Обалом Кеније - секс који лечи или секс који убија
Док сам путовао обалом Кеније, спријатељио сам се са Шпанкињама Долорес и Џејн*, две најбоље другарице. Неколико дана смо путовали заједно по острвима Ламу архипелага. Чекало ме је велико изненађење: обе су пацијенткиње болнице за сексуалне болести у Немачкој, оболеле од изузетно ретких обољења за која сам први пут чуо.
„Хитно, хитно, скидај се!“, рекла ми је усплахирено, улетевши у моју собу, Долоресина пријатељица Џејн.
„Долорес није добро“, каже.
„А што ја да се скидам ако њој није добро?“
„Она има посебан синдром напада мигрене, који се најуспешније лечи сексом“, каже Џејн.
Можда разговор није баш дословно био овакав, али ме је забринута пријатељица заиста веома нападно замолила да мушки помогнем њеној болесној другарици.
Доктор преписао: секс као лек против главобоље
До тада сам чуо да жене главобољом избегавају секс, али никада да их сексом лече. Мислио сам да се шали са мном, да можда жели да тајно сними моју реакцију па после да ме исмева, али ме је убрзо разуверила.
Показала ми је оригиналну медицинску документацију, неку врсту лекарског налаза, где доктор прописује редовно вођење љубави као лек, а затим ми је преко интернета проследила озбиљна научна истраживања која доказују да та врста активности заиста опушта синусе и не само да може да излечи главобољу него да се тако може лечити и обична прехлада, а нарочито - запушен нос.
Мом чуђењу није било краја, али сам озбиљност ситуације схватио тек када сам се, још увек обучен, упутио ка соби прекопута моје, у којој је боравила Долорес. Превијала се од болова, на главу је ставила облоге, сва је била црвена и зајапурена, а рукама испуњеним прелепим шарама кане крвнички је стискала ивице кревета.
Исцелитељске моћи вођења љубави
Касније сам прочитао да доктори нису сигурни како секс помаже у оваквој ситуацији. Неки верују да дубока мождана стимулација утиче управо на део мозга који изазива главобоље, док већа прокрвљеност и ширење синуса у тим тренуцима такође имају своју улогу.
„Ја сам била заморче: 2013. године сам, са још хиљаду пацијената, учествовала у студији која је покушавала да докаже да секс заиста помаже у лечењу мигрене. Чак шездесет одсто нас с мигреном доживело је велико олакшање откривши тај угодни лек...“, каже ми Долорес.
„Некима вођење љубави погоршава стање... али за мене је то једини спас.“
Чинило ми се непристојним да је питам зашто онда не користи самозадовољавање; помислио сам да вероватно није довољно стимулативно. Наједном ми је постало јасно зашто сам Долорес виђао у загрљају различитих мушкараца.
Они су јој, вероватно, често бивали само исцелитељи.
Дијагноза љубавног троугла
Нашао сам се у незахвалној позицији између Долорес, којој могу да помогнем, и Џејн, која ми се допадала.
Како смо се пред спавање опустили уз мало вина, које нам је тајно набавио рецепционер – пошто је ово, ипак, муслимански град – уделио сам понеки комплимент Џејн и покушао да се нашалим на ову тему не бих ли испипао терен.
„Допадаш се ти њој, и то баш много, не би те иначе звала да ми помогнеш... Наравно да би те најпре наменила себи, али код ње, колико год да јој се свиђаш, немаш шансу... Драги мој Викторе, боље се ти држи мене“, каже ми Долорес са загонетним осмехом, а мени би криво: како је могуће да се девојци допадам, а да неће ништа са мном?
Алергија на секс
„Џејн и ја смо се упознале на клиници за сексуална обољења... она је алергична на секс!“, прекиде моје мисли Долорес.
„Алергична на шта?“, очи ми се разрогачише, оно мало вечерње поспаности нестаде од неверице и изненађења.
„На секс. Конкретније, на сперму. Секс може да је убије, може да упадне у анафилактички шок. Све јој доле поцрвени, надује се. Тело јој не реагује исто на сваког мушкарца, али се догађало да не може да дише, да је једва спасе инјекција адреналина. Доктори су јој препоручили да се мане вођења љубави ако жели да живи, има то и написмено ако не верујеш... Није она једина, доктори нам рекоше да око четрдесет хиљада таквих случајева постоји у САД, одакле је Џејн“, прича Долорес, а Џејн ћути у ћошку, заваљена у фотељу, гледа у прсте и у под, ослушкује моју реакцију.
А ја се мислим – какве ли сам среће да ми се баш једна од тих четрдесет хиљада толико свиди...
Страст, или живот – какав ироничан избор! А код њене пријатељице обрнуто: живот, односно здравље, само уз страст.
„Алергична сам на све врсте секса, просто мушка течност изазива реакцију... Довољно је да ти додирнем полни орган, и већ се може појавити напад“, укључује се и Џејн у причу.
"Па то је савршен дечко за тебе!"
„Али ја барем могу да се самозадовољавам. На клиници сам упознала мушкарце који су алергични на сопствену сперму... е, то је права мука!“, каже и објашњава како је упознала дечка који, пола сата после ејакулације, од алергијске реакције пада у несвест, а кад се коначно пробуди, добија нападе повраћања, затим ће неколико дана кијати, сврбеће га очи, а цео месец ће имати симптоме налик јакој прехлади.
„Па то је савршен дечко за тебе!“, рекох, али се истог трена покајах јер моја безазлена шала ипак није била умесна.
Овај сусрет спада у оно за шта су наши стари говорили: „Да сам јуче умро, не бих знао!“ Између смеха и суза поводом здравствених тегоба, толико неуобичајених, окрећемо све на шалу.
Тако се лакше прихватају горки плодови живота. Па ипак, свашта од ове две девојке сазнајем: како се у чврстом загрљају љубавника лучи хормон окситоцин, прави аналгетик, те да је алергија на секс први пут регистрована и у медицини призната тек 2002. године, и да изазива не само физичке већ и психичке поремећаје, углавном изражене тек пола сата или сат после односа, који могу да потрају данима...
„Мој пријатељ, којег сам такође упознала на лечењу, после секса упада у тешку депресију, добија нападе анксиозности... И не само то, него после односа и по месец дана не може добро да се концентрише, има проблема са читањем и памћењем...“, присећа се Џејн и објашњава да је то аутоимуна болест будућности, пошто из непознатих разлога наша тела све чешће бурно реагују чак и на самозадовољавање.
А љубав?
Захваљујем им се што су тако искрене према мени јер то значи да имају поверења.
„Многи мушкарци беже од нас када сазнају за ове проблеме. Зато мало коме о томе говоримо“, потврдиле су моје сумње. За Долорес се мушкарци лепе као муве на лепак, али не остају дуго јер секс је ваљда тегобан као терапијска обавеза. Обема су потребни мушкарци чија би огромна љубав могла да надиђе болест, али је то тешко наћи.
Најтеже од свега је изабрати прави моменат да се потенцијалном партнеру саопшти истина. Ако се каже прерано, побећи ће, ако се каже прекасно, сматраће да је преварен и да су девојке према њему биле неискрене.
„Превише истине у погрешно време може све да уништи“, каже ми Долорес, а ја ту драгоцену мисао бележим у нотес.
Већ ме је савладао умор, прешли смо у кревет, легао сам између две даме, загрлио их обе, желећи им пре свега добро здравље, а затим и љубав, и тако утонусмо у афрички сан.
*Имена су промењена због заштите приватности.
Коментари