Доха, место где Американци и талибани преговарају: Кројачи геополитике по последњој кабулској моди

Недалеко од радње испред које мачке буље у излог чекајући да им неко баци комаде о куке окаченог меса, у запећку прашњаве улице нимало налик блештавилу Дохе, две су необичне продавнице.

Замандаљена решеткама, ту је скривена је талибанска кројачка радња у којој се, донедавно, могло купити још штошта, а коју сада кречи мушкарац одевен по кабулској моди.

Одмах поред, налази се кројачка радња за жене, или кројачица. Кроз прашином замрљане прозоре не види се ништа, а унутра се пак не може јер је на врата окачена порука на којој пише да у њу мушкарци без преке потребе не треба да улазе.

Обе радње отворене су пре четрдесетак година, у време када су талибани слављени као победници рата против совјетске окупације Авганистана, али су се ствари 11. септембра 2001. године драматично промениле, па су дојучерашњи јунаци постали отпадници. Име радње у четврти Мунтазах у Дохи је, међутим, опстало.

Талибански кројач налази се петнаестак километара од стварне канцеларије талибана, отворене још 2013. године, како би се успоставио било какав контакт те организације са Западом.

Пет година касније, администрација тадашњег америчког председника Доналда Трампа у Дохи је покренула прве директне преговоре са талибанима.

Успостављање контакта

Недуго пошто је, крајем јула ове године, пројектилом испаљеним из беспилотне летелице убијен лидер Ал Каиде Ајман ал Завахири, у Дохи су се састали заменик шефа Централне обавештајне службе Дејвид Коен и шеф талибанских обавештајаца Абдул Хак Васик.

До овог сусрета дошло је јер су Американци оптужили талибане за „флагрантно кршење" споразума постигнутог у Дохи 2021. године, којим су се владари Авганистана обавезали да неће пружати гостопримство терористима уколико се снаге САД повуку из те државе.

Уз свеопшти хаос, Американци су августа прошле године напустили Авганистан, сматрајући да ће локалне снаге успети да одрже ред бар неко време, али су ствари кренуле наопако, па су талибанске патроле стигле до кабулског аеродрома усред повлачења америчких снага.

Изостанак директног сукоба талибана и Американаца око аеродрома приписује се дипломатској вештини катарских власти, које су у Дохи организовале серију преговора који су водили крају двадесетогодишњег рата у Авганистану.

После састанака са Американцима, Катарци су за преговарачки сто довели и представнике некадашњих власти у Кабулу, што је Дохи донело огроман дипломатски престиж и једну од кључних улога у међународним односима. 

Заједнички интереси

Експлозија пројектила „хелфајер" којим је Ал Завахири пре четири месеца убијен у предграђу Кабула, међутим, није донела никакве промене у односима Американаца и талибана, иако је непосредно после напада вођена озбиљна дипломатска полемика уз чију је помоћ Ал Завахири својевремено нашао уточиште у авганистанског престоници.

Стога, његова смрт није изненадила никога, али је Американцима дала разлог за славље после поражавајућег повлачења из Авганистана, док је талибанима донела олакшање, јер више не морају да брину о евентуалним будућим акцијама најтраженијег међу радикалним исламистима.

Талибани и Американци јесу разменили оптужбе за кршење споразума који је 2020. године потписан у Дохи, на начин на који су после убиства Осаме бин Ладена то учинили Вашингтон и Исламабад, али modus vivendi, чији је део Споразум из Дохе, наставио је да се развија према матрици која је устаnовљена неколико година раније.

За талибане, ионако, већи проблем представљају припадници Исламске државе Корасана, док је Бајденова администрација заокупљена проблемима које види у Русији и Кини.

Вашингтону је  мир у Авганистану преко потребан пре свега како би дипломатске и ине снаге могао да усмери на друга места на Истоку - пре свега ка Пекингу и Москви.

Катар и талибани 

Талибанска канцеларија у Дохи тврди да је у контакту са 16 светских држава, али nema претераних успеха у настојањима да постане центар лоbирања за интересе Исламског емирата Авганистана.

Избор Дохе као центра дипломатских контаката био је заједнички избор Катара и САД пошто су талибани преостала два кандидата, Ријад и Анкару, сматрали превише блиским тадашњим властима у Кабулу.

Историја односа Катара и талибана прилично је сложена јер Доха од 1988. до 2001. није признавала њихову власт у Авганистану, али је одржавала неку врсту веза, па је десетак година касније у катарској престоници живело најмање двадесет високих талибанских званичника.

Неутрални однос Катара према „идеолошки блиским" представницима талибана, донео је Дохи талас похвала са Запада, од хвалоспева некадањег немачког министра спољних послова Хајка Маса због спречавања слома на аеродрому у Кабулу, до захвалница америчког председника Џозефа Бајдена због помоћи током евакуације 55.000 људи из Авганистана.

Дипломатски успеси Катара нису прошли без последица, па су Египат, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин и Саудијска Арабија озбиљно заоштрили односе са Дохом, тврдећи да катарске власти помажу терористе и штите одбегле дисиденте.

Власник кројачке радње у Дохи, Салим Кан, не припада ниједној од тих група, јер име „Талибанске радње" користи како би привукао радознале посетиоце.