Који патогени представљају највећу претњу по јавно здравље

Британска Агенција за здравље и безбедност објавила је нову листу вируса и бактерија које представљају највећу претњу по јавно здравље. Ова листа садржи 24 породице патогена који су процењени као висок, средњи и низак ризик за епидемије и пандемије. Гошћа Јутарњег програма, вирусолог проф. др Нада Куљић Капулица, истиче да је у питању ревидирани списак опасних болести које се могу јавити у свету и које могу да изазову велике проблеме.

Назив опасне болести, односно претече заразе или новоискрсле заразе, уведен је још пре две деценије, објашњава професорка Нада Куљић Капулица. Највећи део узрочника међу тим болестима су вируси.

„За разлику од ове листе која се појавила 25. марта, Светска здравствена организација годинама ревидира своје листе управо тих узрочника и указује на могућност појаве нових епидемија, пандемија или нових учесталих болести“, додаје професорка.

Једна од последњих листа СЗО од пре пола године управо говори о овоме, подсећа професорка. Пошто је СЗО глобална организација, њене листе су меродавније, и управо се на тој листи налази преко 1600 микроба – вируса и бактерија које могу изазвати проблем по глобално здравље.

„Од тога они су истакли да је гро узрочника вируси и то неких 27, а свега пет фамилија бактерија су узрочници. Према томе, то постоји и сигурно треба знати, имати информације о томе. И још оно што је нама најактуелније, а то се налази на првом месту те 'топ-листе' и Светске здравствене и британској, а то је коронавирус“, истиче проф. Нада Куљић Капулица.

Опасност од коронавируса није престала иако се налазимо на репу ове пандемије. Како ће се даље развијати и да ли ће прерасти у пети коронавирус који је безазлен, то се још увек не зна, напомиње гошћа Јутарњег програма. Такође, не може се са сигурношћу предвидети која ће бактерија или вирус изазвати хаос у свету.

„Пре појаве коронавируса, још пре десет година, Светска здравствена организација рекла да ће доћи до светске пандемије, а да ће узрочник бити агенс X. Они су тад дали листу од неких двадесетак агенаса, од којих доста њих имају високу смртност, брзо се преносе, имају карактеристике да припадају и биолошким агенсима, али на тој листи није било коронавируса. Према томе, треба размишљати и о томе да постоје листе, постоје потенцијалне опасности, али доста притајених агенаса може бити узрочних таквих проблема“, наглашава професорка.

Да ли су здравствени системи адекватно припремљени за избијање пандемија

Професорка Куљић Капулица сматра да су здравствени системи адекватно припремљени за појаву различитих епидемија. Доста је научено из пандемије коронавируса, затим праћења епидемије вируса грипа који је вечити вирус који стално кружи и прети епидемијама.

„Међутим, птичји грип се појавио већ у ери пандемије коронавируса. Није га овде било, о њему је писано, мада је у Америци у одређеним крајевима харао. Америка је остала без јаја сад. Зато што су у тој пандемији дошли до помора перади да се не би преносио на људе. Али и поред тога, већ прошле године је 20 случајева људског обољевања од тог вируса регистровано“, напомиње вирусолошкиња.

Листа даје смернице како да се научници и здравствени радници припреме за одговор на опасности и тако их класификују. У ствари, листа се ствара на основу текућих најновијих епидемија, додаје вирусолошкиња. Епидемија птичијег грипа је дошла у Европу. Затим епидемија нипа вируса појавила се у Бангладешу. У питању је такође релативно нов вирус и од кога људи оболевају од тешког облика енцефалитиса, а смртност може да буде и до 90 одсто.

Поред тога, прошле године је у Руанди била епидемија Марбург вируса. У питању је такође опасна група филовируса којој припада и вирус еболе са високом стопом смртности.