Ваздух у Београду загађен и лети – стручњак објашњава који су узроци

Метеоролог из Националне еколошке асоцијације Миленко Јовановић каже за РТС да је загађење ваздуха у Београду и даље озбиљан проблем, а да мере које се спроводе не дају брзе резултате. Истиче да су индивидуална ложишта и мале котларнице главни извори загађења, а да бесплатна уградња филтера само смањује штету, али не уклања узроке. Јовановић објашњава да током лета загађење није повезано са грејањем, већ са другим изворима.

Београд већ годинама спада међу најзагађеније градове Европе. Током зимских месеци, када је у току грејна сезона, загађење је највеће. Индивидуална ложишта и мале котларнице учествују са преко 60 одсто у емисији штетних материја. Саобраћај са око 12 одсто, индустрија са девет одсто, а преосталих 15 одсто чине други извори као што су грађевински радови, пољопривреда, секундарне честице и прашина.

Иако се загађење ваздуха углавном везује за грејну сезону, подаци из 2023. и 2024. године показују забрињавајући тренд – високе концентрације загађујућих материја бележе се и током лета.

На Врачару је у августу 2024. године забележено 24 дана са прекораченим дневним концентрацијама загађујућих честица, док је 2023. та бројка била још виша. На Новом Београду је у јулу 2024. било више загађених дана него током појединих зимских месеци.

Шта је узрок загађења током лета

Према речима метеоролога и члана стручног савета Националне еколошке асоцијације Миленка Јовановића, тај феномен током лета није повезан са грејањем, већ са другим изворима.

"Битно је који су загађивачи. Приземни озон је један од најопаснијих полутаната и појављује се искључиво лети – под утицајем сунчевог зрачења и у присуству гасова као што су азотни оксиди. У тим условима његова концентрација може достићи веома високе вредности", упозорава Јовановић.

Он, међутим, посебно истиче забрињавајуће вредности честица ПМ2.5 и ПМ10, које иначе доминирају током грејне сезоне, али су у 2024. забележене и током лета. Критикује недостатак адекватне контроле и правовремених обавештења јавности о опасностима по здравље, наводећи примере одсуства реакције надлежних након инцидентних прекорачења концентрација штетних материја у Борчи и Обреновцу.

"Имали смо изузетно токсичне концентрације ПМ2.5 у Борчи, у ноћи између 10. и 11. маја. Нико не зна шта се догодило, нико се није извинио грађанима, нити објаснио шта се десило", наводи Јовановић.

Додаје да је слична ситуација забележена и 25. и 26. јуна у Обреновцу, када је током чак седам сати концентрација сумпор-диоксида била изузетно висока, са вредностима преко 1.000 микрограма по кубном метру, што је вишеструко изнад законом дозвољене границе.

"Претпоставља се да је дошло до инцидента у производњи у ТЕНТ-у, отказа у процесу одсумпоравања. Али ни тада нико није реаговао. Нико није упозорио грађане да не излазе, да не шетају децу, да не тренирају напољу. А то се догодило у јуну, усред лета", наводи Јовановић.

Јовановић указује да је Србија успоставила солидан систем мерења (мониторинга), али да реакција на добијене податке углавном изостаје.

"Нема контроле, нема правилног процеса управљања квалитетом ваздуха. Имамо мониторинг који већ респектабилно постоји 15 година у Србији, али немамо адекватну реакцију да би се ваздух побољшао", наводи гост Београдске хронике.

"Бесплатни филтери нису решење – то је лечење последица, не узрока"

Као један од корака у борби против загађења, Град Београд је покренуо акцију бесплатне уградње филтера на индивидуална ложишта. Јовановић упозорава да ова мера само лечи последице, а не уклања узроке загађења. Он наглашава да је неопходно увести промене у енергентима који се користе и у самим ложиштима како би се емисије значајно смањиле.

"Према ономе што смо чули, филтери могу смањити загађење и до 40 одсто. Али такве процене мора да дâ струка, а не грађани. Иако је реч о кораку у добром правцу, то је и даље погрешан приступ – то је лечење последица, а не решавање узрока. Уместо што се уграђују филтери, потребно је системски елиминисати узроке емисије ПМ честица – пре свега кроз замену индивидуалних ложишта и прелазак на чистије енергенте. Овако се само фингира управљање квалитетом ваздуха", наводи Јовановић.

На питање да ли ће актуелне мере донети побољшање, метеоролог истиче да су досадашњи планови и стратегије показали малу ефикасност, те да нема показатеља да ће нови планови до 2030. године донети значајне промене. Према његовим речима, тренутни темпо рада на смањењу загађења може резултирати побољшањем тек за 50 година.

Јовановић такође критикује институције задужене за заштиту животне средине због недостатка координације и јавне одговорности. Апелује на државу и локалне власти да преузму одговорност и уведу обавезне мере контроле и смањења емисија – уместо ослањања на добровољне акције које не доносе довољне резултате.