Брза мода узима еколошки данак и у Србији
Ако је најважнија споредна ствар на свету за мушкарце фудбал, за жене је то мода. У свету се годишње произведе 90 милијарди одевних предмета, а готово половина заврши на депонијама - пре него што стигне у продавнице. Најчешће купујемо јефтину гардеробу израђену од полиестера, који је за планету штетан колико и пластичне флаше. Такозвана брза мода еколошки данак оставља и у Србији.
Нико није довољно богат да би куповао јефтине ствари - у изреци. У пракси, годишње купимо 12 килограма одеће, а велики део тога обучемо тек неколико пута. Ипак, у време економске и еколошке кризе многи се окрећу такозваној одрживој моди.
"То значи да се запитамо ко нам шије ту одећу да ли је та одећа заправо креирана у неким условима који су нехумани по људе, одакле она долази, да ли је прешла пола света да би дошла код нас“, рекла је Наташа Нишкановић, координаторка Маркет другачије моде.
Одржива мода ослања се на локалне дизајнере и сировину, запошљава локално становништво. Таква одећа је скупља, али дуже траје. Купују је креативни, а не богати.
Марија Иванковић Јуришић из "Марија хенд мејда" рекла је да не морамо да кажемо да су то жене које имају много новца, то су просто жене које знају да купују, које знају да куповином мањег броја комада добијају више зато што ће им се ти комади кроз године исплатити.
"Та јакна можда јесте за наш стандард скупља, али кад погледате колико уложите у једну јакну, а колико вам траје једна јакна и да сте у ствари купили пар јакни за пар година а ово је јакна која ће да вам траје 20, 30 година коју ће да вам наследи сутра и ћерка и унуче“, истакла је Марина Николић из "Сирогојно стајла".
Одржива мода заснива се и на поправци, поклањању, куповини у секнд-хенд продавницама. Ипак, увоз половне гардеробе из Европске уније код нас је означен као највећи генератор текстилног отпада. Које количине стигну у Србију - Републички завод за статистику нема податак.
"Количина отпада који потиче из текстилне индустрије је порасла око четири пута од 1990. године. Разлог је чињеница да су сада текстилни производи доста јефтинији и просечан европљанин купи негде 6 до 7 пута више него што је куповао пре 30 година“, рекао је Ненад Бумбић из Потрошачког саветника.
Синиша Митровић из ПКС-а напоменуо је да у време раста конзумеризма текстилни отпад постаје инванзивни отпад, он је преплавио зелене пијаце и Србија нема инфраструктуру за третман текстилног отпада који је растући отпад и који је врло опасан и токсичан за животну средину. посебно ако се пали или закопава.
Конзумеристичка мода у Србију је стигла са великим брендовима које изложе и 20 колекција годишње. За то време, на депоније широм света баци се 235 милијарди тона одеће. Текстилна индустрија одговорна је за око 20 одсто загађења вода и за 35 посто микропластике у животној средини. Центар за унапређење животне средине је израчунао да за производњу једих фармерки потроши чак 10.000 литара воде, за производњу мајице 2.700 литара воде.
Коментари