И пси имају осећања, баш као и ми!

Амерички професор неуроекономије Грегори Бернс са Универзитета Eмори у Атланти, подвргао је магнетној резонанци мозак свог пса и открио да „најбољи човекови пријатељи“ користе исти део мозга за осећаје као и људи.

Првобитни циљ му је био да утврди како ради псећи мозак и шта пси „мисле“ о људима, преноси Њујорк тајмс.

Бернс је установио да се директним прегледом активности мозга паса уз помоћ магнетне резонанце, а самим тим и прескакањем бихевиористичких ограничења, може закључити какво је њихово унутрашње стање.

Да би то постигао, односно да би извршио скенирање на које су и људи „алергични“, ангажовао је дресера Марка Спивака који је Кали, црну мешанку теријера и „нечега“, неколико месеци учио да буде потпуно мирна у магнетној резонанци барем 30 секунди.

Успео је то уз помоћ симулатора у својој соби – женка је и главу, тј. браду непомично држала све време на одређеном постољу.

Другачије то не би било могуће, јер се у ветерини животиње скенирају под тоталном анестезијом, што значи да се функције мозга не би могле проучавати. „Барем не ове које су нас интересовале, попут емоција и перцепције“, објашњава Бернс.

Труд се исплатио, јер су „награђени“ мапом активности мозга, а успели су и да одреде који делови њеног мозга раде слично људском мозгу.

Невероватна сличност, и функционална и структурална, откривена је у кључној регији – каудатном нуклеусу.

Код људи, ова регија игра кључну улогу у антиципацији ствари у којима уживамо: хране, љубави и новца.

Код паса, активност каудатног нуклеуса расте, како је истраживање показало, током реакције на сигнале руком који су везани за храну.

Такође, ова регија се активира на мирисе псу познатих људи. Прелиминарни тестови су показали да реагује и на повратак власника у видно поље из којег је изашао накратко.

„Да ли ова открића доказују да нас пси воле? Не баш. Али многе ствари које активирају каудатни нуклеус код људи а везане су за позитивне емоције, чине то и код псећег нуклеуса“, објашњава професор.

Стручњаци ово зову функционалном хомологијом, и може бити индиција псећих емоција.

„Налази су показали да присуство људи код паса побуђује одређене позитивне емоције. Управо та способност да доживе позитивне емоције, као што су љубав и приврженост, значи да пси имају осећајност на нивоу детета“, закључио је Бернс.