Крсна слава конкурише за Унескову листу баштине

Крсна слава ће, према предлогу Народног музеја у Чачку, конкурисати за Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Своју крсну славу Светог Мрату, породица Цветић из Краљева прославила је на потпуно исти начин као и њихови преци, у чему су им помогли стручни сарадници Народних музеја у Чачку и Краљеву.

Грађанска слава се усталила крајем 19. и у првој половини 20. века. Била је скромна и без богате трпезе.

Гости су се здржавали кратко, колико да честитају домаћинима и послуже се житом, вином и колачима.

Своје госте Цветићи су примили у салону, који је задржао и аутентични изглед из 1908. године.

„Славу смо почели да славимо на овај начин прошле године. Циљ нам је био да краљевачки интелектуалци, уметници, наши кућни пријатељи и стари Краљевчани врате тај диван обичај“, каже историчар уметности Марина Цветић.

Старији се присећају предратних слава. Све је тада, кажу, било скромније, али некако свечаније.

Славе угледних предратних краљевачких породица представљале су врло важне друштвене догађаје. На њима су се младе даме, стасале за удају, често први пут представљале јавности. Облачиле су најлепшу тоалету и трудиле су се да буду што отменије и вештије у опхођењу са гостима или младићима из других, такође угледних породица.

„Млади су онда правили своје журове. Обично другог дана славе. На старим грамофонима са великом трубом, свиране су разне игре. Они су се забављали играјући“, објашњава гошћа на слави Марија Бокарев.

Због аутентичности и корена који сежу далеко у прошлост, српска слава заслужује да се нађе на Унесковој листи нематеријалне културне баштине, сматрају историчари и етнолози.

„Последњих деценија, како се враћамо традицији, тако поједине грађанске породице у овим нашим градовима централне Србије, покушавају да оживе тај начин обележавања грађанске славе“, наводи саветница у Народном музеју у Чачку Снежана Шапоњић Ашанин.

У породици Цветић слава се никако неће славити дуже од два дана. И ту се поштује строга уредба коју су донели кнез Милош Обреновић и владика Петар Други Петровић Његош, јер се догађало да су гости некада остајали и по седам дана.

Нема данас таквих „Ивкових слава“, али многи се слажу да смо заборавили на смисао и дух крсне славе.