Када творци играчака умешају прсте у истраживање свемира добијете трансформерса на Месецу

Вест о успешном меком слетању домаће јапанске сонде на Месец у Земљи излазећег Сунца је примљена са задовољством и поносом, али без фанфара.

Разлог је тај што је та далекоисточна царевина пета по реду држава света која је у томе успела – јапански стручњаци и јавност свесни су чињенице да су Совјети још далеке 1966. године на површину Месеца приземили сонду „Луна 9“, да су Американци 1969. на тај природни сателит успели да искрцају двочлану људску посаду, као и да су суседи, Кинези су 2013, односно 2019. године, на њега меко спустили две своје летелице, од којих је потоња успела да слети на страну Месеца која је даља од Земље и због тога изузетно тешка за навигацију и комуникацију.

Штавише, прошлог лета, у све интезивнијој новој трци за освајање Месеца, славом су се овенчали и Индијци, чија се јефтина али практична летелица "Чандрајан 3" у августу успешно докопала тог небеског тела.

У том смислу, може се рећи да Јапан касни у надметању за освајање Земљиног сателита.

Зато у медијима у тој острвској држави није било еуфорије када је рано ујутру 20. јануара по локалном времену паметна летелица за истраживање Месеца позната под акронимом „СЛИМ", коју је у свемир понела ракета домаћег произвођача „Мицубиши тешка индустрија“, дотакла површину Земљиног небеског пратиоца. 

Трезвености у Јапану доприноси и чињеница да је у априлу прошле године сонда приватне домаће компаније „Испејс“, коју је у орбиту Земље изнела америчка ракета, због грешке у програмирању софтвера остварила „тврдо“ слетање, што је еуфемизам за неконтролисани ударац у површину Месеца.

Илустрација поменуте емотивне уздржаности је и чињеница да се дан по успешном слетању сонде „СЛИМ" вест о њеној космичкој одисеји није нашла на првим страницама јапанских новина – „част“ да заузме то (не)славно место припала је одлуци премијера Фумија Кишиде да затражи распуштање неколико фракција унутар владајуће партије због финансијских скандала везаних за њихово функционисање.

Технолошки подвиг вредан поноса

Упркос релативној уздржаности, инжењери и научници Јапанске агенције за истраживање Свемира (Џакса) нису крили задовољство чињеницом да су, кроз вешто приземљење сонде прошлог викенда, успели у намери да своју државу укључе у трку за ресурсе Месеца и профитабилни посао транспортовања опреме до њега, те остваре завидан искорак у проучавању тог небеског тела. 

У њиховим, као и у срцима обичних Јапанаца који су пратили авантуру сонде СЛИМ и драму у контролном центру Џаксе, у градићу Сагамихари, понос посебно изазива то што је та летелица, чини се, остварила до сада незабележену прецизност у слетању на Месец.       

Наиме, Земљин сателит је сложена средина када је у питању управљање летелицама, јер не поседује атмосферу која би својим отпором успорила понирање, али зато има снажну гравитацију која отежава корекцију путање при слетању.

Због тога су летелице које су до сада путовале до Месеца често завршавале далеко од планираног места за приземљење – грешка од 10 километара се узимала за нешто врло вероватно, па и готово неизбежно.

Таква непрецизност, међутим, мора бити надвладана ако се жели имати поуздан транспорт и ефикасно вршити пребацивање људи, опреме и робе на Месец.

И мада ће, кажу стручњаци, сравњивање нумеричких и визуелних података које је јапанска сонда већ послала или тек треба да пошаље кући потрајати укупно око месец дана, вође мисије на основу прелиминарног прегледа доступних информација верују да је њихова летелица испунила циљ – слетање унутар пречника од сто метара у односу на тачку предвиђену за приземљење. 

То, дакле, значи да су Јапанци развили технологију која омогућује тачно достављање терета, а у будућности потенцијално и људи, коју други не поседују.

Овај изузетни подвиг је плод дугогодишњег рада, чији су се први резултати могли назрети током јединствене и тешке мисије јапанске сонде "Хајабуса 2", која је 2018. слетела на астероид по имену Рјугу – мало небеско тело које се креће великом брзином, али нема јаку гравитацију какву поседује Месец, прикупила узорке и 2020. године их послала на Земљу.

Јапански инжењери диче се и тиме што је конструкција њихове сонде "СЛИМ" релативно лака, што даје простора да се на ракету која је носи до Земљине орбите (где се она одваја и самостално наставља пут за Месец), смести више разног корисног терета.

Користи од рада јапанске и других сонди

Летелица „СЛИМ" је истраживачка сонда тежине око 700 килограма, чији је задатак да спектралном анализом преиспита хемијски састав тла, измери радијацију и, ако је могуће, пружи доказ о постојању залиха воде под површином кратера у који се угнездила.

Јер, још је индијска сонда "Чандрајан 1" осматрањем из свемира 2008. године прикупила податке који указују на присуство воде у форми леда у површинском слоју коре Месеца. 

Та супстанца у којој се развио први органски живот на Земљи и која физички подржава бивствовање човека могла би се у будућности користити не само за пиће, већ и за добијање кисеоника за дисање и водоника који ће служити као гориво за покретање машине и возила.

Односно, црпљење значајних количина воде на самом Месецу било би од вишеструке важности за формирање и одржавање људских колонија на њему и од тог природног сателита би практично створило одскочну даску за даље освајање Сунчевог система.

И док ће сонда "СЛИМ", очекује се, већ након само неколико дана боравка на површини Месеца доживети крај услед високих температура, рад машина попут ње ће у будућности вероватно пружити и физички доказе који би могли да потврде или оповргну теорију да је Месец настао од материје ослобођене након удара великог метеорита у Земљу пре око четири и по милијарде година.

Такође, на Месецу, сматра се, има ретких земљаних метала који налазе примену у електроници, као и изотопа хелијума који могу да се користе као нуклеарно гориво, па би финансијска добит за најуспешније учеснике трке за освајање Земљиног сателита могла да буде изузетно крупна.

Забавна стране науке

Куриозитет је да је пут сонде СЛИМ привукао пажњу медија и јавности у Јапану добрим делом због необичне чињенице да је у конструисању једног од два робота, која је она ослободила приликом спуштања на Месец, учествовао произвођач играчака.

Реч је о великој, популарној компанији „Такара Томи“, која прави трансформерсе, играчке које су инспирисале чувену научно-фантастичну цртану серију истог имена и игране филмове, у којима фигурирају дивовски роботи способни да значајно мењају облик, односно, да се трансформишу по свом нахођењу.

Њени дизајнери уступили су кибернетичарима и електроинжењерима своје знање и искуства у вези тога како направити предмет чији облик може да се мења тако да буде што лакши и компактнији.

Тако је настао мини-робот „Сора-Кју“(SORA-Q), који је једва нешто већи од тениске лоптице и који може да морфује.

У почетном положају он је сферичног облика и по испаљивању из матице сонде се отвара да би из његовог средишта светлост дана угледала мала камера и изашао реп, налик оном какав имају шкорпије, који служи да га стабилизује при кретању.

Робот се креће захваљујући томе што две полулопте, које се раздвоје када се склоп отвори, преузимају функцију точкова које погони батерија.

Сонда СЛИМ тако је на Месец практично однела продукт који је инспирисан популарном културом и представља остварење маште аутора играчака и цртаћа. 

Порука да фикција дизајнера играчака и цртача стрипова и анимираних филмова може да једног дана заживи у стварности и нађе примену у истраживању Свемира моћни је подстицај за младе ствараоце тих форми и магнет за децу заинтересовану за машине и истраживање Космоса.

На крају, данашња деца ће бити та која ће за двадесет или тридесет година на својим плећима понети тежак посао успостављања људских колонија на Месецу и дугог пута дубље у њедра Сунчевог система, од којег ће можда зависити судбина човечанства.