Блог Жељка Јоксимовића: Дневник из Бакуа (3)

Наступ на сцени припремамо већ дуго. Једноставан је, али у исто време и ефектан. Неки кажу помало мистичне атмосфере. На сцени Позоришта на Теразијама увежбавали смо га више од месец дана, вредно и упорно сваког дана, без оправдања свих пет чланова Ад Хок Оркестра и ја. Наступ и покрете осмислио је тим младих редитеља Маша Сеничић, Теа Лукач, Игор Вук Торбица. За сценски покрет био је задужен добро познати у нашој јавности Ивица Клеменц. Они нису са нама овде, али их често помињемо. У Бакуу сада увежбавамо сваки детаљ, на сцени се види и делић најмањег покрета и све је од велике важности. Многи кажу да је за пласман на Евровизији презентација песме једнако важна колико и њен квалитет. Или бар због фактора камера, односно телевизије, и чуло вида једнако као и слуха мора да буде потпуно задовољено. Због свега тога, проводимо доста времена анализи прве пробе и покушавамо да поправимо сваку грешку. Морамо да делујемо као уиграни тим, а у исто време свако до нас на сцени има неку своју посебност. Јер, нагласићу поново, са великим поносом истичем да је сваки члан Ад Хок Оркестра врхунски професионалац и сјајан музичар. Милош Николић -маестро на кларинету и увек свима занимљивом кавалу,  већ искусна на евровизијској сцени Ксенија Милошевић, и Олга Вуловић су заиста виолинисткиње без премца и, као и сви у групи, пратећи вокали. Душан Алагић, инструменталиста у Оркестру и Драган Крстић са удараљкама комплетирају  мали и снажан Орекстар.

У истом хотелу у коме смо и ми смештена је и делегација Хрватске. Имао сам прилику да сретнем своју добру познаницу Нину Бадрић и њен тим. Било је то пријатељско дружење пуно лепих комплимената за песме са обе стране, баш непосредно уочи одласка на пријем код амбасадора Србије у Бакуу. Његова екселенција Зоран Вајовић заједно са својим сарадницима припремили су нам заиста посебно дружење. Смештена на престижном месту у самом центру старог града, реновирана скоро баш за ову намену, амбасада- наше парче тла у старој тврђави Бакуа је нешто потпуно посебно. Испред  фонтана којих је чиними се на стотине у граду, унутра све старинско и са орјенталним ентеријером - готово балканским, са терасе поглед на цео Баку: на модерне зграде од стакла и оне које су симбол града , називају их „Ватрене куле", на Каспијско море, огроман Булевар и уске уличице старог Бакуа. У присуству бројних дипломата и привредника Азербејџана, пријем у част делегације Србије протекао је достојанствено и верујем да смо исту такву слику давали и ми, представници Србије на Евровизији.