Зашто су 44. и 60. рођендан најважнији када говоримо о знацима старења

Ако сте приметили да изненада имате много више бора, чешће болове или имате осећај да сте као преко ноћи остарили, можда за то постоји научно објашњење. Истраживања показују да старење није спор и постојан процес, већ да има скокове у најмање два налета.

Студија која је пратила хиљаде различитих молекула у организму људи старости од 25 до 75 година, открила је два велика таласа промена везаних за узраст – у доби од око 44. године и поново у шездесетој.

Налази би могли да објасне зашто се нагли пораст одређених здравствених проблема, укључујући проблеме са мишићима и кардиоваскуларне болести, јављају у одређеним годинама.

„Не мењамо се постепено током времена. Постоје неке заиста драматичне промене. Испоставило се да је средина четрдесетих време драматичних промена, као и ране шездесете“, рекао је професор Мајкл Шнајдер, генетичар и директор Центра за геномику и персонализовану медицину на Универзитету Станфорд, и главни аутор студије.

У истраживању је учествовало 108 добровољаца, који су сваких неколико месеци давали узорке крви и столице, брисеве коже, усне дупље и носа у периоду између једне и скоро седам година.

Истраживачи су тако анализирали чак 135.000 различитих молекула (РНА, протеини и метаболити) и микроба (бактерије, вируси и гљивице које живе у цревима и на кожи учесника).

Већина молекула и микроба није се мењала постепено током времена. Када су научници тражили групе молекула код којих долази до највећих скокова, открили су да се те трансформације дешавају код људи у средњим четрдесетим и раним шездесетим годинама.

Нагло старење око 45. године било је неочекивано, и првобитно се претпостављало да је резултат промена због перименопаузе код жена, и да су њихови резултати утицали на цео узорак. Али подаци су открили да се сличне промене дешавају и код мушкараца у средњим годинама пете деценије живота.

„То указује да, иако менопауза или перименопауза могу допринети променама уоченим код жена у средњим четрдесетим годинама, вероватно постоје и други, значајнији фактори који утичу на те промене и код мушкараца и код жена“, наводи др Жиаотао Жен, рецензент студије са Нанијанг Технолошког универзитету у Сингапуру.

Први талас промена укључивао је молекуле повезане са кардиоваскуларним обољењима и способношћу метаболизма кофеина, алкохола и липида.

Други талас промена укључивао је молекуле укључене у регулацију имунитета, метаболизам угљених хидрата и функцију бубрега.

Алкохол и фактор животног стила

Молекули повезани са старењем коже и мишића променили су се у обе временске тачке. Претходно истраживање је показало да се каснији скок у старењу може догодити око 78. године, али најновија студија то није могла да потврди, јер су најстарији учесници имали 75 година.

Образац се поклапа са претходним налазима да се ризик од многих болести повезаних са старењем не повећава постепено, при чему ризик од Алцхајмерове и кардиоваскуларних болести показује нагли пораст након 60. године.

Такође је могуће да би неке од промена могле бити повезане са начином живота или неким навикама. На пример, промена у метаболизму алкохола може бити резултат пораста конзумирања алкохолних пића у средњим четрдесетим, што може бити стресан период живота.

„Верујем да треба да покушамо да прилагодимо свој животни стил док смо још здрави", рекао је Шнајдер. Ови нови налази би могли бити од помоћи у циљаним интервенцијама, као што је већа физичка активност током периода бржег губитка мишића, препоручују аутори.

Налази су објављени у часопису Nature Aging.