Пар – непар или једно летње рачунање љубави уз нову књигу прича Љубице Арсић

"Моја боља половина" колико пута смо то изговорили или чули?

Боља или лошија, мање или више добра, али је део целине. Нова збирка прича Љубице Арсић навела ме је да размишљам о томе, о чињеници да постојимо као целина у пару и о томе шта нас чврсто повезује или одваја.

Обични људи у необичним улогама

Четрнаест прича поделила је у три тематски сродне целине. Професорка Арсић подучавала је ученике књижевности и ова књига је прави уџбеник књижевне игре поступцима, праве уметничке минијатуре, а њено широко образовање међу јунаке из обичног живота уводи светске и домаће књижевнике и уметнике.

Сасвим обични људи добијају код ауторке необичне улоге. Девојка из насловне приче постаје императорка, додуше из подземља, продавачица љубави постаје монахиња, па по повратку у световни живот начас богаташица, а онда - дародавац. Много је неочекиваних ситуација и обрта.

Овде су "били пар" не само љубавници, већ пријатељи, јунаци филмова, човек и кућни љубимац. Посебно занимљиве су везе писца с ликом, глумца с улогом, сликара са моделом.

Занимљиво је да обичне људе, смештајући у чудне околности, чини необичним и оне особене, познате, великане представља у сасвим обичним ситуацијама, о каквим нисмо вероватно ни размишљали.

Какву је кафу Вида кувала Милошу Црњанском

Рецимо какву је кафу Вида екс Ружић Црњански кувала Милошу, односно какву је он желео. Како је сликао Сава Шумановић док је нестајало сунце, "гаснула последња облина опрљена сунцем, а кожа задобија болесно бледило месечине".

"Збуњујуће је како међу људима који ни на који начин нису повезани, нити се уопште познају, постоји толико препознатљивих веза, сличних гримаса и покрета, малих појединости које се једва запажају, а по којима се неки памте..."

Љубица Арсић чини оно што умеју само прави књижевни зналци, рецимо да неосетно повеже пар који чини препродавац геровитала и друге румунске робе на бувљаку и одане купкиње са владајућим румунским паром и историјским тренутком њиховог смакнућа.

Мали омаж нашој бившој држави упакован је у Разгледнице из Хрватске, а међу њеним опчињавајућим метафорама је и Корчула "Суматра некадашњих летовања". Онда на ред долази и "двојно држављанство литературе и њена јунакиња Мицика која то доказује и чињеницу о "суседима који се кибицују преко плота и потврда су очигледне истине да књижевност има и нема везе са литературом".

Већину парова спојила је списатељица. Мој фаворит је једна коју је оживела. Писац Франц Кафка је ишао у биоскоп Плава штука у Карловој улици са Максом Бродом, а посећивали су заједно и јавну кућу.

Супротстављање заборављању

Обе посете нудиле су обојици приступ од обичног до сабласног које постаје присно у друштву срцоломке, филмске глумице или продавачице тела иза спуштених ролетни".

Остало је забележено у дневнику великог књижевника зашто је волео да буде у царству покретних слика: "...под магичном моћи прозора, са руком испруженом ка њеном доњем оквиру. Друга рука може да се придружи наслоњеној или да одгурне оно што смета. Како је добро кад се човек истовремено налази напољу и унутра".

Прича ме је освојила пре свега сјајном, тананом, вешто истканом кохезионом нити. Уверићете се у то на крају.

"Исписујући ове приче покушала сам да се супротставим дејству заборављања, пожелела да неке парове сачувам пред корозијом времена”, каже списатељица.

Успела је у томе и у рађању нових књижевних парова.