Како ће изгледати стамбени блокови будућности

„Интерлејс“ (Interlace – Испреплетан) је стамбени комплекс у Сингапуру који је дизајнирао Оле Ширен, немачки архитекта који је провео године у дизајнерском бироу ОМА, који је осмислио пекиншко седиште Си-Си-Ти-Вија.

Данас је на Светском архитектонском фестивалу проглашен за Зграду године. Инжењери су похвалили покушај немачког колеге да направи високу, згуснуту зграду у којој здраве заједнице могу да се развијају.

Идеја за такав дизајн заправо је веома пажљиво осмишљена и захтева мало позадинске приче. У 20. веку многи градови су покушали да преброде проблем пренасељавања и мањка стамбеног простора подижући високе блокове на широким отвореним просторима.

Проблем са том идејом је прост – у таквим високим зградама заправо не постоји јавна површина. Простор је потрошен на појединачне станове, ходнике, лифтове, а једине зелене површине су у њиховом подножју и често нису безбедни, лоше одржавани и нису пријатни за дуже задржавање.

Такви стамбени блокови не омогућавају заједницама да се здраво развијају. Њихови станари немају осећај припадности, блокови изгледају исто и монотоно, а у њима су одстрањени простори где су се међуљудски односи развијали, попут стаза, дворишта и паркова. Ипак, велики блокови потребни су како би се обезбедило довољно стамбеног простора за растуће становништво градова.

Инжењер Ширен објашњава дијаграмом како је решио ту дилему и пребродио проблем данашњих нехуманих и монотоних стамбених блокова.

У његовим рукама велики торњеви су постали као лего коцке које је положио водоравно и поређао једне на друге под другачијим угловима и створио јединствену шему 31 блока различите висина између којих је смештено осам пространих дворишта.

Свако двориште је другачије. Нека имају јавне вртове, друга базене и језерца, а у њиховим подножјима могу да се пронађу просторије за читање, позоришта и стазе за шетање љубимаца.

„Вертикална изолација је претворена у хоризонталну повезаност, чиме је омогућен развој здраве заједнице у данашњем друштву“, објашњава се у оригиналној замисли пројекта.

Стазе које воде до одређеног уласка не прате просто најкраћу руту од улице већ кривудају и станари на путу до куће пролазе поред башта за седење, простора за роштиљање или делова за вежбање, где могу да сретну комшије и попричају са њима.