Лепенски вир – јединствена колевка европске цивилизације
Од Родоначелника из Лепенског вира, преко Црвенокосе богиње из Доње Брањевине, до Винчанске даме – у књизи „Корени европске цивилизације, Лепенски Вир-Старчево-Винча”.
Корени европске цивилизације представљају ризницу знања о праисторији и три најзначајније културе тог времена. Садржај је хронолошки подељен на четири целине, почевши од палеолита, из ког потичу најстарија налазишта у Србији.
Представљене су околности које су утицале на изумирање неандерталаца и појаву модерног човека са описима живота у време последњег леденог доба. Друга целина посвећена је Лепенском виру који је откривен између 1965. и 1970. године.
„Лепенски вир представља јединствено налазиште у свету, по томе што су ту откривене камене скулптуре из тог периода од пре 6.300 до 5.900 година пре наше ере, које су јединствене по стилу израде, по монументалности и која су откривене у стаништима која су имала трапезоидну основу која заправо нигде није откривена осим у Ђердапу“, каже аутор књиге, проф. др Душан Михаиловић.
На временској линији између Лепенског вира и Винче је Старчевачка култура, прва и најстарија земљорадничка култура на простору Централног Балкана. Обележила је другу половину седмог миленијума п. н. е. до ког сежу зачеци економије, занатске производње и употреба керамике.
Најпознатија представница неолита је фигурина Црвенокосе Богиње. На основу фигура сличних њој многи истраживачи тај период сматрају временом матријархата.
„Фигурине нам заиста доста тога говоре о међусобним односима у друштву, о статусу и положају одређених појединаца, о начину облачења, украшавања, о положају одређених домаћинстава и истакнутих појединаца у заједници“, истиче ауторка књиге, проф. др Јасна Вуковић.
Праисторијски времеполов заокружује Винчанска култура, коју су одликовала велика насеља са лепо уређеним кућама од дрвета и блата, развијено рударсво и металургија бакра.
Аутори су настојали да садржај књиге буде пријемчив, поучан, али и да понуди нова сазнања. Издање је богато опремљено фотографијама са најстаријих и новијих ископавања које до сада нису биле доступне јавности.
Коментари