Језеро на Марсу је доказ живота?

Научници НАСА тврде да је кратер на северној страни Марса некада био дом огромног језера у којем је био могућ живот микроба, и да је то слатководно језеро постојало око 100.000 година у самом центру кратера Гејл, 145 километара дуге формације која је настала ударом метеорита отприлике пре 3,7 милијарди година, пише Гардијан.

Тестови на узорцима стена које је ископао ровер „Кјуриозити“, открили су присуство финих глинених минерала који су се формирали у стајаћој води.

„Присуство ових минерала нам говори да је вероватно у питању била свежа вода, што значи да су постојали погодни услови за развој микроба који би могли да се одржавају у животу“, рекао је Саџев Гупта, геолог са Краљевског колеџа у Лондону и један од чланова „Кјуриозити научног тима“.

„Оно што је занимљиво јесте да су ове стене које смо анализирали врло сличне онима које можемо да нађемо у околини Дорсета и Девона“, додао је Гупта.

Тим НАСА није баш сасвим сигуран колико је језеро било дубоко и широко, али претпостављају да је било довољно дубоко да не долази до периодичног пресушивања, јер би то остављало трагове у узорцима анализираних стена.

Ровер НАСА, „Кјуриозити“, спустио се на Марс у августу 2012. године у мисији која треба да испита да ли је та планета некада била настањива и да ли је на њој некада било живота, али да јој примаран циљ није да тражи трагове древног живота.

„Кјуриозитијев“ главни циљ јесте обезбеђивање узорака са средине кратера Гејл и разна мерења на основу којих би научници требало да „склопе“ геолошку историју планете.

Након разних анализа, експеримената и гасних дифракција научници су идентификовали глинене минерале који су се формирали у води и елементе кључне за живот, попут угљеника, водоника, кисеоника, сумпора, фосфора и азота.

Анализе су показале да минерали који су се формирали у води са малим салинитетом и неутралном пe-ха вредношћу, нису ни превише кисели нити превише алкални, што би требало да буде доказ о постојању и одрживости живота.

Научници су на основу тога закључили да су услови који су владали у језеру погодовали развоју микроба под именом хемолитоаутотрофи, који су нађени и на Земљи.

Они су нагласили да су минерали и стене са Марса „спектакуларни“ и да ће вероватно променити погледе на то како је изгледао евентуални живот на Марсу, с обзиром да он вероватно није могао да буде базиран на фотосинтези, као што је то случај са Земљом, а да иако је језеро можда постојало свега неколико стотина хиљада година, то је било сасвим довољно за развитак неког облика живота.