Analogija: Istraživanje seksualnog nasilja otkrilo najopasnije tačke u Beogradu: "Upalili su u meni prekidač – beži"

„Na sred Zelenog venca, pre dva dana, zaustavio me je ugledan gospodin i zamajavao me nekoliko minuta... Dok sam pokušavala da se izvučem, on je nasilno probao da me poljubi u usta. Pred mojim sinom, usred bela dana, u Beogradu“, ovako počinje nova sezona podkasta Analogija. Svoje iskustvo voditeljka podkasta Ana Manojlović deli sa pratiocima jer, kako kaže, zna da ona nije usamljen slučaj. Ovo je deo šire, alarmantne slike, koju istraživanje „Ne plaši se mraka“ razotkriva.

Da li ste znali da su mesta kojima najčešće prolazite kada ste u Beogradu, upravo najčešća mesta na kojima su žene izložene seksualnom uznemiravanju?

Hristina Cvetinčanin, sociološkinja i učesnica projekta mapiranja opasnih tačaka u Beogradu, otkriva da se nasilje dešava i po danu, pred očima svih – a da žene često osećaju krivicu i strah umesto podrške. „To nisu ‘seksualni manijaci’. To su naši očevi, sinovi, drugovi“, kaže Cvetinčanin, pokušavajući da razbije predrasudu o tome da napadaju samo osobe sa psihičkim poremećajem.

To i jeste jedan od najsnažnijih rezultata istraživanja – činjenica da nasilnici nisu samo ljudi sa margina društva, već muškarci koji žive i rade pored nas svakodnevno.
„Mi odrastamo u svetu u kome se žene koje dožive neku vrstu seksualnog nasilja po pravilu krive za to. Uvek je ‘ona sama tražila’, ona je ‘sama izazivala’. Još kada se to desi usred dana, na javnom mestu, pa naravno da će da pomisli da je u njoj problem“, kaže Cvetinčanin.

Istraživanje je pokazalo i da su oni koji napadaju često ljudi koji izgledaju kao osobe koje nisu pretnja, naprotiv. „Radi se jednostavno o tome da neki ljudi imaju osećaj da imaju više prava na tuđe telo“, objašnjava sociološkinja.

Gde su najopasnije tačke?

Istraživanje je mapiralo nekoliko kritičnih lokacija u Beogradu:

• Zeleni venac – javlja se u brojnim svedočenjima žena

• Podzemni prolazi i mračne ulice

• Stajališta gradskog prevoza – posebno noću

• Sam gradski prevoz – gde se dešava sve, od verbalnog uznemiravanja do fizičkih dodira

• Noćni izlasci – klubovi i kafići daleko su od bezbednih.

„Skoro trećina slučajeva napada zabeležena je po danu. Nije samo mrak opasan – opasni su nasilnici“, objašnjava Cvetinčanin.

Jedna ispitanica je navela: „Osećala sam se kao da je neko u meni upalio prekidač ‘beži’ i kako je to jedina misao koja je bila u mom biću u tom trenutku. Mislim da sam mogla istrčati kilometre tim sprintom. Sećam se ogromnog olakšanja kada sam videla svetlo autobusa da staje. Kada sam izašla na sledećoj stanici, od straha sam se stalno osvrtala i jedva došla kod drugarice.“

Ćutati znači tolerisati

Istraživanje je obuhvatilo 70 žena, ali broj iskustava je bio veći. To znači da su neke preživele više napada tokom života. Jedna je imala 9 godina kada se prvi put susrela sa seksualnim uznemiravanjem. „Druga ispitanica imala je 71 godinu i i dalje je nosila sećanje na traumu iz mladosti“, kaže Hristina.

Zabrinjavajuće je što se ove traume prenose kroz generacije. „Žene konstantno o ovome razmišljaju. I meni je stvarno porazno što smo mi ovu temu počeli da otvaramo, barem na nivou Beograda, tek 2025. godine. Jer ova iskustva nisu nova.“

Cvetinčanin poziva žene da progovore, jer je to prvi korak ka njihovoj bezbednosti: „Progovorićemo da to nije u redu. Govorićemo o onome šta smo preživele. Hajde da srušimo tu sumanutu ideju da je dobacivanje kompliment. Ne, nije kompliment, pogotovo ako ste sami na ulici i ako ti razmišljaš da li nešto sledi posle tog dobacivanja. Mislim da je prvi korak podizanje svesti.“

U Analogija podkastu poslušajte kakva sve iskustva dele ispitanice, savete kako da reagujete ako se vama desi. Ili kako da reagujete ako vidite da neko uznemirava ženu na javnom mestu. Imamo i predlog bezbednog ponašanja u noćnim klubovima.

Saznajte i zašto žene ćute i osećaju stid umesto podrške, kao i kako nasilje utiče na svakodnevno ponašanje i slobodu kretanja.
Zapratite Analogiju, sledi uzbudljiva nova sezona sa Anom Manojlović.