Марковић о прослави Сретења: Свака држава има свој празник, али наш је стварно бољи од других

У Србији је јуче одавањем почасти, полагањем венаца, свечаним церемонијама и доделом одликовања обележен Дан државности - Сретење, у спомен на почетак Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године у Орашцу и проглашење Сретењског Устава Кнежевине Србије 15. фебруара 1835. године.

Историчар Предраг Марковић рекао је да је највећи утисак са јучерашње прославе та дисперзија празника.

Неко је, како каже, дошао врло паметно на идеју да не буде само један игроказ у Орашцу који преноси телевизија, него да се Сретење слави на многим местима.

"И то је јако добар преокрет који се десио ове године и ја се надам да ће у будуће да се тај празник слави свугде“, рекао је Марковић, гостујући у Јутрањем програму РТС-а.

Битно је, каже, да знамо да је то велики датум и велики догађај за свет, не само за Србију.

"Зато што смо први народ који је источно од Рајне усвојио демократски устав, али смо и први народ који се ослободио од власти велике силе. Значи, никоме то није успело пре Срба“, навео је Марковић.

Синергија две традиције

Према његовим речима, Сретење је једна синергија две традиције.

Једна традиција је, каже, борба за слободу у оружју, а друга је традиција чувања слободе.

"Ови што критикују наш народ, кажу, ма, тај устав је важио 55 дана. Јесте, али је дух остао. Значи, ми смо после Сретења по духу остали земља слободних људи, земља једнаких људи, јер нигде у околини људи тада нису били једнаки", рекао је Марковић.

У Угарској су, подсетио је, били кметови, док је у Румунији, које је у том тренутку била напреднија од Србије, било ропства, где су се робови куповали на пијацама.

"А сваки Србин је слободан човек, сваки Србин је једнак човек, јер је Милош забранио да људи пропадну. Један део имања није могао никада да се отуђи. Тако да нико није могао да остане беземљаш и бескућник", рекао је Марковић.

Указао је да велике силе нису могле поднети да мала Србија буде тако слободна и демократска земља.

"Просто то је била сувише упадљив пример слободе и људских права. Јер, то заиста нигде није било, осим Француске и Белгије, нико у Европи нема такав Устав", објаснио је Марковић.

Јуче је обележено 220 година од Првог српског устанка.

"То је један догађај да људи који су толико прогоњени, да се крију у јарузи, да направе државу, једну тако напредну државу. Њихова отпорност, њихова способност да се организују у најстрашнијем тренутку је заиста нешто што треба да нам буде узор", рекао је Марковић.

Битно је волети свој народ и своје тековине

"Није толико битно да се зна, него да се воли. Све се зна, битно је волети свој народ и своје тековине. Значи треба да се воли, треба да кажете ја ћу нешто прочитати о Карађорђу, зато што сам поносан на то што сам потомак таквих људи.", навео је Марковић. 

Свака држава, каже, има своје празнике, свака држава ће честитити свакој држави празник, али наш је стварно бољи од других.

"Наш је стварно добар, и ти догађаји су превазишли значај наше мале земље", закључио је Марковић.