиона остало је неколико хиљада присталица Марока, умотаних у заставе, који су ток меча пратили на мобилним телефонима. Даље ка стадиону нису могли, јер су организатори свуда наоколо распоредили јаке полицијске снаге и први пут од почетка Мундијала, специјалце у опреми за разбијање демонстрација.

Поскакали су и путници метроа, као и листом сви људи који су меч гледали у кафићима широм Дохе. И један Египћанин који је на стадион стигао у групи мароканских навијача.

Победа Марока је тако бар на неколико дана продужила арапско јединство, које је у Дохи васкрсло као чудна мешавина поноса јер је Катар домаћин Светског првенства, али и добрих игара – прво Саудијаца који су на старту турнира победили Аргентину, те мароканског фудбалског чуда.

У Дохи су Катарани навијали за Саудијце, према којима ван фудбала имају озбиљне резерве. Катарани и Саудијци су навијали за Мароканце. Алжирци, који се уопште нису пласирали на Мундијал, пратили су све утакмице арапских селекција.

Махало се заставама Ирака и Египта. На сваку утакмицу носили су и по неколико застава Палестине, земље која представља заједнички именитељ патње арапског света.

Сви заједно, здушно су навијали против селекција које долазе са Запада – од подршке коју су пружали иначе не претерано популарним Иранцима против Америке, па све до велике победе Марока над Шпанијом.

Фудбал је, тако, драматично поправио односе међу навијачима арапских држава и у запећак бацио повремене нетрпељивости – па у Дохи више нико и не помиње донедавну саудијску блокаду Катара.

Регионалне, верске и политичке размирице већ деценијама представљају извор нејединства међу арапским народима и неретко прерастају у озбиљне сукобе. Неки још трају – Либију и Либан само чудо дели од потпуног расула, док ни најнадобуднији међу дипломатама не виде какво ваљано решење конфликата у Јемену и Сирији.

На отварању првенства, један поред другог седели су катарски емир Шеик Тамим бин Хамад ел Тани и саудијски принца Мухамед бин Салман. Недалеко од њих седео је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси.

За Арапе одржавање Светског првенства у фудбалу дошло је попут благослова, или како је то рекао шеик Мухамед бин Рашид ел Мактум, владар Дубаија: „Ово је прекретница за читав арапски свет.“

петак, 29. март 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво