Лице које су „пољубили“ милиони

Ближи се Европски дан покретања рада срца, и на симпозијуму у Лондону биће представљена прича о француској лепотици из 19. века и како је њена несрећна судбина инспирисала настанак лутке која ће, иронично, бити заслужна за спасавање хиљада живота годишње.

Прича почиње у радионици „Лоренци“ у малом уточишту мира и старина у париском насељу Аркуели. Последњој тог типа у француској престоници. У приземљу мајстори праве лутке, фигуре, бисте и статуе, сипајући гипс у калупе, баш као што су то радили и када је радионица отворена 1870. године.

Мале дрвене степенице воде у собу изнад радионице, где су изложена сва „лица“. Животне, али и посмртне маске песника, уметника, политичара и револуционара чине атмосферу у просторији, најблаже речено, бизарном. Ту су великани попут Наполеона, Робеспјера, Верлена, Виктора Игоа, Бетовена.

Ипак, изненађујуће, бестселери нису бисте великана, већ лице младе жене. Пријатног и атрактивног изгледа за смешком који се помаља на уснама, очи су јој затворене, али делују као да ће сваког тренутка да се отворе. Њена је маска без имена. Зове се просто: Непозната жена из Сене (L'Inconnue de la Seine).

Али, због чега она буди толико интересовање? Половином 19. века, беживотно тело једне младе жене извађено је из Сене. Као што је то тада био обичај, изложена је у градској мртвачници у нади да ће неко доћи да је идентификује.

Утопљена Мона Лиза и модерна Офелија

Патолог који је био на дужности када су је донели био је толико заинтригиран изразом њеног лица и загонетног полуосмеха да је од моделара тражио да направи гипсани калуп облика њеног лица.

Недуго затим, маска са лепотичиним ликом појавила се испред радионице на левој обали Сене и ускоро је лице младе жене постало инспирација за уметнике, писце и песнике, жељне да пишу приче, певају песме и сликају слике у част мистериозне жене – утопљене Мона Лизе.

Људи попут Рилкеа, Луја Арагона, Мена Реја и Владимира Набокова пали су под утицај чаролије Непознате жене из Сене, а њено лице красило је велики број домова. Великани су је називали и модерном Офелијом, која се у очају, немајући коме да се обрати, бацила у Сену, а у смрти је пронашла мир и осигурала вечност.

Међутим, тек је још један случај дављења осигурао њену судбину у медицинској историји. Асмунд Лердал је 1955. године спасао живот свог сина тако што му је, након извлачења његовог беживотног тела из воде, „пољупцем живота“ прочистио дисајне путеве.

Лердал је у то време био успешни норвешки произвођач играчака, који се специјализовао за прављење дечјих лутака и аутомобила од мекане пластике. Неколико година касније дошли су му са молбом да направи помагало за вежбање новонастале технике кардиопулмоналне реанимације – комбинације грудних компресија и „пољупца живота“ која може да спаси живот пацијенту чије је срце стало.

Убрзо је направио тело лутке која симулира беживотног пацијента којем је потребна помоћ. Желећи да лутка има природан изглед, Асмунд је сматрао да би женско лице било мање застрашујуће онима који уче нову технику.

Тада му је синуло. Сетио се маске са зида у дому својих баке и деке. Била је то иста француска лепотица која се удавила у 19. веку, о којој су песници, писци и уметници маштали.

Ени која је спасила милионе

Лутка је популарно названа „Спасите Ени“. Уколико сте један од 300 милиона људи који знају да пруже кардиопулмоналну реанимацију онда сте скоро сигурно пољубили лице Непознате жене из Сене.

Шеф париских бригадира Паскал Жакин, ипак, има одређене сумње. Седећи за командама брода којим патролира реком, каже да не може да верује да је жена била мртва када је маска направљена.

„Изненађујуће је да видети тако мирно лице. Свако кога пронађемо у води, било жртву дављења или самоубице, никада не изгледају овако мирно. Увек су надуте и никако пријатне“, објашњава Жакин.

Ова жена, према његовим речима, изгледа као да је заспала и чека принца да дође да је пробуди.

Упркос томе што Жакинове речи носе одређену тежину, можда баш та невероватност чини причу утолико занимљивијом. Можда је стварно било као у причи неког париског писца - да је млада лепотица у смрти нашла мир и вечност.