Претходне године су нас напустили бројни значајни појединци из света уметности и културе

Почетком године, 8. фебруара, преминула је најстарија глумица на свету и легенда српске глумачке сцене Бранка Веселиновић у 105. години. Током каријере дуге осам деценија глумила је у више од 100 представа и више од 50 ТВ серија и филмова.

Добитница је многих признања за глумачки и хуманитарни рад, попут Ордена рада са златним венцем, Нушићеве награде за животно дело, Вукове награде, као и Награде Мали принц за животно дело, коју додељује Међународни фестивал позоришта.

Иако није имала деце, са супругом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновића за помоћ деци са инвалидитетом. Била је полиглота и говорила енглески, руски, немачки, француски, чешки, мађарски и италијански језик.

На прослави стотог рођендана Бранке Веселиновић у Југословенском драмском позоришту говорио је и позоришни редитељ Јагош Марковић, који је изненада преминуо 22. септембра у 58. години. Важио је за једног од најистакнутијих позоришних редитеља наше земље, као и читавог региона. По правилу, његове представе су биле дуговечне, хваљене, и извођене увек пред препуном салом.

Добитник је око педесет струковних, фестивалских и државних награда међу којима су: Награда „Бојан Ступица“, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда, Награда „Мића Поповић“, Награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда града Београда, Награда града Подгорице, Стеријина награда, неколико награда „Златни ћуран“ , „Ардалион“…

У Бугарској је одржан фестивал „Балкан чита Јагоша" у оквиру кога су четири редитеља радила његов текст Говорница.

У Народном позоришту у Београду режирао је најзначајније наслове светске и домаће класике: Учене жене, Хасанагиница, Госпођа министарка, Покондирена тиква, Др, Антигона, Пепељуга (опера) и Фигарова женидба (опера). У другим театрима у земљи и иностранству режирао је преко педесет представа.

У марту месецу, са сцене је у 81. години сишао и Танасије Узуновић, познати позоришни, филмски и телевизијски глумац који је остао упамћен по бројним улогама, преминуо.

Остварио је више запажених улога у ТВ драмама и фимовима. Добитник је више награда, међу којима се посебно издвајају Октобарска и Стеријина награда, Печат Народног позоришта, који се по одлуци управника, додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта (2021).

Редитељ, драмски писац, сценариста и глумац Милан Јелић преминуо је у 79. години. Дебитовао је као редитељ играним филмом Бубашинтер, након чега је снимио филмове Рад на одређено време, Мој тата на одређено време, Недељни ручак, Велика фрка и многе друге. Добитник је многобројних признања, а сам је највише истицао награду за режију филма Рад на одређено време на филмском фестивалу у Авелину, када је жирију председавао сценариста Ђузепе де Сантис.

У новембру је одјекнула вест да је после краће болести, у 64. години, преминуо познати српски глумац Жарко Лаушевић. Било да је играо главну или епизодну улогу, Лаушевићеви ликови редовно су улазили у антологије најбољих глумачких остварења.

Улогом у остварењу Прогон дебитовао је на филму 1982. године. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос. Велику славу доживео је играјући једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984). Играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија.

Добитник је бројних награда почев од Златне арене у Пули за најбољу мушку улогу у филму Официр с ружом, 1987. године, „Цара Константина“ у Нишу исте године, као и награда Град театар и „Зоран Радмиловић“ за улогу Кањоша Мацедоновића (1989), власник је Гран-при Наиса (2016) и Златне антене (2019).

После битке са тешком болешћу, у 56. години, 8. јула, преминуо је Срђан Кољевић један од најнаграђиванијих сценариста у Србији и региону и вишеструки добитник признања за стваралаштво у области филмског сценарија.

Најпознатији је као редитељ и сценариста филмова Сиви камион црвене боје (2004) и Жена са сломљеним носем (2010). Рођен у Сарајеву, Кољевић је дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, где је предавао од 1999. године.

Кољевић је био сценариста филмова Наташа (2001), Кругови (2013) и филма и серије Бранио сам Младу Босну (2015), као и косценариста Кажи зашто ме остави (1993), Стршљен (1998), Небеска удица (2000), Клопка (2007) и других. Филм Бранио сам Младу Босну награђен је за најбољи сценарио на Фесту 2015. године.

До самог краја живота, осим што је неуморно радио као аутор, био је и посвећени професор на Факултету Драмских Уметности у Београду где је предавао филмски сценарио на катедри за драматургију, на којој је и сам дипломирао.

Дан после Лаушевића, 16. новембра преминуо је познати македонски и југословенски позоришни, филмски и телевизијски глумац Мето Јовановски у 78. години. За достигнућа на филму, телевизији и у позоришту, током богате каријере, добио је бројне награде, као и државна признања међу којима су „Свети Климент Охридски“, „11. октобар“, награда за животно дело „Војдан Чернодрински“... Најистакнутије улоге имао је у филмовима Пре кише, Кад сване дан, Срећна нова ’49 и у остварењу Тетовирање.

Значајна имена музичке сцене

Некадашња првакиња Опере Народног позоришта у Београду мецосопран Бреда Калеф преминула је у 93. години живота. певала је са неким од највећих певача друге половине XX века: Пласидом Домингом, Хосе Карерасом, Ђузепе Ди Стефаном, Лучаном Паваротијем, Николајем Гедом.

Више од три деценије, својим непресушним талентом, огромном харизмом и раскошним гласом мецосопрана подједнако је освајала срца публике и стручне критике, суверено господарећи оперским сценама, не само у Србији и бившој Југославији, него и широм Европе и света.

У 92. години, 18. марта преминуо је Радослав Граић, композитор и дугогодишњи уредник у Радио-телевизији Србије. Био је један од најсвестранијих стваралаца  популарне музике на овим просторима, чије дело је на својеврстан начин обележило генерације које су стасавале у другој половини 20. века на овим просторима. 

Љубав према компоновању мелодија у духу народног мелоса јавила се после прве песме коју је написао за дует Радуловић – Јовановић. Од тада настају песме за сва времена: Долетеће бели голуб, Имала сам другарицу, Крчмарице још вина наточи, Жубор вода жуборила и многе друге, а песма Мито бекријо коју је прославила Василија Радојчић, постала је толико популарна да и данас многи мисле да је изворна песма.

Иако је највише стварао за вокалне солисте народне музике, био је веома успешан и као композитор забавних песама које је често и сам интерпретирао.

Добитник је многобројних награда и признања за вокално извођење и за композиторски рад међу којима су: Златна медаља за заслуге 2020. године, Естрадно музичка награда Србије за животно дело (2017), Златни мелос – награда за животно дело, Сабор народне музике Србије итд.

Истакнути светски џез трубач, композитор и аранжер Душко Гојковић преминуо у 92. години 5. априла. Поникао у Биг бенду РТС-а, током професионалне каријере изградио је сопствени стил свирања препознатљив по прецизности, бриљантности технике, топлом звуку и мелодичности која се нарочито истицала у његовим композицијама. Његов живописни уметнички пут представља на својеврстан начин пола века историје џеза, на чији је стилски развој и сам утицао.

Гојковићева дискографија обухвата преко 200 албума, од којих је преко 30 објавио под својим именом и ауторством музике. Међу истакнутим албумима се издвајају: Soul Connection, Bebop Citi, Balkan Connection, Balkan Blue,  In My Dreams, Samba do Mar (2003) i A Handful of Soul, Samba Tzigane и Latin Haze.

У Биг бенду РТС-а Душко Гојковић је био и шеф диригент и солиста ансамбла. Такође, специјално за тај оркестар урадио је велики број аранжмана који су и данас део сталног репертоара.

Мирко Шоуц, још један великан, композитор и џез музичар који је оставио дубок траг као аутор и извођач на југословенској музичкој сцени, а његово је дело и једна од најомиљенијих и најизвођенијих дечијих песама на овим просторима Заклео се бумбар, преминуо је у 90. години.

Шоуц је музичар који је својим композицијама различитих жанрова, као и свестраним музичким ангажовањем, стекао високи углед, популарност и обележио цео један период музичког живота од педесетих до деведесетих година двадесетог века.

Један је од зачетника, најпознатијих композитора и интерпретатора џез музике на овим просторима, а нарочито је познат и цењен као виртуоз на џез хармоници. За свој стваралачки рад награђен је бројним, најпрестижнијим наградама.

Доајен џез популарне музике на нашим просторима, истакнута уметница и добитница награде за животно дело Нада Кнежевић, преминула је у 84. години. Била је симбол свог времена, али и ванвременска уметница, чији утицај на генерације извођача остаје да траје.

Свет је имао много слуха за њену уметност интерпретације, па је магазин Downbeat (Даунбит) писао у суперлативу о њеним вокалним способностима, а џез пијаниста Чик Корија јој је понудио сарадњу. Наступала је у Алберт Фишер холу, на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини и Истанбулу, као и на Newport Jazz фестивалу, а остаће упамћена и као прва Европљанка чије jе име унето у светску енциклопедију џеза.

Са Биг бендом је 1977. године одржала незаборавне концерте у Загребу и Љубљани. Током педесет година каријере добила је бројне награде и признања.

Оперска дива Милка Стојановић преминула је у 86. години у Београду. За три деценије, колико је наступала на сцени Народног позоришта, отпевала је најважније улоге драмског репертоара. Певала је на свим најзначајнијим светским оперским сценама. Добитница је престижних домаћих и страних признања.

Дебитовала је 1960. године у Народном позоришту. Од 1967. била је неколико година у Метрополитен опери у Њујорку. Поново се вратила у Народно позориште 1993. године.

Часопис Opera News из Њујорка доделио јој је награду „Golden Voice”, на основу мишљења стручне јавности и оперске публике, чиме је издвојена, уз Ренату Тебалди, Бењамина Ђилија и Марија дел Монака у један од четири најлепша гласа 20. века.

Популарни певач Зоран Калезић преминуо је у 73. години, после дуже и тешке болести. Познат је по песмама Мој добри анђеле, Добро вече, изгубљена надо, Мој живот је тужна прича, Како је лепо у мом крају...

Током каријере, која је трајала неколико деценија, продао је више од 15 милиона примерака плоча и дискова. Добитник је многобројних  награда на разним фестивалима. Био је шест година председник Удружења естрадних уметника и извођача Србије. Снимио је велики број традиционалних црногорских песама као и компонованих у духу традиције Црне Горе.

Истакнути књижевници

Амерички песник, есејиста и преводилац српског порекла Чарлс Симић, кога сматрају једним од највећих светских песника, преминуо је 9. јануара у 85. години.  Рођен је као Душан Симић 1938. године у Београду, одакле је емигрирао у Париз, па у САД.

За свој поетски опус освојио је бројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда.

Сматра се једним од највећих светских песника. Најважније збирке Чарлса Симића су, између осталих: Харонова космологија, Свет се не завршава за коју је 1990. добио Пулицерову награду, Шетња са црном мачком, Венчање у паклу, Мајстор прерушавања... Најзначајније књиге есеја су Алхемија ситничарнице, Метафизичар у мраку, Гледај дуго и нетремице и бројне друге.

Писац, сценариста и драматург, академик Драгослав Михаиловић преминуо је у Београду у 93. години. Један од наших најзнаменитијих писаца, створио је књижевне јунаке, узоре племенитости, части и одважности – Кад су цветале тикве, Петријин венац, Чизмаше... И из личног пакла Голог отока изашао је с књижевним резултатом. Својим делом успео је да стекне поштовање и углед теоретичара, али истовремено и деценијама наклоност најшире публике. Само за пет година било је 12 издања романа Кад су цветале тикве, књиге која је први пут објављена 1968. године.

Приповедачком књигом Фреде, лаку ноћ (1967), Михаиловић је изненада крочио на књижевну сцену, без „литерарних сватова и кумова“, како је једном приликом прокоментарисао Борислав Михаиловић Михиз.

Роман Чизмаши из 1983. овенчан је Ниновом наградом критике, а потом Наградом Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године. 

Трећа књига академика Михаиловића, Петријин венац, издата 1975, добија „Андрићеву награду“. Истоимени филм снимљен по овом делу освојио је бројна признања на најпрестижнијим фестивалима, а Михаиловићу и редитељима, Рајку Грлићу и Срђану Карановићу припала је Златна арена за најбољи сценарио у Пули где је, између осталог, проглашен за најбоље остварење.

Давид Албахари, писац и преводилац, један од најзначајнијих савремених домаћих књижевника, преминуо је у 76. години. Критика је од самог почетка прихватила Албахаријево стваралаштво уз изузетно похвалне оцене, почев од најранијих приказа прве збирке, када је Богдан А. Поповић закључио у приказу Породичног времена да је приповедачка полазишна позиција „за даровитог младог писца... од непроцењиве вредности”, па све до скорашњег суда Васе Павковића да је само питање времена „када ће свет препознати великог писца српског језика”.

Албахаријева остварења превођена су на франсцуски, немачки, енглески, хебрејски, пољски, италијански, македонски, словеначки, албански, словачки, мађарски језик.

Свака нова књига Давида Албахарија представља за нашу књижевност прави догађај јер је у себи носила ексклузивност повезивања домаће литературе са светском књижевном баштином.

Књижевница Гордана Kуић, ауторка девет романа и две збирке прича, преминула је у Београду у 81. години. Објавила је романе "Мирис кише на Балкану", "Цват липе на Балкану", "Смирај дана на Балкану", "Духови над Балканом", "Легенда о Луни Леви", "Бајка о Бењамину Баруху", "Балада о Бохорети", "Роман у сликама" и "Роман у причама". Објавила је и две књиге приповедака "Преостале приче" и "Са друге стране ноћи".

Гордана Kуић је добила награду "Женско перо" за 2006. годину, награду за најбољу прозу Бањалучког сајма књига за сабрана дела и награду Издавача и књижара БИХ за 2010. годину. Њени романи преведени су на француски, енглески, пољски, македонски, словеначки, италијански, немачки, шпански и хебрејски језик.

Позната хрватска списатељица Дубравка Угрешић преминула је у Амстердаму у 73. години. Цењена и награђивана књижевница и научница Дубравка Угрешић ауторка је бројних дела, попут Поза за прозу, Штефица Цвек у раљама живота, Живот је бајка, Форсирање романа-реке, Амерички фикционар, Култура лажи, Баба Јага је снијела јаје…

Њена дела су преведена на више од двадесет језика. За Форсирање романа-реке добила је Нинову награду 1988. године.