Crtu dozvoljenog zagađenja vazduha za ovu godinu, već smo preskočili

Na vrhu liste po broju dana sa prekomernim zagađenjem su Valjevo, Leštane, Novi Pazar, Užice, Borča, Mladenovac, Kosjerić, Zemun...Građani Valjeva su za 90 dana u ovoj godini čak 62 dana disali zagađen vazduh.

U zdravstvenim ustanovama primećuju povećan broj oboljenja u zimskom periodu kada su u vazduhu povećane koncentracije zagađujućih materija.

„Naravno da su na prvom udaru deca. Zbog toga treba obratiti pažnju na pojavu tih nekih bolesti prvenstveno dolazi do povećanja respiratornih bolesti kod dece a i nekih drugih“, istakla je dr Slađana Stanković, Zavod za zdravstvenu zaštitu Valjevo.

„Ključ definitivno i najbolji način da smanjimo ako ne i totalno rešimo problem aerozagađenja je svakako gas“, istakao je. Lazar Gojković, gradonačelnik Valjeva.

Valjevo je prošle godine imalo 144 dana sa prekomernim zagađenjem, a Novi Pazar 141, a ove godine već 50.

„Suspendovane čestice koje su razlog ovom zagađenju sa sobom nose i druge zagađujuće uzročnike, viruse bakterije i doprinose pogoršanju nekih osnovnih bolesti kod hroničnih plućnih bolesnika i kardiovaskularnih, malignih itd“,rekla je dr Selma Bihorac, Zavod za zdravstvenu zaštitu Novi Pazar.

"Narod nije informisan jer u tim najzagađenijim danima imamo situacije da ovde viđamo sportiste koji se rekreiraju na otvorenom, decu...", rekao je  Emir Murselović,grupa građana "Za zdrav Novi Pazar".

Godišnji izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je vazduh jako zagađen u svim velikim gradovima.

„Ako posmatramo samo milionske gradove u Evropi Beograd je zaista na prvom mestu po zagađenju.

Do određene mere možete subvencijama, podstrekom građanima za poboljšanje načina grejanja obezbeđivanja daljinskog grejanja, da ljude na neki način privolite da smanje te emisije. Mora da se ono što postoji zapisano u zakonskoj regulativi počne da se sankcioniše i da se primenjuje“, istakao je Dejan Lekić, Nacionalna ekološka asocijacija.

U EU su emisije glavnog zagađivača PM2,5 pale za trećinu u poslednjih 15 godina. I u Srbiji ćemo imati čistiji vazduh ako se ostvare mere predviđene Programom zaštite vazduha do 2030. godine, koji je donet krajem prošle godine.

A predviđeno je da se uz primenu čistijih tehnologija mora smanjiti emisija zagađujućih supstanci iz energetskog sektora, industrije, ložišta, saobraćaja.