Стоунхенџ – његове мистерије и даље чекају да буду откривене, питање је колико ће бити схваћене

Мистериозни плави камен људи су у добу праисторије допремили са удаљености од 700 километара, највероватније са острва Оркни или данашњег места Инвернеса. Истраживачи из Лондона тврде да је то запањујуће откриће које ће променити не само мишљење о Стоунхенџу већ и о касном неолиту. Тај камени блок, мегалит, тежак је 6 тона, дугачак пет метара, до пола је закопан у срце споменика. Назива се и олтарни камен, сачињен је од седиментне стене црвеног пешчара.

''Са геолошке тачке гледишта, познајемо ту област у Шкотској, то је Оркадијански басен, одатле је плави камен, али се поставља питање из ког дела басена, да ли је са копна или са неког од острва. Сва та питања се сада морају анализирати“, рекао је Ник Пирс, Одељење за географију и изучување Земље, Универзитет Абериствит.

У истраживању су учествовали научници из Британије и Аустралије, желели су да хемијским анализама више сазнају о том мегалиту и открију састав камена и минерала у њему.

''Микроскопски смо анализирали састав олтарског камена. Утврдили смо време настанка и хемијске карактеристике сваке честице које су сједињене, свака од њих има различиту старост што нам омогућава да направимо отисак стене. Тај отисак се може упоредити са онима широм Британије и Ирске, али и из северне Европе. Комбинованим мултиминералним приступом анализи могли смо да утврдимо ДНК тог олтарског камена“, рекао је Ентони Кларк, геохронолог са Универзитета Куртин.

Сазнање да је камен пореклом из Шкотске и да је допремљен у Енглеску показује да су постојале везе између неолитских заједница на целом острву, сматрају британски истраживачи. Дуже од једног века је познато да неки камени блокови на Стоунхенџу потичу из Велса и да су преношени непознатим путем најмање 200 километара до локације неолитског споменика на равници Солсбери. Сада међутим ново откриће баца потпуно другачију светлост на порекло плавог камена.

''Када је реч о томе како је тај камени блок завршио на равници Солсбери, а утврдилисмо да потиче из Шкотске, прво смо помислили да га људи нису могли преносити, то је мегалит тежак 6 тона, па смо закључили да га је лед гурао ка југу током протеклих више стотина милиона година. Међутим, чињеница је да се лед кретао са југа Британије ка северу. На крају су то морали ипак учинити људи али не знамо како“, рекао је Ентони Кларк, геохронолог са Универзитета Куртин.

Стоунхенџ је локалитет из неолитског и бронзаног доба, налази се у енглеском округу Витшир, близу Солсберија, од 1986. године је на Унесковој листи светске баштине. Његове мистерије и даље чекају да буду откривене, али можда никада неће бити схваћене.