„Гугл" je многима на нишану, шта би следило после продаје „Хрома"

Судски списи проширују ранији нацрт о томе како институције САД желе да прекину „Гуглов“ монопол. Компанија је назвала предлог радикалним и упозорила да би он оштетио потрошаче и фирме, али и пољуљао америчку конкурентност у вештачкој интелигенцији. Из „Гугла“ су рекли да ће се жалити суду. Са друге стране, захтеви министарства правде су свеобухватни и укључују петогодишњу забрану „Гуглу“ да поново уђе на тржиште браузера. 

О томе шта може донети присиљавање „Гугла" да прода Хром, колико тај веб-претраживач уопште вреди, ко би га могао купити, да ли би продаја могла да уништи „Гугл", али и да ли ће се са доласком Трампове администрације све преокренути, за Јутарњи програм РТС-а је говорио Небојша Бјелотомић, ај-ти стручњак.

Како наводе у америчком Министарству правде „незаконито понашање ‘Гугла’ је лишило ривале од критичних дистрибутивних канала, али и партнера који би могли да омогуће конкуренцији улазак у ово тржиште на нове и иновативне начине“.

„Пресуда о монополу је донесена у августу и америчко правосуђе се сложило са оним што је постало максима већ дуго на интернету, а то је да ако је производ за џабе, ви сте роба“, рекао је Бјелотомић, и објаснио да кораци у претраживању на интернету често воде ка некој потенцијалној финансијској трансакцији из чега „Гугл“ зарађује много новца.

„’Гугл’ је такође развио и оперативни систем за телефоне Андроид, а поред тога, има и ексклузивне уговоре са ‘Еплом’, да ‘Епл’ на свojе телефоне такође стави претраживач Хром, тако да када кренете да претражујете, видите прво, као прву претраживачку станицу, Хром“, додао је Бјелотомић.

Предлог који се односи на пословање „Гугла“ укључује и забрану таквих ексклузивних уговора.

„Нешто што постаје све већи део маркетиншког колача, медијског колача, то је онлајн претраживање иде или код једне или друге компаније, или 'Гугл' или 'Мета' и то је, сложићете се дефиниција монополске позиције“, рекао је ај-ти стручњак.

Каже да је тешко предвидети колико би продаја Хрома била велики ударац за „Гугл“, али да се много тога своди на то, куда новац иде од онлајн маркетинга, због чега је посреди, како истиче, више медијска него ај-ти прича.

Додаје да Хром није без разлога 25 година доминантан претраживач, и да, ако до продаје дође, а и до конкуренције, за кориснике се неће много тога променити.

Коментаришући развој вештачке интелигенције последњих година, Бјелотомић каже да постоји могућност да је и то утицало на „улазак у ‘Гуглово’ царствo“, и да та компонента објашњава већу стопу коришћења конкурентног претраживача Бинг који има ВИ компоненту.

Процењена вредност од најмање 15 милијарди долара

Блумберг процењује да би се Хром, који користи више од три милијарде људи широм света, продавао за најмање 15 милијарди долара.

„Ако гледате уназад неке одлуке у Европи, и другим деловима света, видите да људи који се баве конкуренцијом, јако дуго имају ‘Гугл’ на нишану и покушавају разним казнама да утичу на његову позицију на тржишту“, каже Бјелотомић, и додаје да међу потенцијалним купцима види неку од медијских кућа.

Бјелотомић је коментарисао и то, какав би, на исход целе приче, утицај могао имати повратник у Белу кућу, Доналд Трамп.

„Републиканци су неко ко је за лезе фер (laissez-faire) принцип препуштања тржишта самом себи, невидљива рука економије управља целим тржиштем. Тако да с те стране, принципијелно, свако ко долази из угла Републиканске странке би требало да буде против тога да се држава меша како ће тржиште функционисати“, каже гост Јутарњег програма.

Ипак, како додаје да, када постоји један доминантан играч, њему је интерес статус кво, а не иновације као ни промена навика корисника. Међутим, како истиче, очекује се да се начин на који приступамо интернету промени, што ће се првенствено односити на коришћење екрана и тастатуре у корист наочара и гласовне комуникације.