Мрави моле за смрт када су болесни, открива нова студија

Многе животиње крију болест из друштвених разлога. На пример, познато је да болесни људи ризикују да заразе друге како би и даље могли да иду у канцеларију – или у кафић. Међутим, колоније мрава делују као један „суперорганизам“ који ради на осигуравању опстанка свих, слично као што заражене ћелије у нашим телима шаљу сигнал „пронађи ме и поједи ме“, према тиму научника предвођеном Аустријом.

Мравињаци су „идеално место за избијање болести јер хиљаде мрава пузе једни преко других“, рекла је Ерика Досон, бихевиорални еколог са Института за науку и технологију Аустрије и водећа ауторка нове студије.

Када одрасли мрави радници оболе од болести која би се могла проширити кроз колонију, они напуштају гнездо да угину сами.

Међутим, младим мравима, који су још унутар чауре, онемогућена је ова врста социјалног дистанцирања.

Научници су већ схватили да када су ове лутке терминално болесне, долази до хемијске промене која производи посебан мирис. Одрасли мрави радници се затим окупљају, уклањају чауру, „изгризу рупе и убацују отров“, рекла је Досон.

Тај отров делује као дезинфекционо средство, које убија и патоген који угрожава колонију и лутке.

За потребе новог истраживања, научници су желели да утврде шта је заправо, и како функционише механизам који носи поруку: 'Хеј, дођи и убиј ме'“, објаснила је Досон.

Најпре су научници посебним методама извукли мирис из болесних лутака малог црног баштенског мрава lasius neglectus, и када су применили мирис на јединке здравог легла у лабораторији, мрави радници су их ипак уништили.

Затим је тим спровео експеримент који је показао да болесне лутке производе мирис само када су мрави радници у близини, што доказује да је то намерни сигнал за уништење.

„Иако је то жртва – то је пракса у њиховом интересу, јер значи да ће њихови гени преживети и бити пренети на следећу генерацију“, каже Досон. Међутим, постоји један члан гнезда који се не жртвује.

Када се матице заразе унутар својих чаура, оне не шаљу мирисни упозоравајући сигнал, открио је тим, чији су се чланови  који се запитао „Да ли варају систем?“

Међутим, открили су да „матичне лутке имају много бољи имуни систем од лутки радница, те су стога биле у стању да се боре против инфекције – и зато мислимо да нису сигнализирале“, рекла је она и додала да се нада да ће будућа истраживања испитати да ли се матичне лутке жртвују када постане јасно да неће победити инфекцију.

Студија је објављена у часопису Nature Communications.