Kakav skrining (preventivni pregled) je neophodan zbog sve češćih anksioznih poremećaja

Prema nacrtu preporuka američke Radne grupe za preventivu, prevalencija anksioznih poremećaja je 26 odsto za muškarce i 40 procenata za žene. To znači da će oko jedan od četiri muškarca, i četiri od 10 žena - razviti anksiozni poremećaj u nekom trenutku života. „Anksioznost, kao i depresija i drugi problemi mentalnog zdravlja, moraju se tretirati sa istom pažnjom kao i fizičkim problemima", rekla je prof. dr sa Univerziteta Džordž Vašinton, Lijana Ven, lekar u hitnoj pomoći u Vašingtonu, i predavač zdravstvene politike.

Profesorka Ven dodaje da je ključno razlikovati osećanje anksioznosti od medicinske dijagnoze anksioznog poremećaja. Anksioznost je normalna reakcija na stres. Svako oseća neki nivo nervoze zbog situacija u svom životu.

„Anksiozne poremećaje karakteriše uporan, preterani strah ili anksioznost koja utiče na sposobnost osobe da funkcioniše. Oni mogu dovesti do toga da ljudi izbegavaju situacije - društvene angažmane, profesionalne funkcije, sastanke ili čak dnevne obaveze - i utiču na njihov posao, obrazovanje i lične odnose. Anksiozni poremećaji uključuju niz dijagnoza, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i specifične fobije", objasnila je prof. Ven, koja je medicinski analitičar Si-En-En-a.

Na pitanje o tome da li postoje posebne grupe ljudi koje su više izložene riziku od anksioznosti, odgovara da prisustvo nekog drugog mentalnog poremećaja kod određene osobe - povećava verovatnoću da ta osoba razvije anksiozne poremećaje.

„Na primer, depresija i anksioznost se često preklapaju. Jedna velika studija je otkrila da 67 odsto ljudi sa depresijom ima i anksiozni poremećaj. Postoji i povezanost između poremećaja anksioznosti i pušenja i upotrebe alkohola. Stresni životni događaji kao što su gubitak posla, žalost ili trudnoća takođe mogu povećati verovatnoću anksioznih poremećaja", kaže prof. dr Ven.

Simptomi širokog spektra 

Ljudi sa anksioznim poremećajima mogu iskusiti dugačak niz simptoma - nemir, nelagodu, osećaj panike, probleme sa snom... Tu su i loša koncentracija, lupanje srca, kratak dah, hladne ruke, osećaj peckanja...

„Važno je napomenuti da mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima mogu imati druge fizičke simptome. Na primer, neki razvijaju glavobolju, bolove u stomaku, mučninu i umor. Pošto su simptomi anksioznog poremećaja toliko raznovrsni, nedovoljna detekcija i nedovoljna dijagnoza su uobičajeni", rekla je prof. Ven.

Još uvek nema dovoljno istraživanja da bi se sa sigurnošću tvrdilo da skrining na anksioznost treba da se radi u određenom vremenskom intervalu i godinama starosti.

„Nacionalna radna grupa poziva na pragmatičan pristup koji bi mogao uključiti skrining svih odraslih koji nisu prethodno bili podvrgnuti skriningu ni kliničkoj proceni u pogledu faktora rizika, komorbidnih stanja i životnih događaja kako bi se utvrdilo da li je potreban dodatni skrining visokorizičnih pacijenata. Ono što mi to govori, kao kliničaru, jeste da, ako nikada nismo pregledali pacijenta na anksioznost, dobro bi bilo da to uradimo bar jednom. Zatim, u zavisnosti od toga šta smo još od informacija dobili - pregled možemo ponoviti, i to na primer, mogli bismo da uradimo još jedan skrining ako je pacijent nedavno drastično promenio način života, ako mu je dijagnostikovana depresija ili neko drugo mentalno zdravstveno stanje, ili ako je prijavio povećanje upotrebe alkohola...", kaže dr Ven.

Kliničari takođe treba da budu u redovnoj potrazi za drugim simptomima koji mogu ukazivati na osnovni anksiozni poremećaj.

„Kao i depresija, tako i neke druge dijagnoze koje se odnose na mentalno zdravlje, anksiozni poremećaji se mogu lečiti farmakoterapijom, psihoterapijom ili u kombinaciji te dve metode. Farmakoterapija uključuje lekove, dok psihoterapija uključuje kognitivnu bihejvioralnu terapiju koja se radi kroz razgovor sa psihologom ili drugim specijalistom za mentalno zdravlje. Često, kliničari preporučuju i promene u načinu života, uključujući vežbanje, i smanjenje unosa alkohola i ostavljanje cigareta.

Nekim pacijentima je potrebno kontinuirano lečenje. Mnogi primaju tretman tokom određenog vremenskog perioda, a zatim se prate da bi se videlo da li će im možda ponovo biti potrebna", objasnila je profesorka Ven.

Suština je da tretmani daju rezultate. To se odnosi na smanjenje simptoma anksioznih poremećaja i samim tim - bolji kvalitet života.

Doktorka Ven kaže da, ako neka osoba smatra da možda ima anksiozni poremećaj, treba da zakaže termin kod izabranog lekara, koji će potom odlučiti o upućivanju specijalisti, odnosno - najverovatnije psihijatru.

Važno je da svom lekaru iskreno kažete sve o simptomima koje osećate. Neki koji ne izgledaju direktno povezani, mogu zapravo ukazivati na anksiozni poremećaj. Nemojte odlagati; zapamtite da tretman postoji i da funkcioniše.