Отворене изложбе поводом Дана државности – Сретење као симбол свих пресудних догађаја из тешке историје

Изложба Устави Кнежевине Србије и Краљевине Србије отворена је у Државном архиву Србије.

„Почастована сам због тога што сам у Државном архиву, установи која је чувар прошлости и нашег идентитета", рекла је премијерка Ана Брнабић.

Додала је да се Сретење не прославља само у Орашцу, Опленцу и Београду, већ и у Лесковцу, Краљеву, Крушевцу, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Суботици, Зајечару, Прокупљу, Врању, Аранђеловцу и многим другим градовима широм Србије.

Брнабић је истакла и да је прославу Дана државности каква се организује ове године иницирао председник Александар Вучић, јер је сматрао да национални празник не треба да буде само нерадан дан са неколико церемонија, већ да сви треба да се подсете тога шта се слави.

Додала је да је Вучић сматрао и да треба да се присетимо тога шта су наш идентитет и наша државност.

„Да одамо почаст нашим прецима без којих не би било ни наше независне државе", истакла је премијерка.

Брнабић је навела да је посебно за ову прилику Архив изложио Устав Кнежевине Србије и Устав Краљевине Србије, као и Сретењски устав први српски устав из 1835. године.

„Они се чувају од времена кад су непријатељске силе насртале на нашу државу са циљем да униште документа, а тиме и наш идентитет", рекла је премијерка.

Брнабић је указала да се у Архиву чува историја српског народа.

„Чувају се писани трагови о нашем постојању, истински докази модерне српске државности. Међу милионима страница докумената својеврсних сведочанстава о темељима на којима је изграђена слободна и независна држава Србија, сведочанствима о нашим успонима и падовима, жртвама, документима о спољној и унутрашњој политици, доказима о нашим територијама, институцијама, градовима и селима, нашем друштву и много чему другом", рекла је председница Владе.

Брнабић је додала и да Државни архив у склопу сваке посете страних државника изложи у Палати Србије сва историјска документа која нас вежу за ту државу и да страни државници буду изузетно заинтересовани за њих.

Перишић: Сретење симболизује све пресудне догађаје из тешке историје

Директор Државног архива Мирослав Перишић рекао је да је Сретење у српском народу онај дан када је потребно да застанемо и да се замислимо шта све тај дан симболизује и обједињује, зашто два Сретења у истом веку тако дуго и све снажније живе у колективној свести српског народа.

„То је онај дан када имамо потребу да подсетимо и да нагласимо колико је важно држати до историјског памћења. Сретење је дан који симболизује све пресудне догађаје из тешке историје овог простора, а не само два догађаја на која се конкретно односи. Симболички спаја у себи све оно што су некадашње генерације својом жртвом, знањем, дипломатском умешношћу уградиле у оно што имамо – државу Србију", истакао је Перишић.

После отварања, премијерка је са Мирославом Перишићем и министарком Јеленом Беговић обишла изложбу.

Отворена изложба у Дому Војске, „Србија кроз време – 220 година државности"

У Дому Војске Србије у Нишу отворена је изложба Војног музеја поводом Дана државности под називом Србија кроз време – 220 година државности, а свечаности присуствује министар одбране Милош Вучевић.

Посетиоци изложбе су у прилици да виде експонате који су до сада ретко излагани, а који сведоче о темељима модерне српске државности и спремности народа и војске да стечену слободу бескомпромисно брани, навели су раније у Министарству одбране.

Како је речено у Дому Војске, изложба Војног музеја, посвећена је периоду од 220 година српке државноти, а састоји се из седам целина и обухвата периоде Првог и Другог српског устанка, Ослободилачких ратова из 1878. године, Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, а део изложбе је посвећен и „најновијим дешавањима", односно НАТО агресији.

Како наводе, Војни музеј је за ову прилику издвојио неке од најбољих предмета за сваку целину, па је тако за Први и Други српски устанак представљено најинтересантније оружје из тог периода који су користили устаници, а на изложби је и велики број уметничких дела везаних за тај период.

Када је реч о периоду 1878. године, поред оружја, приказане су и медаље и ордење које је додељивано борцима у том периоду, као и сабље од тада младих официра српске војске, а касније војводе Мишића и Путника.

За период Првог и другог светског рата издвојено је и наоружање и опрема српских војника са акцентом на ордење које су добијали у том периоду, а приказано је и оружје и опрема српске војске, односно Војске Југославије за време НАТО агресије.

Мали отворио изложбу „ЛАДА – 120 Пролећа. Избор дела из збирки Народног музеја Србије"

Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали отворио је вечерас у Народном музеју Србије изложбу „ЛАДА – 120 Пролећа. Избор дела из збирки Народног музеја Србије" поводом прославе Дана државности Републике Србије.

Мали је том приликом изјавио да је Влада Србије у протекле три године обновила 109 институција културе и да су у плану градња и обнова и многих других.

„Своју снагу показујемо и тиме што откупљујемо и поново у Србију враћамо дела која су давно напустила нашу земљу, попут слике Паје Јовановића“, поручио је Мали.

Изложба „ЛАДА – 120 Пролећа. Избор дела из збирки Народног музеја Србије“ приређена је у сарадњи Народног музеја Србије и Друштва српских уметника Лада, које ове године обележава 120 година постојања.

Изложба је настала са идејом да укаже на континуирану делатност, дуготрајност и савременост Ладе, као важног ослонца у очувању националног уметничког наслеђа.

Представљајући разнолика дела 20 активних чланова Ладе, међународног угледа, изложба тежи приказивању уметничке слободе, својствене том знаменитом удружењу, које негује активни однос између традиционалног и модерног, без унапред утврђених норми и предрасуда.

У Малој галерији Народног музеја Србије, публика ће бити у прилици да до 24. марта ужива у делима Светомира Арсића Басаре, Јармиле Вешовић, Јосифа Видојковића, Николе Вукосављевића, Радомира Дамњановића Дамњана, Александра М. Ђурића, Бранимира Карановића, Весне Кнежевић, Радмиле Лазаревић, Милана Цилета Маринковића, Милована ДеСтил Марковића, Саве Пековића, Слободанке Ракић Шефер, Тодора М. Стевановића, Игора Степанчића, Добрија Стојановића, Слободана Трајковића, Тијане Фишић и Саве Халугина.

Гојковић отворила изложбу у Музеју савремене уметности

Потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић отворила је у Музеју савремене уметности изложбу НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – Боје живота и том приликом истакла да је култура срж и кључно извориште националног и државног идентитета.

Гојковић је истакла да је култура срж и кључно извориште националног и државног идентитета, и самим тим нераскидиво повезана са великим датумима из наше славне и богате историје и да је зато природно да обележавање Сретења отпочне низом изложби и културним садржајима посвећеним слављењу државности Србије и културном благу наше земље.

„Херојска борба Карађорђа и осталих јунака Првог српског устанка уткана је у саме темеље модерне српске државе. Да није било њиховог узвишеног чина и огромне жеље да се буде свој на своме, велико је питање куда би историја својим кривудавим путевима одвела наш народ и државу“, додала је Гојковић.

Гојковић је рекла да је незаустављиви израз народне воље, исказан на Сретење 1804. у Орашцу отворио путеве и за државничку мудрост кнеза Милоша Обреновића, а нешто касније за Сретењски устав, први модерни српски устав и један од најлибералнијих европских устава тог времена у чију част Србија сутра обележава и Дан уставности, саопштило је Министарство културе.

Испред Градске куће у Суботици свечано је отворена изложба Владарске задужбине династије Немањић. Поставку је приредио Музеј Града Београда. На десет панела приказана је славна историја Немањића, односно њихове најзнаменитије грађевине. Текстови су на српском и мађарском језику.

„Ова изложба је првенствено била у оквиру обележавања 120 година Музеја Града Београда, а данас Суботичанима представљамо најзначајније задућбине на десет панела на Градском тргу. Издвојио бих Богородичину вркву у Студеници, то је пример за касније све задужбине", рекао је Милош Ђуран из Музеја Града Београда.

„Данас у Суботици обележавамо сутрашње празнике Републике Србије која почива на слободарским и демократским тежњама народа који је 1804. исказао јасно – не, окупаторима, и исказао тежњу за слободом и са друге стране, 1835. Књажевство Србије је донело први слободарски Устав који почива на основним демократским вредностима и платформи људских права. У том смислу то су трајни налози и нама данас, да будемо посвећени остваривању тих идеала, као што се у пракси и остварује. Република Србија је слободна, независна држава која самостално води своје политике, а политике на унутрашњем плану су посвећене култури и поштивању људских права, мањинских права, вредностима демократије и слободе", изјавио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

У Новом Саду, у Галерији Матице Српске, свечано је отворена излозба Васа Поморишац. Посетиоце очекује више од стотину експоната уметника који је стварао дуже од пола века. Име изложбе је алузија на представљање Џејмса Бонда у његовим филмовима. То је наш први сликар који је студирао у Лондону. Затвара циклус који обележава 175 година Матице српске. Васа Поморишац није толико познат у Србији колико у свету. Осим слика, радио је витраже, цртеже, илустрације за књиге, скице за новчанице...

„Васа Поморишац, будући да се школовао на Сант Мартинс колеџу у Лондону, који је више био врста школе за примењену уметност, некако се опробао у свим врстама примењених уметности, пре свега у илустрацијама, и то можемо видети у његовим раним радовима. Бавио се илустрацијом књига, скицама за витраже, и израдом витража, а можда најзанимљивије је то да је радио цртеже за новчанице и ми овде имамо два примерка, новчаницу од 500 и од 1.000 динара из 1934. године", рекла је Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице Српске.

Новчаница од 1.000 динара никада није била у оптицају, али је својевремено проглашена за једну од десет најлепших на свету. Изложба ће остати у сталној поставци до краја фебруара.

У Лесковцу отворена изложба о одликовањима српских династија

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић свечано је отворила изложбу Сретење 2024 – одликовања династије Обреновић и Карађорђевић у Народном музеју у Лесковцу.

„Народни музеј у Лесковцу је институција која више од 70 година брине о духовном и материјалном богатству лесковачког краја и простора данашње југоисточне Србије", навела је Танасковићева. Каже да изложба Сретење 2024 – одликовања династија Обреновић и Карађорђевић говори о најславнијим данима српске историје.

„И веома је значајно што баш данас 220 година од поццетка Првог српског устанка имамо прилику да видимо одликовања династија које су водиле спрски народ ка вишевековном циљу, а то је ослобођење и уједињење српског народа на простору Балкана", нагласила је она.

Министарка Вујовић отворила изложбу фотографија у Историјском архиву Ужице

Изложбу фотографија Слике живота, фотографије Албера Кана: Приштина, Призрен, Липљан и Грачаница 1913. године отворила је министарка заштите животне средине Ирена Вујовић у Историјском архиву Ужице. Изложба је део званичног обележавања Дана државности Сретење 2024. године.

Изложбу, која је организована поводом Дана државности Србије, чини 80 фотографија из живота обичних људи, бивших турских поданика, а већ слободних грађана, као и животни детаљи на историјском прелазу из Османског царства у Краљевину Србију.

Реч је о јединственом тренутку где се на терену, у новом контексту, виде локални становници, занатлије, трговци, официри и војници победничке војске, као и новинари, фотографи и чиновници на Косову и Метохији и Старој Србији.

„Приказујући мноштво детаља из оновремене Приштине, Призрена, Грачанице и Липљана, Кан нам је подарио својеврсне тапије на ове пределе, које упечатљиво сведоче о ономе што неки злуради моћници у данашњици здушно оспоравају, тежећи кривотворењу историјске збиље зарад дневнополитичких, али и далекосежних импликација", записао је у рецензији каталога изложбе проф. др Владан Виријевић.

„Изложба коју данас отварамо симболично, уочи Сретења, још једном нас подсећа на корене и слободарски дух на који смо поносни и који смо као народ кроз векове неговали", рекла је министарка Вујовић.

Она је навела и да „данас, гледајући у прошлост, морамо да мислимо на будућност, да усмеримо снагу и боримо се за будуће генерације, да за њих сачувамо слободну Србију какву су нама наши преци оставили".

Аутори изложбе су Марко Марковић, историчар и директор Архива Косова и Горан Судимац из Државног архива Србије.

Изложбa у Народном музеју Краљево – „Жена на Балкану у античком добу“

У Галерији Народног музеја у Краљеву посетиоцима је од вечерас доступан део сталне музејске поставке Народног музеја Србије о жени из античког доба на Балкану – Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea, аутора Деане Ратковић. Излозбу је отворила министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандаревић.

Изложба „Femina Balcanica“ представља плод студиозног рада музејске саветнице Деане Ратковић, ауторке изложбе, и четири музејске саветнице из Одељења за археологију Народног музеја Србије, Вере Крстић, Татјане Цвјетићанин, Веселинке Нинковић и Мирјане Глумац захваљујући којима ће посетиоци имати прилику да се кроз пажљиво одабране музејске предмете упознају са занимањима, породичним односима, модом, обичајима, положајем и улогом жена у приватној и јавној сфери.

Од предмета за свакодневну употребу – преслица, играчака, посуђа, преко разноврсног накита, лекарских инструмената, скулптура или епиграфских споменика, изложба „Femina Balcanica“ на живописан начин прича различите приче о женама у античком добу.

Турен краља Петра Другог изложен у Музеју Југославије

Поводом прославе Дана државности – Сретење 2024. године Музеј Југославије ће премијерно у згради Музеја „25. мај” представити специјалну посуду краља Петра Другог Карађорђевића – „турен”. Посетиоци ће бити у прилици да виде један од веома ретких сувенира последњег југословенског краља који носи дубоко војно значење.

Реч је о поклону радионице „Станишић и синови” из 1934. године, једне од најзначајнијих југословенских уметничких радионица за фото-керамику и уметничко стакло из Сомбора која је у свом раду била блиско повезана са двором Краљевине Југославије и касније са Кабинетом председника републике.

Назив предмета турен (tureen) је француског порекла и у култури обедовања означава тип посуде у виду чиније са поклопцем – супијеру. Етимолошки се везује и за име једног од највећих војних команданата у историји Француске 17. века, Маршала Турена.

У доба Луја 14, турен представља најраскошнију посуду од керамике или од сребра из које се служило прво јело на свечаном краљевском банкету. Током 18. и 19. века тај тип луксузних порцеланских предмета био је уобичајен у дворској култури даривања.

Значај овог предмета утолико је већи јер је реч о ретко сачуваном предмету од порцелана са државним симболом краљевине Југославије и припада репрезентативном југословенском културном наслеђу и култури даривања југословенског краља док је истовремено и сведочанство о односу обичног човека и владара у култури поклањања.

Ослањајући се на традиционалну дворску културу, иконографија турена који је поклоњен краљу Петру Другом Карађорђевићу истиче вође и владаре династије Карађорђевић као утемељиваче српске и југословенске државности.

У том смислу, њихови портрети, осим што упућују на континуитет династије, могли би да укажу и на војни значај младог краља и његових предака. После Другог светског рата предмет је био у поседу куће Савоја, данас је део збирке Музеја Југославије и биће изложен за јавност до 14. марта.

Изложба ће бити отворена до 14. марта. Током трајања Дана државности, данас, сутра и 16. фебруара, улаз у Музеј биће бесплатан.