Слатко наранџасто чудо у чаши – сок од поморанџе помаже регулисању притиска, упала и нивоа шећера

Недавна студија показала је да редовна конзумација сока од поморанџе може утицати на активност хиљада гена у нашим имуним ћелијама. Многи од тих гена помажу у регулисању крвног притиска, смиривању упала и управљању начином на који тело обрађује шећер, сви процеси који играју важну улогу у дугорочном здрављу срца.

Студија је пратила одрасле који су два месеца сваког дана пили 500 милилитара чистог пастеризованог сока од поморанџе. Након 60 дана, многи гени повезани са упалом и повишеним крвним притиском постали су мање активни.

То укључује NAMPT, IL6, IL1B и NLRP3, који се обично активирају када је тело под стресом. Још један ген, познат као SGK1, који утиче на способност бубрега да задржавају натријум (со), такође је постао мање активан.

Такве промене поклапају се са ранијим налазима да свакодневно пијење сока од поморанџе може снизити крвни притисак код младих људи.

Ово је значајно јер нуди могуће објашњење зашто је сок од поморанџе у више студија повезан са бољим здрављем срца. Нова истраживања показују да овај напитак не делује само тако што подиже ниво шећера у крви. Уместо тога, изгледа да покреће мале промене у регулаторним системима тела које смањују упалу и помажу опуштање крвних судова.

Природна једињења у поморанџама, посебно хесперидин, цитрусни флавоноид познат по антиоксидативним и антиинфламаторним ефектима, изгледа да утичу на процесе повезане са високим притиском, равнотежом холестерола и начином на који тело управља шећером.

Одговор такође варира у зависности од телесне масе. Особе са већом телесном тежином показале су израженије промене у генима који учествују у метаболизму масти, док су виткији испитаници имали јаче ефекте на упалу.

Систематски преглед контролисаних студија који је обухватио 639 учесника из 15 истраживања открио је да редовно пијење сока од поморанџе снижава инсулинску резистенцију и ниво холестерола у крви. Инсулинска резистенција је кључна карактеристика предијабетеса, а висок холестерол је добро познат фактор ризика за болести срца.

Друга анализа, фокусирана на гојазне и људе са прекомерном тежином, пронашла је мала смањења систолног крвног притиска и повећања нивоа ХДЛ-а, односно „доброг“ холестерола, након неколико недеља свакодневног пијења сока од поморанџе. Иако су ове промене умерене, чак и мала побољшања у притиску и холестеролу могу имати значајан ефекат ако се одржавају годинама.

Још доказа долази из студија које испитују метаболите – ситне молекуле настале током обраде хране у телу. Недаван преглед показао је да сок од поморанџе утиче на путеве повезане са потрошњом енергије, комуникацијом између ћелија и упалом. Може утицати и на цревни микробиом, за који се све више сматра да игра важну улогу у здрављу срца.

Једна студија показала је да је пијење сока од поморанџе током месец дана повећало број цревних бактерија које производе масне киселине кратког ланца. Ове супстанце помажу у одржавању здравог крвног притиска и смањењу упале. Испитаници су такође показали бољу контролу шећера у крви и ниже нивое упалних маркера.

Особе са метаболичким синдромом – скупом фактора ризика који укључују висок притисак, повишен шећер и вишак масног ткива – могу имати посебне користи.

У једној студији, свакодневно пијење сока од поморанџе побољшало је функцију унутрашњег зида крвних судова, познату као ендотелна функција, код 68 гојазних учесника. Ендотелна функција описује способност крвних судова да се опусте и прошире, а боља функција повезана је са нижим ризиком од срчаног удара.

Нису у свим студијама подједнако похвални резултати. Шира анализа концентрације масти у крви показала је да, иако нивои ЛДЛ-а, често називаног „лошим“ холестеролом, обично падају, други липидни маркери, као што су триглицериди и ХДЛ, можда се не мењају много. Ипак, људи који редовно пију сок од поморанџе и даље могу имати користи.

Једна студија која је обухватила 129 радника у фабрици сока од поморанџе у Бразилу показала је ниже концентрације аполипопротеина B у крви – маркера који одражава број честица које носе холестерол, а које су повезане са ризиком од срчаног удара.

У целини, докази доводе у питање идеју да је пијење сокова од цитруса исто што и унос шећера у чаши. Цело воће и даље је бољи избор због влакана, али умерена дневна чаша чистог сока од поморанџе изгледа да има ефекте који се постепено нагомилавају.

Ти ефекти укључују смањење упалних процеса, подршку здравијем протоку крви и побољшање више маркера у крви повезаних са дугорочним здрављем срца. То је подсетник да свакодневна храна може имати већи утицај на тело него што бисмо очекивали.