Читај ми!

„Сенке предметности“ – будућност у садашњици у делима Јелене Минић Мрђен

Изложба „Сенке предметности" Јелене Минић Мрђен отворена је у Галерији Радио-телевизије Србије. На отварању су говорили професор др Владислав Шћепановић у име Савета за ликовно стваралаштво РТС и професор др Никола Шуица, историчар уметности. Дела колажа великог и малог формата на јединствен начин комуницирају са посетиоцима откривајући лепоту дела ауторке која наставља са експериментисањем у форми и материјалима.

Како пронаћи будућност у садашњици? Уметност је друштвена појава, и захвата све, укључујући чак и оне који се за њу не везују, нити је уочавају. Миленијумски цивилизацијски правац ликовне изражајности укључује не само изведене видљиве сензације, већ и вично постављање питања и индиректно насталих заплета. Дејство уметности и њене разнолике свеприсутности, тај процес усковитланог сазнања и згушњавање умеју да запањујуће пронесу личности доживљајне снаге и истанчане проницљивости.

Јелена Минић Мрђен такво своје рефлексивно и сензитивно искуство препушта сликарском грађењу, уведеним раскорацима незаборављања уведених деоница. Тако је са сликама у великим намазима акрилне пасте и у њима уведеним стотинама предметних трагова и асоцираних односа, композицијама који се као фризови са пређеног пута везују у продуктивне емисије значења и трагове не само огромних утискивања и у папиру и на платнима или картонским основама, у слојевима исповезиваних бојом која сведочи органске трагове нових склопова. Проносе се дефункционализовани остаци као накнаде за пређено време и опште преображавајућу радионичку објаву њеног професионалног урањања у материју и трагове живљења.

Супстанца садржинских искуства, било да се ради о делима великог замаха, или концентрсианим колажним супротстављањима оживљује и привржена је распону идеја шта остаје иза кратковеке заборављене ситуације и предметних коришћења. Створена је и амалгамисана неухватљива на ликовним делима узнемирујућа супстанца која је ван уобичајеног опажања.

Уосталом, понегде из данашњег погледа романтична авангардна посезања ка подсвести прожимају ту највећу револуцију, обрт које је мислећи и осећајући принцип о коме је средином двадесетих година измаклог нам века, Валтер Бењамин писао као о 'последњем снимку европске интелигенције'. Епска размера деоница сликарске авантуре, независно од димензија дела убраја се у искуство којим плодно умеће Јелене М.М. постаје и прибежиште великодушног позива на авантуру уметничког понирања.

Цео текст Николе Шуице за каталог изложбе можете прочитати ОВДЕ.

Јелена Минић Мрђен

Рођена 1970, године у Пријепољу. Дипломирала и магистрирала на Факултету примењених уметности у Београду. Професор је на истом факултету. Од 1995 професионално излаже на самосталним и групним изложбама.

Добитник је награда за сликарство: Октобарски салон, Шабац (2022), ’’ Златна палета ’’ за сликарство , Београд (2005), Међународно бијенале минијатуре, Горњи Милановац (2000), ’’ Бели Анђео’’, Пријепоље (1998). Члан је УЛУС-а од 1997. године. Живи и ради у Београду.

недеља, 21. јул 2024.
30° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару