Како бирамо имена, борба између модерног и традиције

Ако је тачно да имена могу да одреде судбину детета, онда је сасвим разумљиво што су родитељи неодлучни. Избор је мало олакшан ако се дете роди уочи неког празника, или ако је у традицији породице да тај посао препусте куму.

„Дешава нам се да и ми учествујемо, моја колегиница и ја, у избору, у тој малој лутрији за бебино име. Дешава се да из фишека извлачимо имена, па и ми по сопственом нахођењу, јер свако од нас има своју децу, па ако се на списку нађе име као што се зове наше дете, онда навијамо за то“, каже матичарка ГАК Јелена Васић.

Дуго су код нас најчешћа имена била Милица и Драган, али се, према подацима Завода за статистику, последњих шест година ситуација променила.

Најпопуларнија женска имена 2020. године била су: Софија, Дуња, Мила, Теодора, Сара, Милица, Тара, Уна, Нађа и Николина.

Што се мушких тиче, то су: Лука, Лазар, Василије, Стефан, Алекса, Богдан, Вук, Филип, Михајло, Вукашин…

Деци се дају имена чије значење призива доброту и лепоту. Имена Вук, Брана или Стана дају се да се деца одбране од болести. Све чешће чујемо и Хана, Реља, Ми(ј)а, Леа.

„Можемо рећи да је то сада нека мода, али верујем и знам да родитељи не размишљају много о значењу тих имена. Код тих кратких имена, бојим се да ту више преовлађује жеља за добрим звуком, како им се допада, а не шта суштински значи“, наводи протојереј Арсеније Арсенијевић, старешина Цркве Вазнесења Господњег.

Пред родитељима није лак задатак. Инспирација за име има много, па чак и у серијама, као некада Касандра. Тако се пре неколико недеља у Вишеградској родила девојчица Асија, која је добила име по лику из турске серије.