Србија је већ у еколошком дугу

Док чекамо процену када ће читава планета ове године потрошити расположиве ресурсе, сигурно знамо да је за Србију то био 16. мај. Већ од 17, за све природне ресурсе које користимо, плаћамо „затезну камату".

Померање од осам дана унапред у односу на прошлу годину је, нажалост, недовољно и морали бисмо да учинимо још већи напор да сачувамо богатство које нам природа даје. Последице поремећене равнотеже у функционисању планете које су сада већ постале наша свакодневица – нагле промене температуре од данас за сутра, суше, поплаве и олује, су затезна камата коју плаћамо.

Ново истраживање објављено у часопису Nature Ecology & Evolution доноси забрињавајуће увиде о томе колико се систематски потцењује утицај климатских промена на глобалну биоразноврсност. Посебан акценат је стављен на екстремне временске догађаје и њихов збирни ефекат, јер нам пракса показује да се готово никада не јављају изоловано.

Пројекције показују да би до 2085. године чак 36% станишта копнених врста могло бити изложено комбинацији наведених временских екстрема, док већ до 2050. године 74% станишта може бити погођено екстремним температурама.

„Цена коју плаћамо је скупа. Низ истраживања која широм света обајвљују реномирани институти, универзитети и климатолошки центри указује на исто – потребу да се климатски ризици сагледавају системски, а не кроз појединачне појаве. Свима је јасно да је природа савршен систем и ако смо успели да темељном експлоатацијом пореметимо њену равнотежу, сада исто тако треба да се суштински посветимо њеном опоравку”, истиче Александра Угарковић из WWF Адрије.

Срећом, поменуто истраживање предлаже и могућности да се предвиђања не остваре. Брзим и одлучним смањењем емисија угљен-диоксида и приближавањем ка достизању нултих штетних емисија, процењени ризик можемо да смањимо са 36% на свега 9%. На ово указује и WWF годинама уназад својим деловањем ка доносиоцима одлука, притиском на промену пословања компанија и ширењем свести о потреби брзог деловања.

Простор за акцију и даље постоји, али ће брзина и одлучност у доношењу одлука бити пресудни.