понедељак, 21.05.2012, 11:37 -> 11:58
Блог Жељка Јоксимовића: Дневник из Бакуа (6)
Искуство које бих пожелео да свако доживи је оно које смо сви ми овде у Бакуу имали током церемоније поводом свечаног отварања Евросонга. Најзанимљивији део ове журке већини је заправо био сам почетак, пре свега чаролија и магична привлачност црвеног тепиха. На њему вас баш у маниру холивудског спектакла дочекује гомила новинара, фоторепортера, фанова Евровизије.
На крају се догодио и тај величанствени ватромет дугачак пет километара и признајем, иако нисам успео све километре голим оком да видим, све је деловало баш као спектакл, а небо је у том тренутку било као да га је неко запалио. Баш и у духу овогодишњег слогана „Light your fire"- Упали ватру!
На журци смо остали неколико сати,дружили се са члановима других делегација, разговарали о њиховим искуствима, припремама, очекивањима. Мало касније смо сви колективно отишли у оближњи ресторан и наравно, тамо гледали финале Лиге Шампиона. И поред чињенице да је утакмица почела веома касно по овдашњем времену (у поноћ) морам признати да је вредео сваки тренутак- сјајни фудбалски сусрет и победа "нашег" Челзија. Увек ми је драго када играчи из Србије, као што је Ивановић, представљају нашу земљу у тако позитивном светлу. На истој мисији смо и ми овде у Бакуу.
Ипак, највеће изненађење дана сам доживео у продавници инструмената, где сам после јако дуго времена видео да има да се купи -мелодика. Мелодика је мој први инструмент који сам добио, доста пре хармонике, која ми је донела најлепше тренутке у детињству. Нисам могао да дочекам да дођемо у Хотел да се мало подсетим свог детињства, а као резултат направили смо један супер видео и спот који можете погледати на ју тјубу. Мелодику ћемо свакако користити и на журци наше делегације тако звана „Serbian Gala Open" о којој ћу више говорити сутра.
Организујемо је у сарадњи са нашом амбасадом у Азербејџану која заиста чини све да се овде осећамо добродошли. Биће ово још једна прилика да се мало дружимо са другим учесницима, али и свима онима који живе и раде у Бакуу, а пореклом су из наше земље. Припремили смо получасовни програм, после кога ћемо и премијерно емитовати нову, трубачку верзију песме, коју смо урадили у сарадњи са Дејаном Петровићем. То је још једно у низу верујем добрих изненађења које смо урадили поводом промоције песме „Није љубав ствар" и оставили смо га за сам крај. У наредном дневнику ћу покушати да ову верзију дочарам и вама на папиру, да је некако поделим и са вама као што желим да делим сваки тренутак проведен у Бакуу са свима које занима шта се овде све догађа. До тад држите палчеве, друго полуфинале у којем наступамо први је за само четири дана.
Ваш Жељко
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар