Глава грчке позоришне маске пронађена у пећини на Пељешцу

На врху маске, која је шупља налази се рупа за кићење на врху, а маска је вероватно прво служила као украс на зиду, сматрају археолози и додају да су такве маске повезане са позориштем, док је заштитник представа био Дионис. Руководилац Археолошког музеја Дубровачких музеја Домагој Перкић истакао је да је већина налаза пронађена у улазном и бочном делу пећине, који је до ископавања био готово скривен и затрпан.

"Можемо ли Диониса или његовог илирског пандана повезати са посудама за вино, истовремено и са новооткривеном маском, и у томе тражити божанство којем је пећина служила као светилиште и какви су се ритуали ту обављали, можемо само нагађати.Захваљујући положају у скривеном, нетакнутом делу пећине, налази су остали целовити и готово потпуно сачувани, скоро као замрзнута слика стара више од две хиљаде година", истакао је археолог Перкић.

Током археолошких истраживања прошле године утврђено је да је пећина коришћена у различитим периодима, од бронзаног доба до краја млађег гвозденог доба и у различите сврхе.

У бронзаном добу, углавном током другог миленијума пре нове ере, коришћена је као одређени облик станишта: склониште услед конфликтних периода, временских неприлика или као сезонско боравиште. Од касног бронзаног доба до почетка млађег гвозденог доба, пећина је коришћена као место сахрањивања већег броја особа.

"Према резултатима радиокарбонских анализа људских костију, реч је о периоду између 1012. и 481. године пре нове ере, дакле нешто више од петсто година служила је као некропола.Међутим, након што је престало сахрањивање у пећини, она се очигледно користи као илирско светилиште које према налазима можемо пратити од краја 4. до средине 1. века пре нове ере", истакао је Перкић.

Додао је да о постојању илирског светишта сведоче бројне минијатурне посуде, углавном грчког (амфорице, посуде, кантароси), али и локалног порекла, које су обично остављане у светиштима као поклони коришћени у оквиру религијског обреда. У пећини Црно језеро пронађени су и други делови најфинијих и најскупљих грчких посуда тог времена које су служиле за чување или испијање вина.

Минијатурне посуде су углавном грчког порекла

"Нису коришћене у свакодневном животу Илира, већ су симбол богатства и моћи тадашње локалне праисторијске заједнице, која је очигледно имала потребу да их користи у нама непознатим ритуалима (могуће повезаним са испијањем вина), али и да их остави као поклон боговима. Уз то, у прошлогодишњим истраживањима пронађени су керамички уломци главе са делом попрсја и косе извесног грчког божанства из класичног периода (4. век пре нове ере)" истичу археолози. Перкић истакао је да су на ширем дубровачком подручју за сада позната три илирска светилишта.

"На тим налазиштима можемо проучавати илирску религију, њене додире и прожимања са грчком цивилизацијом и религијом, као и вероватно стапање и поистовећивање локалних божанстава и обреда са грчким. Поред овог у Црном језеру, реч је о светилиштима у Спили у Наковани и Вилиној пећини изнад извора Омбле, с тим да оно у Наковани постоји истовремено када и ово у Црном језеру, док Вилина пећина почиње нешто раније, крајем 5. века и траје до почетка 3. века пре нове ере", објаснио је Перкић.

У археолошким истраживањима у пећини Црно језеро на Пељешцу учествовали су археолози Домагој Перкић и Крешимир Грбавац, као и рестаураторка Сања Пујо из Дубровачких музеја, спелеолози Хрвоје и Наташа Цвитановић из Спелеолошког клуба Урсус Спелаеус из Карловца, као и археолошкиња и спелеолошкиња Мирна Шандрић из Спелеолошког одсека ХПД Жељезничар из Загреба.