Otkriven strašan masakr star 7.000 godina

Arheolozi koji su proučavali kosti 26 muškaraca, žena i dece sahranjenih na lokalitetu iz kamenog doba Šonek-Kilijanštaten u blizini Frankfurta kažu da su pronašli otiske udaraca tupim predmetom u glavu, rane od strela i namerno polomljene potkolenice kod nekih žrtava – kako bi ih sprečili ili da pobegnu ili da prenesu sumornu poruku preživelima.

„Bilo je to ili mučenje ili sakaćenje. Ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li su žrtve bile žive“, rekao je Kristijan Mejer, jedan od autora studije objavljene juče u listu Procedings of the National Academy of Science.

Mejer kaže da njihova otkrića daju na značaju teorijama koje su se pojavile kada su nedavno pronađena još dva grobna mesta u Nemačkoj i Austriji. Na sva tri lokaliteta, žrtve i počinioci su dolazili iz kulture linearne keramike (LBK), koju su činili farmeri koji su u centralnu Evropu stigli 5.500. pre nove ere.

Kultura je nazvana po linearnim trakama kojima su ukrašavali svoju keramiku. Zanimljivo je i da sva tri nalazišta potiču s kraja 600-godišnjeg prisustva LBK, što sugeriše na to da su se pripadnici te kulture – koja se razvijala u današnjoj Mađarskoj i duž Dunava – okrenuli jedni protiv drugih.

„Reč je o pronalaženju šablona. Jedna masovna grobnica jeste spektakularna, ali to je samo jedna grobnica. Ali ima nekoliko nalazišta iz istog perioda – tada se šablon pojavljuje“, rekao je Mejer.

U članku autori navode da „novi dokazi, zajedno sa prethodnim rezultatima, ukazuju da masakri celih zajednica nisu bili izolovani incidenti već česte pojave u poslednjim fazama LBK“.

Kris Skari, arheolog sa Univerziteta Daram, koji nije učestvovao u studiji, smatra da su zaključci arheologa dobro podržani dokazima.

„Ono što je veoma interesantno jeste nivo nasilja. Ne samo uništavanje rivalske zajednice – ako je to bio slučaj – već sistematsko lomljenje nogu“, rekao je za agenciju AP.

„To ukazuje na tehniku zastrašivanja koja je bila deo ovog nasilja unutar zajednice.“

Mejer, antropolog sa Univerziteta Majnc, kaže da niko ne može sa sigurnošću da kaže šta je izazvalo pokolj, ali da je, na osnovu onoga što se zna o kulturi LBK, moguće spekulisati. Primera radi, kraj LBK poklopio se sa klimatskim promenama.

„Populacija LBK proširila se znatno, a to je povećalo i mogućnost sukoba. Takođe, bavili su se poljoprivredom i bili trajno naseljeni. Za razliku od lovaca koji su mogli da se presele i tako izbegnu konflikt, ti ljudi nisu mogli da pobegnu. Dodajte to činjenici da je verovatno postojao period suše koja je iscrpla sve zalihe i eto sukoba“, rekao je Mejer.

Prema njegovim rečima, teoriju sukoba dve različite grupe unutar LBK podržava i postojanje drevne granice u blizini nalazišta Šonek-Kilijanštaten.

Arheolozi su pronašli da se kremenom i tocilom trgovalo sa ove strane „zida“ ali ne i preko njega – što znači da dve grupe nisu bile rodbinski vezane.

Napadači su poštedeli neke članove grupe, a najčešće žrtve su bila deca, odrasli muškarci i starije žene. „Najverovatnije da su mlade žene, kojih nema u grobnici, otete“, rekao je Mejer.