О Софији

Софија (на бугарском се пише София) престоница је и највећи град Бугарске са богатом историјом дугом чак 2.400 година. Град се налази у подножју планине Витоша, у западном делу земље. По ведром дану из града пуца спектакуларан поглед на планинске врхове. У Софији су концентрисани сви већи бугарски универзитети, културне институције и трговачке компаније. Град има популацију од око 1.291.800 људи, а зa престоницу Бугарске је проглашен 1879. године.

Град са више имена

Због своје стратешке позиције, Софија је кроз историју мењала име. Прво насеље су ту изградили Келти у 5. веку пре нове ере и назвали су га Сердика. У латинским, старогрчким и византијским историјским изворима, од антике до средњег века, најчешће се помиње тај назив. Други назив за Софију, Триадица, помиње се у средњовековним грчким изворима, а Бугарско име Средец први пут бележе у рукопису "Данилова визија" из 11. века. Током средњег века оно је било у широкој употреби.

Садашње име, Софија, први пут се појављује у повељи бугарског цара Јована Шишмана из 14. века где говоре о древној градској хришћанској цркви посвећеној Светој мудрости. Иако је име Средец остало у употреби до позног 18. века, грчки назив Софија полако је преузело примат. Током отоманске владавине град се звао Софија.

Правилан изговор

Бугари име своје престонице изговарају са нагласком на 'o', док странци најчешће нагласак стављају на 'и'. Међутим, кад изговарају женско име Софија, Бугари наглашавају глас 'и'.

Како да се оријентишете

Централна област Софије се протеже од станице метроа Св. Климент Охридски, поред универзитетског здања, дуж Булевара Цара Ослободиоца и води до станице метроа Сердика. Ако ту скренете десно, видећете зграду скупштине, неколико амбасада и познати Храм Св. Александра Невског - највећи православни храм на Балкану. С леве стране налазе се бројни хотели и ресторани, а ту је и импозантно здање Народног позоришта „Иван Вазов", као и пешачка зона Улице грофа Игнатијева.