Синдром сломљеног срца – опасан као инфаркт, па чак и смртоносан

Синдром сломљеног срца (Broken-Heart-Syndrom), познат и као такотсубо кардиомиопатија, болест је која и даље представља загонетку за лекаре. Изненадна, краткотрајна слабост срца изазива тегобе сличнe као код инфаркта.

Научници из Немачке тренутно истражују тачне узроке. Нова сазнања бацају ново светло на ту ретку болест.

Изненадна слабост срца

Срце престане да функционише без икаквог упозорења – то је доживела и Габријела К. Изгубила је свест током вечере у ресторану у којем је била с породицом. Све је било у потпуном реду док одједном није почела да се осећа лоше. Почело је да јој се врти у глави и пре него што је успела било шта смислено да каже, пала је у несвест.

„Осетиш као да више ниси господар сопствених мисли и да се све дешава ван твоје контроле. И онда се, нажалост, све дешавало веома брзо. Чим сам рекла да се осећам чудно, да не могу да дишем, изгубила сам се.“

Опасност попут инфаркта

У болници је брзо постало јасно: Габријела К. није доживела инфаркт, имала је тзв. такотсубо синдром. Јапански лекар Хикару Сато први је описао ту срчану болест. Приметио је да се срчани мишић необично деформише, попримајући облик издуженог глиненог ћупа, који се у Јапану користи као замка за хоботнице и назива се такотсубо.

Болест је такође позната и као синдром сломљеног срца, јер се дуго сматрало да је окидач увек интензивна емоција, односно буквално речено – сломљено срце. Тако то објашњава кардиолог Кристијан Темплин с Универзитетске клинике у Грајфсвалду.

„Раније се сматрало да је то болест изазвана стресом. Познати су били само емоционални окидачи, као што су смрт вољене особе, малтретирање (мобинг) на радном месту, дијагноза тешке болести. Међутим, последњих година све се више описују и физички окидачи, и данас су, у ствари, физички окидачи чешћи него емоционални.“

Међу физичким окидачима наводе се акутне неуролошке болести, попут можданог удара, епилепсије или крварења у мозгу. „Постоје и пацијенти, отприлике трећина њих, код којих није могуће идентификовати ниједан окидач“, каже др Темплин.

Габријела К. спада баш у оне код којих узрок те озбиљне срчане болести за сада остаје непознат. Дани након њеног колапса у ресторану представљали су праву борбу, јер њено срце више није радило пуним капацитетом.

Најновија истраживања показују: „Смртност код такотсубо синдрома слична је оној код инфаркта“, каже кардиолог Томас Штирмајер са Универзитетске клинике у Либеку.

Шта се дешава у срцу

Код такотсубо синдрома, лева срчана комора се на доњем крају издужује, попут дугачког балона, и више не пумпа, док средњи део срца убрзано пумпа како би то компензовао – али без успеха.

Истовремено, прети више компликација, попут отказивања пумпе леве коморе, објашњава Кристијан Темплин. „Кад тај део пумпа превише, крв се тешко избацује из леве коморе, па се притисак у главној комори повећа. То може да доведе до отказивања пумпе.“

Могуће озбиљне последице

Због накупљања крви у издуженој срчаној комори, може доћи до формирања угрушка, тзв. тромба. Ако он преко крвних судова доспе у мозак, може да изазове мождани удар.

Поред тога, код такотсубо синдрома опада срчана функција, па пацијенти обично колабирају, као што је то доживела Габријела К. Због тога је такотсубо синдром увек случај за хитну медицинску помоћ.

Истраживачи желе да разоткрију узрок

До сада није јасно шта тачно изазива такотсубо синдром. Истраживања се врше на неколико универзитетских клиника у Немачкој, међу којима су оне у Хајделбергу, Грајфсвалду и Либеку. У овој трећој Томас Штирмајер, између осталог, проучава које су инфламаторне ћелије активне код такотсубо синдрома и које би могле да буду окидачи.

„Постоје разне ћелије од значаја у имунолошком систему и само када сазнамо које су кључне код такотсубо синдрома, моћи ћемо евентуално циљано да их третирамо одређеним лековима. За сада смо им на трагу.“

Још увек није разјашњена патофизиологија, односно тачан ток болести. До сада је јасно: такотсубо синдром може да изгледа као инфаркт, али се фундаментално разликује. За разлику од инфаркта, код такотсубо синдрома ниједан крвни суд није блокиран, нити умире део срчаног мишића.

Лечење је до сада само неспецифично: пацијентима се дају лекови који се користе и код срчане слабости, како би се стабилизовало срце. Циљано лечење постаје могуће тек када се потпуно разјасне механизми болести.

Најопаснија фаза су први дани након изненадног настанка болести. Након тога се у многим случајевима срчани мишић опоравља. Док се срце врати на нормалан рад, прође отприлике осам недеља.

Тако је било и са Габријеле К. Она се данас, на срећу, поново осећа добро.