Откривена још једна супер-Земља и то на „само“ 18 светлосних година удаљености

Нови кандидат за егзопланету управо се појавио на научној сцени – и можда је један од најбољих ванземаљских светова до сада за тражење знакова ванземаљског живота, a практично нам је у „комшилуку“.

Налази се свега 18 светлосних година од нас – то је „супер-Земља“ названа ГЈ 251ц, са минималном масом од око 3,84 пута већом од Земљине. Најузбудљивији део? Планета се налази управо у настањивој зони своје звезде – на удаљености која није ни превише близу ни предалеко, што би могло омогућити постојање живота.

„Егзопланета се налази у настањивој, или такозваној ‘Златокосиној зони’ – на идеалној удаљености од своје звезде, где би, ако има одговарајућу атмосферу, могла постојати течна вода на њеној површини“, објашњава астроном Суврат Махадеван са Државног универзитета Пенсилваније.

Научници и даље покушавају да схвате сложену комбинацију услова неопходних за појаву живота на неком свету, али постоји неколико кључних карактеристика које се најпре посматрају пре него што се кандидат детаљније истражи.

Прве две ствари на које обраћају пажњу су:

– да ли планета има чврст, стеновит састав попут Земље, јер је то једини тип света за који знамо да подржава живот;
– и да ли се налази на удаљености од своје звезде на којој су температуре погодне за постојање течне воде.

Егзопланете које испуњавају оба ова услова изузетно су ретке међу хиљадама светова који су до сада откривени. Зато је свака која је и погодна за живот и довољно близу за детаљно проучавање – прави драгуљ међу открићима.

„Оно што ГЈ 251ц чини посебно вредном јесте чињеница да је њена матична звезда веома близу, свега око 18 светлосних година од нас. Космички гледано, то је готово као наш комшија“, каже астроном Пол Робертсон са Универзитета Калифорније у Ирвајну, а истраживање у ком је учествовао објављено је у часопису The Astronomical Journal.

Егзопланета орбитира око звезде ГЈ 251, црвеног патуљка који има око трећину масе и пречника Сунца. Због малих димензија и нижих температура, настањива зона је знатно ближа звезди него у нашем Сунчевом систему, што, занимљиво, чини такве светове лакшим за откривање, јер брже орбитирају и њихови сигнали се лакше уочавају.

Тим астронома предвођен Коријем Бирдом са Универзитета у Ирвајну посматрао је звезду ГЈ 251 у потрази за оближњим планетама мале масе које би могле бити добри кандидати за директно снимање. Ова звезда је изабрана јер је већ било познато да око ње кружи једна егзопланета – ГЈ 251б, супер-Земља масе 3,85 пута веће од Земљине, са орбитом од 14,2 дана – сувише блиска звезди да би била настањива. Астрономи су већ имали више од 20 година података о тој звезди.

Да би допунили те податке, истраживачи су направили нова, високорезолуциона посматрања, пратећи ситне покрете звезде које изазива гравитационо привлачење њених планета. На своје велико одушевљење, открили су не само сигнал познате планете, већ и доказ другог света, са орбиталним периодом од 53,6 дана – у настањивој зони звезде.

Још увек се мало зна о ГЈ 251ц. Њен утицај на кретање звезде омогућио је мерење масе, али пошто планета не пролази испред своје звезде, немогуће је за сада утврдити њен пречник и друге особине без додатних података.

На срећу, она је одличан кандидат за будућа посматрања. Истраживачи верују да ће ова егзопланета бити видљива у наредним мисијама директног снимања, где се планете проучавају не преко њиховог утицаја на звезду, већ директним посматрањем саме егзопланете.

То није лако, али налазимо се на прагу нове ере технологија које омогућавају управо такве студије ванземаљских светова.

„Са овим системом налазимо се на самој ивици технолошких могућности и аналитичких метода. Иако је откриће статистички веома значајно, још увек утврђујемо статус планете због извесних несигурности наших инструмената и метода. Потребна нам је следећа генерација телескопа да бисмо је директно снимили, али потребна нам је и подршка научне заједнице“, каже Бирд.

Веома смо близу нове генерације телескопа који ће моћи да открију да ли ГЈ 251ц има атмосферу која задржава топлоту и омогућава постојање океана воде на њеној површини.

„Иако још не можемо потврдити присуство атмосфере или живота на ГЈ 251ц, ова планета представља веома обећавајућу мету за будућа истраживања. Направили смо узбудљиво откриће, али још много тога треба да научимо о овом свету“, додаје Махадеван.