У Природњачком музеју откријте тајне старе више милиона година

Ћилибар стар 30 милона година, зуб бебе мамута или остаци степског бизона који је некада живео на нашим просторима само су неки од експоната који се налазе у депоима Музеја природе.

„Управо се налазимо у збирци на отвореном у дворишту Природњачког музеја, ми је популарно зовемо бизонаријум јер се ту налазе лобање степског бизона, који је живео у последњем леденом добу на нашем подручју и оне су старе око 10.000 година. Управо тада је та животиња нестала“, открива виши кустос, Александра Савић. 

Овде је и лична збирка лептира и птица које је др Арчибалд Рајс сакупио и поклонио овом музеју. У брижљиво спакованим кутијама хербаријума чува се око 500.000 примерака биљака, међу њима су и оне којима су се хранили диносауруси.

Део необичне природњачке збирке је и шкољка, стара 14 и по милиона година, која је нађена на Калемегдану.

„На Калемегдану су нађени фосили предивних шкољки које припадају врсти пектену, иста таква врста је нађена у кречњацима стене Ташмајдана, у парку. Те шкољке су прави доказ постојања некадашњих морских услова на нашем простору. У питању је Баденско море, део Панонског мора, које је покривало не само територију Србије већ и других региона“, говори музејски саветник, Гордана Јовановић.

Од септембра, у музеју ће се одржавати и радионице намењене малишанима из целе Србије, у којима ће у Панчићевом кабинету малишани моћи да виде фосилне остатке шишарке, крила ветрушке, делове мамута...

„Експонати које смо издвојили из наших збирки моћи ће да се дотакну –  попут фосила амонита, главоножца који је живео у време диносаоруса. Данас више не живи, али је нама познат његов рођак, наутилус“, истиче Соња Срејић, кустос педагог.

Стручњаци музеја кажу да је због недостатка изложбеног простора немогуће јавности показати све експонате који се овде чувају. Неке од њих за сада је могуће видети само у тематским изложбама у Галерији музеја на Калемегдану, кроз коју годишње прође више од 30.000 посетилаца.