Наставник покушао да научи основце како се плаћају рачуни, његова метода наишла на опречне коментаре

Наставник основне школе господин Вуонг који предаје ученицима четвртог и петог разреда поделио је своју технику финансијског описмењавања деце на Тик-току и убрзо сакупио три милиона прегледа. Видео је, међутим, поделио гледаоце. Док неки сматрају да су овакве очигледне лекције вредне и важне, други су довели у питање „увођење капитализма у учионицу“.

Учитељ Вуонг је у учионицу увео своју властиту валуту коју ученици добијају за редовно похађање наставе и залагање – један „мудар долар“ за сваки дан у школи и додатне подстицаје за уредност, ангажовање на часу, дисциплину и тако даље.

Од зарађених жетона ученици сваког последњег петка у месецу плаћају 15 „мудрих долара“ за најам места у учионици. Преостали зарађени жетони могу да се чувају у „коферу са благом“ (и тако уче да штеде) или да купе нешто скупље из „ризнице“.

Наруџбине се реализују преко одељенске платформе за наручивање – Вуонгмазона, где се за сваки „производ“ плаћа порез од три „долара“. Ученици имају и могућност да отплате годишњи најам стола и столице одједном за 75 „долара“.

„Као наставник, сматрам да је важно повезивање онога што уче у учионици са стварним животом. Свидео ми се концепт коришћења новца, посебно што многи замерају како школе не уче децу финансијским вештинама или штедњи. Некако сам повезао искуство које сам стекао код свог наставника у другом разреду и својим системом „мудрих долара“ и покушао да опонашам стварни живот... Деци је забавно да се уживе у улогу одраслих“, објашњава Вуонг за Њузвик.

Наставна метода коју је на друштвеним мрежама прегледало више милиона људи, наишла је на различте коментаре. Један наставник шестог разреда из Харлема је прокоментарисао да му се метода његовог колеге уопште не свиђа. „Зашто покушавате да уводите капитализам у учионице? Шта се дешава ако деца не могу да плате најам?“, пита се колега.

Вуонг за Њузвик одговара да, мада би и он лично желео да је другачије, капитализам је животна чињеница, те мисли да ученици неће имати штете ако се припреме за живот на забаван начин.

„Нажалост, колико год се не слажем са капиталистичким системом чији смо део, он се неће ускоро променити. Чврсто верујем у припрему ове деце за стварни живот на било који начин – да науче да контролишу своје емоције, шта значи залагање за себе и за друге, да стекну свест о проактивности у вези са друштвеним питањима ... и науче како да баратају новцем“, додаје Воунг.

„Излагање томе како капитализам функционише, чак и на најосновнијем нивоу, може помоћи некој од ове деце да сазнају шта није у реду с њима и потенцијално их инспирише да крену ка томе да систем учине правичнијим или да га у потпуности промене. Не бисмо смели да штитимо децу од сурове истине о реалном животу. Ово су ученици четвртог и петог разреда који ће тек кренути у средњу школу, живе у свету друштвених медија; знају више од онога што бисмо желели да знају у овим годинама. Нису премлади да би научили о управљању новцем у сигурном и контролисаном окружењу. Лепа ствар је то што још увек могу да праве грешке без последица као у стварном свету“, напомиње домишљати наставник.

Осврнуо се и на поједине замерке и навео да сигурно неће „иселити“ дете из одељења ако нема новца, додајући да постоји читав дијапазон начина да деца зараде довољно новца за плаћање, укључујући лепо понашање према вршњацима, љубазност, интегритет.

Међутим, ако нису могли да сакупе довољно за најам јер су одлучили да све потроше на посластице, наставник објашњава да са таквим ученицима посебно разговара и пружа им више могућности да поново сакупе жетоне.

Одговарајући на коментаре оних који су се питали како овај систем може утицати на децу која имају здравствених проблема или инвалидитет, Вуонг наводи да су увели „боловање“ и лично слободно време.

„Јер то постоји и у стварном животу и желим да схвате да је важно да брину и о властитим физичким и менталним потребама, а не да се осећају кривим или да се стиде ако пропусте наставу јер се нису добро осећали“, напомиње наставник.