Аналогија: Истраживање сексуалног насиља открило најопасније тачке у Београду: "Упалили су у мени прекидач – бежи"

„На сред Зеленог венца, пре два дана, зауставио ме је угледан господин и замајавао ме неколико минута... Док сам покушавала да се извучем, он је насилно пробао да ме пољуби у уста. Пред мојим сином, усред бела дана, у Београду“, овако почиње нова сезона подкаста Аналогија. Своје искуство водитељка подкаста Ана Манојловић дели са пратиоцима јер, како каже, зна да она није усамљен случај. Ово је део шире, алармантне слике, коју истраживање „Не плаши се мрака“ разоткрива.

Да ли сте знали да су места којима најчешће пролазите када сте у Београду, управо најчешћа места на којима су жене изложене сексуалном узнемиравању?

Христина Цветинчанин, социолошкиња и учесница пројекта мапирања опасних тачака у Београду, открива да се насиље дешава и по дану, пред очима свих – а да жене често осећају кривицу и страх уместо подршке. „То нису ‘сексуални манијаци’. То су наши очеви, синови, другови“, каже Цветинчанин, покушавајући да разбије предрасуду о томе да нападају само особе са психичким поремећајем.

То и јесте један од најснажнијих резултата истраживања – чињеница да насилници нису само људи са маргина друштва, већ мушкарци који живе и раде поред нас свакодневно.
„Ми одрастамо у свету у коме се жене које доживе неку врсту сексуалног насиља по правилу криве за то. Увек је ‘она сама тражила’, она је ‘сама изазивала’. Још када се то деси усред дана, на јавном месту, па наравно да ће да помисли да је у њој проблем“, каже Цветинчанин.

Истраживање је показало и да су они који нападају често људи који изгледају као особе које нису претња, напротив. „Ради се једноставно о томе да неки људи имају осећај да имају више права на туђе тело“, објашњава социолошкиња.

Где су најопасније тачке?

Истраживање је мапирало неколико критичних локација у Београду:

• Зелени венац – јавља се у бројним сведочењима жена

• Подземни пролази и мрачне улице

• Стајалишта градског превоза – посебно ноћу

• Сам градски превоз – где се дешава све, од вербалног узнемиравања до физичких додира

• Ноћни изласци – клубови и кафићи далеко су од безбедних.

„Скоро трећина случајева напада забележена је по дану. Није само мрак опасан – опасни су насилници“, објашњава Цветинчанин.

Једна испитаница је навела: „Осећала сам се као да је неко у мени упалио прекидач ‘бежи’ и како је то једина мисао која је била у мом бићу у том тренутку. Мислим да сам могла истрчати километре тим спринтом. Сећам се огромног олакшања када сам видела светло аутобуса да стаје. Када сам изашла на следећој станици, од страха сам се стално освртала и једва дошла код другарице.“

Ћутати значи толерисати

Истраживање је обухватило 70 жена, али број искустава је био већи. То значи да су неке преживеле више напада током живота. Једна је имала 9 година када се први пут сусрела са сексуалним узнемиравањем. „Друга испитаница имала је 71 годину и и даље је носила сећање на трауму из младости“, каже Христина.

Забрињавајуће је што се ове трауме преносе кроз генерације. „Жене константно о овоме размишљају. И мени је стварно поразно што смо ми ову тему почели да отварамо, барем на нивоу Београда, тек 2025. године. Јер ова искуства нису нова.“

Цветинчанин позива жене да проговоре, јер је то први корак ка њиховој безбедности: „Проговорићемо да то није у реду. Говорићемо о ономе шта смо преживеле. Хајде да срушимо ту сумануту идеју да је добацивање комплимент. Не, није комплимент, поготово ако сте сами на улици и ако ти размишљаш да ли нешто следи после тог добацивања. Мислим да је први корак подизање свести.“

У Аналогија подкасту послушајте каква све искуства деле испитанице, савете како да реагујете ако се вама деси. Или како да реагујете ако видите да неко узнемирава жену на јавном месту. Имамо и предлог безбедног понашања у ноћним клубовима.

Сазнајте и зашто жене ћуте и осећају стид уместо подршке, као и како насиље утиче на свакодневно понашање и слободу кретања.
Запратите Аналогију, следи узбудљива нова сезона са Аном Манојловић.